Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ето, ја ћу их понети ако се бојиш... 'Ајде ти само! Никола слеже раменима и пође за њим. Ударише све јаругом, док избише под Симичину кућу.
Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе навише. Вика и пушке, рекао би, све за њима. Кад избише на Голо брдо, застадоше. Сви једва дишу колико су се задували.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Удри, мрцињашу! Удри! Удри! Урте! Хај соколе! Хај жабо!“... Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гојко, Рајко, Милета, Недељко, И још Влајко и тај силан Вељко Са Турцима де се удесише, Удрише им, љуто и избише. Бог Србиње погледао с неба.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Бројим божију матер! Доста ми је одузимања и дијељења за читаву Европу. Кад избише до на крај колоне, са једног чупавог коњичка закријешта некаква баба у жутој алаџи (марами): — Хеј ти, комшија, јеси
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А овај му одговори: — Е, мој брате, уснио сам један сан па ме тераше отац и мајка да им кажем, а ја не шћех, зато ме избише и казаше ми да сам инат, па ме оћераше.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ТЕТКА-ГОСПАВЕ И мојој се тетка- Госпави Догодило, најзад, да се прослави: У педесет другој, сасвим малчице, Избише јој, под носем, црне длачице. Ђаво их баш на том месту истера! (У почетку је личила на Хитлера).
учена сова Која зна осам хиљада слова, Десет врабаца, три сенице И гњурац из јаза крај воденице, Ватрених креста, избише петли И кад над брегом поче да светли, Објавише песмом ранораном Да живот почиње са сваким даном.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Богме, они се ту састаше и мене јако избише, те ја остах без беса, црна гарова и зелена зељова. Сирјеч!... ...Рекла мени баба Јока, да се манем пушке и пиштоља,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ а овај му одговори: „Е мој брате, уснио сам један сан па ме тераше отац и мајка да им кажем, а ја нешћех, зато ме избише и казаше ми да сам инат, па ме оћераше.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
овај му одговори: — Е, мој брате, уснио сам један сан, па ме тераше отац и мајка да им кажем, а ја не шћех, зато ме избише и казаше ми да сам инат, па ме отјераше.
Ћипико, Иво - Приповетке
бесвјесно учини јој се да је ово данас ситно и смијешно, чисто одвратно прама чистоћи осјећаја који јој толико пута избише у самоћи, испред простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај онога морнара што га је она
Уздрхта од радости и узбуђења и поздрави га као стара друга. И онога часа из његове детиње душе избише утајени осећаји јасно и свеже као млазови воде из планинскога извора, и часом му испред очију искрсну и мајка, и стари
Из једне од тих кућа, заклоњених између голих дрвета, избише два дечака: гоне пред собом краву. Један од њих дува у свиралу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Наскоро се изви дуга пруга људи, који се провлачаху између дрвећа и жбуња, и избише најзад на просечени пут крај батерије. Топови су били спремни и мирни.
Ћипико, Иво - Пауци
— И луар гунђајући отиде. Тада се и њих двоје загледа и маче. Погнаше живину и, смућени, шутке избише на пут, те ће у варош. Сунце се бијаше посвема нагнуло западу, ну за све још је жарило и сипало им свјетлост у очи.
Четири човјека носили су, на рамену дрвени, црни лијес. За њим ходало је нешто женских и сила дјечурлије. Кад избише на чистину, изнад села, сребрни криж у рукама дјетета засја на сунцу.
Зар ти знаш што те сутра чека? Ућута и погнутом главом иде пред Ивом. Опет избише на обалу. На путу леже и лагано се мичу пруге свјетлости од нажганих лампи; у луци шкрипе бродице и цвили вјетар кроз
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
По врховима планинским појавише се наједном ружичасти сунчеви зраци, а из дубоких понора и јаруга избише млазеви магле. Пуче негде пушка... — На живот и на здравље! — рече Лука.
Још два пута су мењали облог. Наскоро сам осетио како ми је чело влажно, а по рукама избише ситне капљице. Скинули су ми облоге, и покрили ме. Свест ми се повраћа и неко ведро расположење...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Оно топови грувају! — с језом промуца Ђоко. Кад избише на зараван пред школом, дјечаци спазише како иза брегова, тамо негдје над Уном, расту, клупчају се и шире облаци густа
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И одмах навалише на Зону све сложно, и не оставише је никако на миру док јој га, како им се учинило, не избише из главе.