Употреба речи избезуми у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Никад га дотле, таквог, није видела. Исаковича је, при тој причи Варвариној, био обузео онај његов бес, кад се избезуми, али је грешио, што је мислио да је Вишњевски обичан јарац матори. Вишњевски је био много штошта више.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То је, на крају, успело да ме избезуми. Ходао сам унаоколо као мушица којој су откинули главу, али Рашиде није било. Набрах шаку вишања.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Секула, Исаковичев звонар, са унакаженим лицем и одераном главом, без једног ока, плачући. У селу се све избезуми од његових прича. Плакало је и старо и младо и лелекало од јутра до мрака.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Аох, добога — учини Приморац уздахнувши, па послије кратка ћутања запита: — А чему се народ избезуми, да од бога нађе? Што му би, те полуђе одједном, ципан цио?

Заправо и заслужила си да те стимавам, али се ноћас избезуми, па се и ја избезумих! Јеси ли ме наједила као никада до сада, јеси, и је ли ми жао што те увриједих, јест!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Еј, тешко мени, преварише ме! ЈЕВРЕМ: Ајд’ збогом! МАКСИМ (бије се по челу): Гди се ја избезуми за сто дуката. СВЕТОЗАР: Али какова штета проистиче отуда за вас?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Мислим да ти је то најбоље испало ... — Завежи! — избезуми се матори. Очигледно му је смисао за хумор изненада изветрио кроз таваницу. — Овде, наиме, има и дама ... .

Кад негде угледа дете с образима који висе као у малог мопса, она се просто избезуми: „Види му само ручице“, каже,. „ко крофнице!“ У деветку увече стигоше нам и драги гости!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВУК ТОМАНОВИЋ Вјеран бјеше јунак мимо људе, па га оно пашче Ћоровића избезуми некако на братску, те срамотно, црн му образ био! СЕРДАР ЈАНКО Је ли му се кућа ископала?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„То је било овако. Јуче имадосмо добар пијачни дан и пазарисмо сто драхми за рибу. Моја дружина се избезуми. Чим се смркну, они, будале, одоше у крчму Панкрацијеву и пијанчише онде док му не испразнише сву бурад.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Шта! — избезуми се Јова; — у твојој фамилији капетан?... Ха, ха, ха!... Ја, богами, мислим да је Јова граничар прва и последња сабља у

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности