Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Него, ту и твој јаран облеће, а? У Лазару поче да ври... — Богами, синко, не дај му да те избије из седла!... Упустити онаку прилику — грехота је! Лазару већ набрекле жиле на слепим очима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
увек је следовао какав поклон; нов шешир, нова хаљина или вођење на бал у Бечкерек, »да се дете мало разоноди и да избије себи из главе те црне мисли«, како је обично говорила гђа Перса.
! — Па у порти било то... у црквењаковој авлији... А он онда дочеп’о цигљу, па га ударио по глави, и све му зубе избије... Ено, конзилијум од бечкеречких доктора скупио се у болесниковој кући, па кажеду; доња вилица, бог да прости!
Реч по реч, приповедао је даље Рада Чилашев, па је бо’ме дошло И до густог. Поп Спира измакне некако ударцу, избије поп-Ћири левчу из руку, па га дохвати својом тако несретно да му је окренуо доњу вилицу чак на леђа!
Гђа Сида се довијала од сваке руке да јој избије из главе те жеље и мисли, али се некако увек свршавало Јулиним плачем и гђа Сидиним неуспехом.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А Наза, од стида не би смела у никога да погледа а камо ли да кога изгрди и избије, већ би кришом из своје торбе преносила у Љубину, тобож да је то напрошено, само да јој се не би после још више
— Моје је. Клисарица ми је дала. А она, мамећи га себи да га избије, претила му је изнутра: — Оди, оди да ти дам твоје... — Ох леле! Ох леле!
на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто мљеска, сише устима, тада би му долазило да га удари, бије, избије... Али зна, да онако провидног, бледог, само да га дарне па би га и нестало.
Милићевић, Вук - Беспуће
— дрекну у њему један глас. - Упропастиће ме. Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат. Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пушти нека ти избије и то друго око, па онда избиј ти њему једно. Јеврејин није хтио пристати на таки суд, па хтједе побјећи из суднице.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Њега, на часну реч! — Ти си стварно луд! — И јесам, али ни он неће злостављати нашу девојчицу. То нек одмах избије себи из главе! — Па добро, а како ти уопште замишљаш њеног мужа?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— смеју се војници Танасију. Када и последњи воз беше извучен на плаТо, командир нареди да се стане, док пешадија не избије на одређену коту. Гледајући са ове висине, ћувици штрче према хоризонту као врхови таласа узбуркане воде.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ехе... промрмља он И тргну вођице; коњ пође живље. Опет наступи ћутање, али она мисао никако да ми избије из главе. Напада ме као зубна болест, па врти ли врти. — Господине — опет ја прекинем ћутање. — Ама шта вас то кошта..
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Кугла би била снабдевена радио-апаратом, којим би била у вези са спољним светом над површином мора, и кад при пењању избије где год на површину, то би се помоћу тога апарата јавило броду са кога је спуштена у море.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
та његова, и ако стара, спарушкана рука, ипак мушка, и због тога њој на мах у очи јурне млаз светлости а на уснама јој избије дах и страст, и онда се брзо, голицаво извија од њега и бежи. У том почеше већ и гости да долазе.
Не може се више. Не може се, и сам видиш. Марко, место да га, као други пут, на такав одговор удари, избије, отера, чисто као да га поче молити: — Знам, видим... Видим, али хоћу, хоћу, хоћу!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ОД ВЕТРА 1 Ево иде (име бајалице) да избије ветрове валовите, нагазне, натрапне, намерне, водене, пљускане, црвене, беле, морасте, жуте, зелене, плавовинасте,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
прстен у камари, и пружи руку да га узме, а овца на њега скочи и не да му га узети, него на њега насрће да му оба ока избије.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
а повећава га према другима; догађало му се, све чешће, да она претерана самоувереност, којој се подсмевао код других, избије и из њега; догађало му се да, за час, поверује како ће му победа увек бити наклоњена, иако не значи много.
два подофицира и један официр; били су оптужени да су у аустроугарској монархији припремали устанак који је требало да избије у турској империји, истина негде на дну, у Грчкој. Били су оптужени за велеиздају а Европа се занимала.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
буде љубазан поћи с њим до Беча, да тамо дођу главе томе легату, који је, дакле, дошао сасвим напрасно и колико да га избије из нормалног колосека и поремети.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ Био један старац и имао пуно дјеце, па је сједио у млинима. Једно вече избије однеклен див па право у млин. Назове бога и упита старца може ли код њега преноћити.
А баба чу, па излеће, а немаде кад изнијети кабанице, већ погледа горе, а кокош пусти кустуру, па баби избије једно око, и тако баба оста ћорава до вијека свога.
Ћипико, Иво - Приповетке
Требало је грабити и пробити одводне јарке да вода напоље избије и салије се у овећу јаругу. Боси, са загрнутим ногавицама до испод колена, стајаху у оној студеној каљужи, трудећи се
Бојећи се да је не избије, дијете наоко послуша и пође с друштвом заједно. Бјаше се старим путем попела све до задње виси, откуд се још море
Он је избије и, онако љут, вуче је за собом. Поведе је у једну крчму, гдје испи по литре вина, па кришом измаче се. Дијете га чека
Пролази поред страже: срчаније гледа у војнике и избије из града на обалу. Прво што запази сунце је, што непримјетљиво, поступице осваја комад по комад голети западне стране.
Младо и старо освитком дана расуло се по пољу и доцима. Прије но пуп избије, харно је ускопати. Село је пусто, мирно, и да није под мурвом пљешиви „Попонциј” и стара Маре, зажелео би се жива
Па одједном, у облику језера, избије море. Нигде као овде нису тако сљубљени живот и смрт. Нигде као овде нису тако верни једни другоме: прави друзи!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Вића са Ристом пандуром прими на себе десно крило и да крене одавде, кроз Милићево сокаче, па кроз Милетину башту, да избије с оне стране Европе. (Сви прате пажљиво и иду за Милисавом гледајући у врх штапа.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије. Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла! Али, ипак, трже се.
не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име избије. Докле ће она њега тако, и докле ће он са њом да има посла! Али, ипак, трже се.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
родила је нека девојка дете. Деси се чудо: л. се одмакне три метра у страну, а на месту где се дете родило избије извор бистре воде, са кога су после муслимани узимали авдес (Шк. вј., 1. с., 775).
Ћипико, Иво - Пауци
Гази снијег до гљежања, а поврх кућа упопријечи да што брже на планински пут избије. Кад дође на коњски пут што попријеко дере планином и води ка шљемену, пожури још боље.
Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и часом ућута. — Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије! ... Не нагли! — Да не наглим?... Али неће што је намислио, опет ти велим, макар ја земљу својом крвљу откупио!
Више га нијесу занимала туђа обличја, ни градски сјај; бијаше мирнији чим је даље одмицао. Избије на жељезничку штацију. Наново се нађе међу силом свијета. Жамор, шум сада га као успављује...
—У рђава је господара; ма доћ' ће она свитлија и помоћ' ће се чим боље избије трава. Јур јој се весели! —А жениш ли се? —Зашто ме то питате? — И слатко се насмије.
По улици простираху се отегнуте сјенке. Младић избије на отворито и застаде. Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар не, браћо моја? Могли смо им под нокте забити нежне глогове трниће да урликну, да застењу, да им крвава пена избије на губицу. Шта све нисмо могли. Какве су нам дивне замисли остале неискоришћене.
Дадара да је пред њим утва златокрила, пре би крепао или допустио да му ножурде попуцају, да му пена на чељуст избије.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ово добро за руком испадне. Господари, премда срдећи се, намажу очи пљувачком, и тако пре нег’ што по сата избије, ниједан се у постељи не нађе. Сад им служитељи беду представе и особито сушчество.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Довољно је било да засвира, па да и најболнији забораве на бол, најнесрећнији запевају, а из осушених грана воћки избије цвет, па плод. Свиралу, мач и верног пса—пријатеља имао је младић, али његов је био свет.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
(на пример, у стиху „то изусти, а душу испусти“), него за ону која после дужег или краћег низа једноличних стихова избије као каква варница из судара истоветних звукова и обасја и издвоји један тренутак, једну ситуацију, било коју
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— свадљиво викну једна дјевојчица. — Не идем ја више у школу па да ме учитељ избије као тебе данас — дочека Стриц. — Ето баш није мене, него Боку Потрка! — злурадо закрешта свадљивица. — А кога још?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ако ли је зло и пркосљиво дијете, прокуца га и избије достапут отац, пак опет учи и светује га, много пут га кара и прети му, и опет га промлата и неколико пут.
Ама домаћин врло мерка и слуша хоће ли му путник кад проходећи скинути с дрвета коју воћку да га довреба те избије, ружи, псује и оглоби толико што оно стотином није онолико врсно.
Али садружан, ако се с ким свади и избије се, опет слободно наскаче те се не да под ноге згазити, уздајући се у свога верна друга. А самац около струга!
Куд се подео, да се подео. Да ти много не књижим, него просто по србски да ти кажем. Клин с клином на крај се избије. Тешко томе ко правда злога дара рад.
Смрт је сваком за вратом сикира. Кратко добро, дуго зло. Чађи и рђи друг. Клин с клином на крај се избије. Како бољарем, тако и богаљем. О, мркоња, што на себе мрзиш! Млад левента, а стар простац и просјак.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Била је чисто фатална са своје прилепчивости; и ко је само једаред чуо, није могао више да је избије из главе и заборави.
Стара, искусна и речита тетка Таска узела је на себе ту тешку и части пуну дужност да опет избије из Зонине главе Ману кујунџију.
да ли је он оно био што је у сну водио коло, или је то био Замфиров Жућко; тако и смех онај Зонин не могаше никако да избије из главе. И она му дође ужасно немилосрдна и гадна.