Употреба речи избуљених у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда наједанпут: — Синко, снаго моја, твоје сенке нема! — рече она. — Шта? Шта? — избуљених очију, избезумљен питао је Јуришић. — Нема твоје сенке, Ето, гледај сам, нема нигде твоје сенке, нигде.. — Што? Како?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тај постмајстер у Токају, човек блед, тих, као неки апотекар, онизак, у црном оделу нижих сталежа у Аустрији, избуљених очију, понизан и пажљив – који се, сваки час, клањао – нашао је, истог дана, Исаковичу, кућу у Токају.

Ћипико, Иво - Пауци

С трговцем шјор—Бепом говорио је неколико пута у његову дућану. Бијаше то човјек живолазан, свијетлих, избуљених очију што су се к'о на жеравици вртјеле, трбушаст и пун сувишне претилости.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности