Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Како пише Братић: „Једино сигуран и свакому познати лијек јесте ’изијеч’ а то је онај комадић усирене и избљуване крви, коју мора вјештица избљувати кад изједе чије срце.“¹⁵⁷ Добар лек су и басме.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па, ево ме, ја сам, друже, Господе, ко негда у детињства дане, Премда бљујем сваки час, и руке су ми избљуване; Ти више би можда волео да је на њима крв, Ја одбацујем сваку савест, рад тебе да сам црв; Удицом твојом рањеног