Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам стар и немоћан, и тешко ми је самом дијанисати у толиком народу. И ево нећу више, ја сад... Лице му се избечи, а усне му почеше дрктати.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
чијим су вратима била насликана два магарца, испод којих је писало крупним словима: КРЧМА КОД ТРИ МАГАРЦА Чича Тришо избечи очи на слику: — Како то: три магарца, а само су два насликана? Гдје је трећи? — Трећи си ти који улазиш овамо!
заустави се тек на другом крају шуме, провири иза посљедњег дрвета, па кад пред собом угледа чисту пољану, он зачуђено избечи очи: — Гле, па ја се у овој гори не могу ни сакрити. Тек сам улетио у њу, а већ ми на другом крају вири глава!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Гдје слика? — прену се старац и погледа пут наше гостинске собе. — Ено га код појате. — Код појате? — избечи се дјед. — Откуд код појате? Како се тамо може сликати?
— А не би се ту могао испилити какав нововјерац, ил тако нешто различито, à? — избечи се бркати наредник Мунижаба. — Сјећаш ли се само колику је узбуну по свим овим селима дигао онај чича с Међеђег брда
Мулић кисело гледа робу, па проциједи: — Тхе, није богзна чему, али теби, као другу, пет банки. Рожљика се избечи као да је срео медвједа. — Шта кажеш! Ово без хиљадарке не иде из мојих руку. — Та није то бакар, бог те видио!
— А шта ти је то медреса? — зину Микан. — Па медреса, брате. Она кућа у којој се уче хоџе. — Ето ти га враже — избечи се Микан. — А гдје му је то? Како оно рече ...мандера ... — Медреса, медреса, упамти.
Предњачио је кум кочијаш. — Ево, кад није друге, ту су легитимације. Пантелија избечи очи. — Па добро, што си онда толико затезао кад сви имате исправе? — Ех, што! — смаче раменима сељак.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Само што рече избечи очи погрби леђа, на мачка скочи. Хитар је Тоша, нема му мане, на ватру личи живу, па за трен ока и у два скока
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
“ — А шта ти? — А ја: не улива се, кажем, нигдје. „Како нигдје?“— избечи се он. — Лијепо, велим, понире под земљу као онај поточић у Прокином гају. — Уху, брате мој, ти си загрдио!
— Ево је! Ту нас неће наћи ни свети Пантелија. Николица одједном запрепаштено избечи очи. — А шта ћу ја с мојом Жујом? Она се не зна пењати. — Па да је свежемо под букву — бубну Стриц.
Више волим и овај свој мали прст, и онај камен и дрво, и оно тамо брдо него њу! Дабогда цркла, кад се онако избечи очима па не знаш куд би побјегао!
— Охо, ево нашег Лијана! — повикаше дјечаци и потрчаше му у сусрет. Пољар застаде с уздигнутим штапом и у чуду се избечи у Мачка и Вањку. — Шта је то, трчите ми у сусрет раширених руку? Не бојите се пољара? — Не бојимо, стриче Лијане!
Добро би било да и њега нађемо. — Па кога ћемо, стриче Лијане? — Кога би другог него мене! — избечи се старац. — Обдан ћу чувати поља, а обноћ шуму и у шуми школу.
Кад у Јованчетовим рукама спази ону велику електричну лампу, Стриц само избечи очи. — То су партизани сигурно отели од њемачкога генерала.