Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Зачуо се кроза мрак тај густи, А ја пипни, па онамо крочи, Па протари, па избуљи очи, Па посрни, па пипни опета, Бечи очи, ао тамо клета!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта б дала да га видиш кад буде чуо? А? Два дана од чуда неће моћи она уста да затвори! Има да избуљи очи, бе, да три сата гледа у једну муву, а да је не види! Саће мало да спусти кресту кад се случајно сретнемо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Окрену Мјесец лице од воде, а глупи вујо избуљи очи и арлаукну: „Сирац ми оде“ па брже-боље у воду скочи. Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А колико је дуга?“ „Главнога и добити двадесет талијера!“ одговори жена, а избуљи очи као да се препаде од те грозне суме, замишљајући је.
— Ето, ето, опет се једиш — рече она, па рашири руке као да ме загрли. Ја јој се измакох. Она избуљи очи, па додаде: ти мниш е ћу ти стару пјесму. Није. Друга је! Мираш не иште Стану за Радојева сина, но за свога!
“ одговори Јан, растежући и раздвајајући сваку ријеч, као да их некоме у перо казује. Адолф зину и избуљи очи. „Да, мој пријатељу, ако се ожениш са мојом добром Елвиром, ти добри и племенити човјече!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши да му се глава обрну ка рамену.
Небо је било ведро без мјесеца. Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих. До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга која је за пламеном
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(На ову реч Василије избуљи главу.) ЕВИЦА: То ће онда моћи учинити кад срећна будем ваша жена бити. РУЖИЧИЋ: Не жена, возљубљенаја Хелено, но
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Плоча се с треском сруши на под. Паприка просто подивља од смијеха, избуљи очи и стаде тако да урла да од тога зазвецкаше бочице с мастилом по клупама. За њим удари у грохот читав разред.
Смијех престаде као да га засу пљусак. — Правите неред и још се смијете, је ли! Кад се вратио за катедру, он избуљи очи у Луњу као да је сад први пут види. — А ти? Шта ти ту чекаш, а?
— Па читав четврти разред зна да је он побјегао кроз прозор прије него га је учитељ и такао прутом. Стриц избуљи очи и од чуда забаци шешир на потиљак. — Ау, ау, па ја се тога досад нијесам ни сјетио!