Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ако га што запитају, он само ћути. Жена му такођер не избија из манастира, цела околина већ зна зашто. Можда и мој побратим зна, али он ћути.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
његова дуга брада дубоко у земљу пушта храстово корење, ишчупан, његов језик, у нова времена, из сваке гране избија ко лист, у храстовој крошњи с вечери на ветру, никле из воде, из птица, из гробова и вукова, његове речи,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У нас свега понестаје. — Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. — А овој Србији требамо ми!... Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ВОДИ ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, Сва река крвава од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Иза црне шуме старих четинара.
Све је утонуло у тишину вечну. Ни шума, ни гласа; само једнолико Избија часовник ког не чује нико. ЛЕТО Из дубровачке Жупе Окићену лозом и цвећем од мака, Срео сам је једном, једног
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат! Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тек чујеш неко шуштање, кашљање, неке ропце, а затим као неко избијање. То дуварски сахат избија. Броје сви, а попа Спира гласно: седамнаест. — Охо! — чуди се поп Спира. — Кол’ко то изби?
Дође му тако па се усићи, не знаш ни зашто и ни крошто, па неће да избија по неколико дана; заћути као да се са свима у кући посвађао.
— Шта је, стари? — вели му поп Ћира. — Пост’о си разговоран нешто ноћас, а? Разбио му се ваљда сан, па избија! Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле? Докле му опет не дођу лутке!
често забринути син Ћира своју маму, а оно мама мирно спава, а то што је поп Ћира чуо, био је сахат који се спрема да избија. Кад избија, а он дигне толику ларму да сва живина из авлије побегне куд које. »Ено га, опет се дере матори магарац!
Кад избија, а он дигне толику ларму да сва живина из авлије побегне куд које. »Ено га, опет се дере матори магарац!« вели љутито
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
подлеже оним мрачним и тајанственим силама, како свом оном неупоредљиво снажном и дрхтавом страшћу расте, шири се, избија у пуном бесу ове необичне, ове луде звездане ноћи кад је пена и крв узбуњивала ослепљену машту до помрачења свести и
Африка
Вина свих врста, воће свеже и сочно, о каквом се у Европи и не сања. Црнац, који изненада избија на светлост веранде пред нас, црнац је белаца: исти црнац кад се са веранде врати у ноћ, док иде по јела, само је
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пође низ брдо, тако нагло, љутито, да се кречњак ронио, под његовим кораком, као да му корак, из траве, неки извор избија, од камена. Она је била, тренут, два, заостала.
Ни очи, ни лице, у те жене, нису као у дроља. Из ње избија нека топлота и милина. Он је, каже, грмео, да се увукла матором човеку у недра и отима оца деци, а жени мужа.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најчешћа је карактеристика динарске арије сентименталност, из које се издваја и избија све већа и већа одлучност, пењући се нагло и страсно; али има доста сентименталних арија које пређу у меланхолију и
је од Прилепнице до Кончуљске клисуре, где се Морава пробија између огранака Црне горе и Карпине и код Бујановца избија у моравско-вардарску долину, којом пролази железничка пруга.
То је правац у коме пулсира живот ове области. То је, даље, главни правац народних кретања и миграција. Дуж раседа избија низ киселих и гвожђевитих вода од Лешка до Врутока, које се све више употребљавају.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Коначно, и православна црква изби подне. Што се тиче мене и читавог чопора бабаца, није морала да избија било шта. Ми смо знали: подне је. Не може бити да није. Сетерка у неко друго време није смела бити изведена у шетњу.
је јасно који је мене ђаво одвео да слушам трабуњања оног шашавог попа, а и звоно за улазак професора у учионице већ избија, он мора да се чисти, све што имамо расправићемо код куће. - Биће ми посебно мило!
бих слободно да скачем у воду, пливам или се печем на сунцу крај лене, смеђозеленкасте воде из које ми се чинило да избија мирис риба и муља.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
прилагођујемо извесној тананој, лирској мери, тако се, при самом помену речи зец, појављује некакав вишак нежности. Избија сам од себе, нехотично, због природе предмета о којем се говори или пише, да би, касније, тај необични спој
Значење избија у току игре. Оно што је речено је управо оно што је требало да се каже, јер се није ни знало шта треба да се изрекне.
Из њега избија горчина самоће, али и страсни, надземаљски занос самовања. То је симфонија о врховном, ненарушивом складу између
Пољске, Италије и Југославије да повере многе своје тајне, да открију своје страхове и зебње, и друго што им никада не избија из главе.
Милићевић, Вук - Беспуће
У авлији по који пут залаје пас, и, од времена на вријеме, закукуријечу пијевци. Старински сат шета и избија. И онда му се очи саме отварају и буље некуда у мрак, срце немирно удара и одскаче, а мисао збуњено тражи неки
и затворено зеленило; застаје код бродова куд се прелази на босанску страну: кроз воду провиди се шљунак, а над воду избија старо, изглачано камење, а поред њега друго под водом, зарасло топлом и меком маховином.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
63. ОД синоћ га не видела, А он данас рано устô, Пређе данка очô бела, Оста њојзи јутро пусто. Већ избија десет сата, А још назад нема злата. 64. „Та де мора досад бити? Ко задржа драга мога?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
кад се појави на црти, али се касније испостави да је то државни првак Италије — чувени Ђино Монфилијано Перивилиђини! Избија дипломатски сукоб, а ноте су као луде фурале с једне на другу страну, све док сиротог чувара црте не преместише за
Матори је љут ко рис, што ће читав један дан у недељу страћити на дружење с нама. Ефектним ударцем. избија ми новине из руке: — Ко јој је дозволио да чита док једе? — врисне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Планине су биле неме... Понегде се само види наш пешак како избија на чистину, и креће се слободно као да корача по својој њиви...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чекају нас немила изненађења. Још. Оставите се германофилства, које, у задње доба, све чешће, из наших новина, избија. Кад сам, први пут, ушао у Парламенат, пала је Легова влада. Председник, врло елегантан, клањао се на све стране.
Ту вам лете закони, програми, као киша, и Реноар, код кога на први поглед избија „стари сатир“, безбрижан и ведар, испада најдубљи „Грüблер“. И то не само над техничким питањима.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Час за часом избија, а он још стоји и пуши... Најзад поче да осећа, како читава река туге поче да јури у њему и да га плави свега.
многобројни пријатељи и рођаци, а он се само смеши и по каткад дигне руку, те брише зној с чела који му непрестано избија. — Ама ђе је наш каплар, наша јуначина? — викну Радоња, подмигујући на ону страну, где се беше Ђокић завукао.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе. Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије! И, бога ми, он се баш даде на посао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ноћас је погинула зима, без пуцња, без метка, И врабац, по крову, већ се безбрижно шетка. Уз плот избија трава, нежна, проретка: Пролеће почиње од бубице, травке и цветка.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А није смела да седне, одмори се. Осећала је како јој зној на прсима као грашке избија, ваља се и између дојака, низ ону дубодолину, пада, капље.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ко то види, треба добро да запази место из кога избија пламен, па да однесе пепела и да га просеје на то место, па сутрадан да види од какве је животиње траг остао на том
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И тако сви са похвалом и у веселу духовном сну предајте се, све док подеклисијарх, часовник чувши да избија и по томе сазна да је право време, игуману не дође и потребну од њега молитву прими, а потом тихим гласом:
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Готово заборави да залива изданак, кад опази да из пазуха листа избија тамномодри пупољак. Свакога дана бивао је све крупнији, а кад се почео отварати, девојчица осети како и она постаје
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ту, угао испод раскрснице светлости, ту где његова улица избија из сивог теснаца под просторе неба, ту се сударају и бесне сви дорћолски ветрови а лети, у августу, када су ноћи црне
Из кућице нико кије изишао а празнина је почела да избија од камена, од земље, од облака. Добрача је, кроз ту пустош, пошао узбрдо, ка Стамбол-капији.
Једно од највећих је наилазило чим би Љубица чула како, у разговору са другом женом, из Милоша избија онај изазован смех. Тада је у себи осећала мах неког гнева пред којим је све друго ишчезавало.
улице која се сада зове Улица Седмог јула а која се некада звала и Улица краља Петра, и Дубровачка, и Стара Чаршија, избија црна светлост под којом прах прошлости постаје приметнији.
Пажљивом се посматрачу понекад учини да магла црне светлости избија баш из круга и клизи, насупрот свим законима физике, уз падину; понекад је, опет, исти посматрач готово сигуран да се
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
1880) Л ЗАЛАЗАК СУНЦА Још бакрено небо распаљено сија, и црвени река од вечерњег жара; Још подмукли пожар као да избија Из црне шуме старих четинара.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
има то држање, ту несвијесну самосвијест, тај инстинктивни понос на своје биће, то нејасно осјећање вриједности које избија изнутра. У томе и јест, ако се смије тако рећи, љепота љепоте.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
песник и пророк, поставља оваква спекулативна питања, зато што зна да ће бити одушевљен песничком фантазијом која избија из Фарадејевог одговора.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Потјераће тебе огањ! — рече, задовољно смијући се кад видје да је жбун прихватио и да је пламен из њега почео да избија. Антица, увидјевши да се он не шали, нагло се диже, и, не рекавши му ни ријечи, пожури прама кући.
пругу сунца, и причиња се да слуша и разумије, а Букало пуши лулицу — он пуши на кратки камиш, па би рекао да му дим избија из дуге коврчасте браде, — а образи обрасли су му смеђом длаком све до самих избочитих јагодица.
На његову препланулом, отвореном лицу плаве очи изгледају овлажене, из њих избија нека неодређена сета. —Хајд'мо! —Немој, брате! — замоли одједом Арнаут Миливоја. — Немој!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А она је сва у прелазу од парнасовства, које се потискује, ка симболизму, који избија у први план. Занимљиво је, и важно је напоменути, да се осим једног изузетка употребљавају само два метра, који свој
извор поезије: она се, каже он, „јавља у судару двеју супротности, у додиру двају полова“, па онда додаје да она „избија, дакле, равно из оне тачке где су се таква два противна правца укрстила“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Богдан Поповић, додуше, нигде изричито не вреднује, али вредновање избија из сваке његове речи; у опису књижевности другачије ваљда није ни могуће.
опис све дубље сеже у пригушену јунакову личну вољу, осујећене жеље, потиснуте нагоне и, врло често, из тела његовога избија јака чулност.
Отуда и размештај ликова, будући да је тешње повезан са композицијом текста, приметно избија у први план. Враћамо се стога поново на раније већ описани контрастни однос између ликова двојице браће: (1)
Краков, Станислав - КРИЛА
— Увек она мора да задоцни... а што си ту конзерву... — Добро вече, господин’ мајоре. Нова висока прилика избија из мрака. Засењен фењером мајор је загледа. — А... ви сте то, Дановићу. Седите. Сад баш говорим о извештају.
Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук. Ура—а—а. — Гласови су побеснели. Талас избија, и прелива се преко косе. Светлуцају шлемови и врхови дугих бајонета. Блистају се и други кратки а широки.
Одједном одоздо пред гребеном поче нешто црно да се миче и избија. — Брза паљба... бомбе... Све се запали, све закркља. Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Вина свих врста, воће свеже и сочно, о каквом се у Европи и не сања. Црнац, који изненада избија на светлост веранде пред нас, црнац је белаца: исти црнац кад се са веранде врати у ноћ, док иде по јела, само је
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наши стрелци што уђоше горе у шуму подржавали су јаку пуцњаву. Али замало, па тек један по један поче да избија из шуме и да се преко пољане повлачи шанцу, пуцајући једнако. Наскоро се пољана пред шанцем напуни наших стрелаца.
»Ох спавајте, децо драга, Ваша снага Лаки санак потребује« Избија поноћ. Лаку ноћ! лаку благу ноћ! XИ 12 и 13 август.
И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње. Из локомотиве избија густ дим са варницама и повија се по непрегледном низу вагона, а овом локомотивом — — јаој!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Веје ветар, веје И жељу ми греје Као сунце мајско. Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија. О веј, ветре сладак! И, вејући, натраг Одлети презнатно У Стиг, поље златно: Нек' барјак твој само Трепери онамо.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Из раздробљених, испреметаних, облачних комада, као из рапавих, планинских пећина, избија отворена, свијетла црвен попут распаљене ватре усред црне, бурне, јесенске ноћи.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И алге се ноћас љубе сред оргија И окреци поје своје мадригале, Само за нас тренут славља не избија И ноћ нам не поји љубавне кимвале.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
5 Ми тихо, руку под руку, румен док лета избија на плод и зреле ливаде зричу. 6 Јесени свих злата, белине зима, плаветнила пролети, румени лета, чудну причамо
Ћипико, Иво - Пауци
Још на ливади избија трава, још није све дала, а даће. И опочинуће зими, као и он, да опет на љето пода се косцима! Али ако га закон
Осјећаше се здрав, раздраган, у затишју свога краја, а око њега дрвеће и лоза пуне се, назупује се зеленило, трава избија, све хоће да искочи, да у се упије свјетлост сунца. Јасно море мирује, привлачи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Са женама уме на неки особен начин. Та вештина му је изгледа више урођена него стечена. Из њега избија нека незајажљива облапорност, из сваког његовог покрета, из целог тела избија похота, па то ваљда на жене утиче
Из њега избија нека незајажљива облапорност, из сваког његовог покрета, из целог тела избија похота, па то ваљда на жене утиче опојно, осете одједном неку тајновиту малаксалост и опијеност, ослаби им моћ
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али је зато по мојој целој слушаоници прострт меки зелени ћилим. Ту ћемо сести. Сат на торњу патријаршијске цркве избија девет и четврт, време је да отпочнем своје предавање. ...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
што да сваки час и сваки дан теби долазим, те да почне свет говорити: како, ето, зет умро, па сад ташта из куће не избија; не може да се наједе и напије. А ти, и без нас опет ниси сама. Ето: слуге, момци, толики свет.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Очни лекар му баш зато даде одлично стакло, и откад натаче наочари, гос-Тоша не избија из куће и много чита, нарочито пољопривредне ствари. (Госпа Нола се једаред вратила с њива сва црвена.
На једном месту, свега, црква, осредње величине, нимало лепа, избија на улицу. Кућа за становање, увучена и невидљива споља, дугачка је, приземна, старинска, али некако ведра, па се ваљда
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А зима хладна као авет... Дува ветар кроз Руговску клисуру, ковитла између трошних кућа, вратнице лупају, онда избија са фијуком у равницу, дижући вихоре снега, док се изнурена војска српска размешта по пустим пољима, на голој ледини.
Цео овај масив укршта се, збија, увале пониру. Онда лево избија Котка. А над свима овим планинама, тамо у даљини, огроман планински масив Добро Поље, обавијен облацима, који се
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Звоњава је пролазила кроз зидове, кроз јастуке! Чинило им се као да им у глави звони, да звоњава негде у њима избија. Тако су већ од самих себе почели да беже. — Морамо нешто учинити!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И док се сутон све више хвата И тутњи град И гори, из модре дубине неба Избија мјесец млад: Кô клетва бона, Кô јаук милиона, Ја чујем како, с висине оне, Силни чекићи звоне: Хљеба нам! Хљеба!
Вијенце бехара Повија вјетар и пахуље носи, И свуда трепти прва, млада јара. Блистају стране у сунцу и роси, Избија лоза, соче здрави трси, И лептир кружи по пољу и коси.
1911. ЈУТРО Плави дим избија с камених острва; По једрима пада зоре ватра прва. Уз домове ниске шуми чемпрес стари; По које се окно полагано
красна бије и мотика звечи, И чује се стадо и жамор ријечи, Галебови круже, блеска перје меко; Погдјекоја лађа избија далеко. И све више једра као ватра горе; У небу се чује мелодија зоре. 1911.
СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.