Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Кључ! Кључ тај, дај ми га! И једним муњевитим, лудачким покретом он шчепа жену за груди. Па кад се избезумљени од страха жена и човек истргоше, бегајући међу онај зачуђени свет, он се зацерека оним ужасним, урлајућим смехом који
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Лепо. Чим уфура у разред, врисне једно Мирноооооооооо! —тако да, кад поскачемо онако избезумљени са својих места, следујемо истог часа по две љупке маснице на коленима, јер, наравно, у деведесет и девет одсто
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али, непријатеља нигде... А војници се на оној обали даве и кидају мост, који Сава почиње да заноси низводно. Избезумљени крици дављеника допиру до нас. Час рука, или нога, или нека глава, помоле се позивајући у помоћ.
У паничном страху кидао се непријатељски стрељачки строј. Плаве блузе су узмицале, падале, неки се укопавали, други, избезумљени, пуцали у стојећем положају, падали...
Цео следећи дан седели смо на станици и посматрали возове. Под Београдом су отпочеле борбе и избезумљени народ је бежао. Стиже и једна композиција са избеглицама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Кад је угледао видинске житеље како се, избезумљени, тискају по приста ништу, по опакој хладноћи, Анастасијевић је застрепео: у тој изненадној а наказној стварности као
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ови родитељи, после првих пуцњева, избезумљени од опасности у којој се налазимо, напуштају мртво, неукопано дете и бегају с нама заједно клисуром да сачувају сад
И тек се тргао кад га тешко нешто притисло јако по прстима, глави и стомаку и хаос неки настао. Голи они људи, неми, избезумљени, скупљених песница, са ноктима у зубима, мрачно су гледали у тешке, потковане чизме жандарма, што су са жилама у
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Многи из таштине и охолости. Зар је неко овде у потрази за Богом? Зар неко трага за његовим светом? Зар ће ови избезумљени болесници, окренути свом својом нутрином ка болестима тела и тегобама душе, смоћи снаге да га виде у његовој
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници вуку волове, други их боду тесацима и увијају им репове, да брже иду. Војници избезумљени и усплахирени зверају уназад, па и не гледају испред себе...
Гледам неке пешаке, које је командир упутио из строја да траже воду, пошто су тамо почели умирати од жеђи. Иду као избезумљени, отворених и испечених усана, исколачених очију, и као да вапију: „Воде, воде!... Где је језеро?