Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад униђосмо, на прстима, соба нас је запахнула својим хладом и лаким дахом плијесни; у зраку је лебдио изблиједјели мирис етера.
) грижње које су изгледале доживотне, осмјехнуо се на некадашња расипања и амбиције и на јетке угризе сујете. Изблиједјели су, често и не оставивши видљива ожиљка, отисци многочега што сам некад осјећао као усијане жигове на рођеној кожи.