Употреба речи избијало у књижевним делима


Краков, Станислав - КРИЛА

Загледао се у врхове од својих цокула. Са језера се лагано дизала магла. Преломљено минаре избијало је из рушевина на острву. Врхови планина се руменели, а небо раскривало. Логор се будио. — Посилни...

Ћипико, Иво - Пауци

Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића. Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

За кога? То је питање избијало почешће. Проблем туђе деце окренуо је и своје друго лице. Знам добро: како деца расту, тако се отуђују и од рођених

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности