Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Два-трипут онда учесто уздану: Да л' ово њему у срцу одлану? Ту уста јунак на те ноге лаке, Па онда избом учеста кораке, На око мучно натакао веђе, Два-трипут избом тамо-амо пређе, Па онда звонце за гајтана вата; Затим
Ту уста јунак на те ноге лаке, Па онда избом учеста кораке, На око мучно натакао веђе, Два-трипут избом тамо-амо пређе, Па онда звонце за гајтана вата; Затим отиде и отвори врата.
“ 37. То за цуру доста беше, Већ се на све склони млада; Уз стубе се већ попеше, Пред избом су веће сада; Већ се врата отворише И за њима затворише. 38.
ИВ Сунце грану, он уздану: „Ваљда опет није, Боже!“ Прозора се плао ману, Јер издржат већ не може; Кâ муња се избом сави, Два-три пута њоме прође, Нешто мисли, па. с' устави, Зовну слугу, слуга дође: „Коња брже!“ — Слуга: „Кога?