Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад близу њих сједим у скупштину, ја нос држим свагда у рукама; да не држим, бих се избљувао. Па сам стога на крај и утекâ, е близу њих не бих освануо.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Из тела болних и из воћа, исисао си светлост, А потом са рођеном јетром избљувао то у бесмртност, Био си пуста справа за премештање стварности: Да ли ћеш наићи притом на лик?