Употреба речи избива у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Та да! Има она доста унтерхалтунга и код своје куће. Фала богу, онај вам и не избива из куће. А збиља, господар-комшија, а откад сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира.

Милићевић, Вук - Беспуће

и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим погледом и са бором која не избива између очију, увијек у чизмама и у зеленкастом одијелу, са жировима на оковратнику, као што се носе сви шумари.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДАМЈАН: Е, комшо, знаш, кућа је брига. Човек ваља да не избива из посла, ако оће да завреди што деци. КУЗМАН: Е, фала богу, сад ћемо ми трокатне куће зидати! Колико се може!

Ћипико, Иво - Приповетке

тиме хоће да утуче успомене на прошли живот; увече пак приправи вечеру да дочека Марка, јер он погдјекад цијелога дана избива из куће: иде ловити рибе по пустим ратима, па што улови носи у село на продају.

Ћипико, Иво - Пауци

И лежи то запретано у души, и кад се стакне, избива: и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од

и не даду ти да плачеш... Зар није тако? И премишљајући о томе, опет срџба избива и освета јавља се; осјећа је и тада му је лакше. Зар није газда покојнога оца варао? Веле: „Ко умије њему двије” ...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности