Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
смрти пред очима изгуби само нешто од своје оштрине, чим само за трунак попусти непосредна угроженост њом, он се одмах избезобрази, узме да размишља о богу, о смрти, о „коначним стварима“, духовито, фамилијарно, супериорно.