Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У руци је држао јоште отворено писмо. Ћутећи је сео на обично своје место. После неколико минута извади из шпага цигару и, понудивши једну мени, запали своју; а то није било нешто обично, јер он сам врло ретко је пушио, и
Ја сам га послушала. Берберин дође, поздрави се лепо с оцем, извади из неке модрикасте марамице свој жути тасић, а мој отац дохити једну малу троногу столичицу, посади се на њу и мирно
“ После подне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна. Тетка извади из крова на кући нешто трске — јер не беше скоро у целоме селу сламе — заложи фуруну, умесила је хлеба.
„Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Воде!... Само једну кап воде!...“ Он се маши руком у недра, извади један мали судић чуднога изгледа. (Ја онаки никад нисам видела, само то једанпут у сну.
Један од скупљених момака извади иза појаса своју дугачку врулу и стаде свирати орловку. Момци и девојке ухватише се за руке и силно као вихор стаде се
“ „Не могу, џанум; страдаћу...“ Живко извади још десет жућака. „Узми, оче!...“ Архимандрит се није могао више уздржати; очи му синуше, образи му се зажарише, и у
“ Сиромах Живко уздахну, те мало му је што и претекло у кеси, али шта је знао чинити: извади и тих пет дуката, скиде капу, пољуби калуђера у руку, а затим одосмо кући да сутра опет дођемо.
Кад су се младенци даровали, архимандрит отвори једно орманче, које је у једном ћошету простране ћелије стајало, извади из њега на црвеном гајтану један велики грчки дукат од четири ћошка, а на њему беше израђена мати божија.
ушли у порту, застадоше мало; један човек стар, у масноме фесу и подераној кошуљи, изиђе пред њих, нешто им прошапута, извади иза појаса кључ, којим је откључао ходник од калуђерских ћелија, и пусти их унутра...
Иди, џанум, ишти од оца Самуила; кажи му да ти из оне петачке на натег извади... Разумеш, џанум?...“ Баба оде, а њих двоје остадоше сами.
„Али, Живко“, приметим му ја, „време је да се сено коси“. „Нека га говеда пасу зелено...“ После из једног јанџика извади пљоску с ракијом и понуди ме да пијем... Кад смо се напили, кренемо се на пут. Мајка његова тужно је гледала за нама...
А кад учитељ сврши један рукав од гуњчета, или сашије ногавицу од чакшира, а он се онда мало накашље, извади иза појаса написан тевтер од својих ученика и прозове оног кога је намислио: — Читај ти, Дамњане, нешто из часловца!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Уже! Уже! — викну она. — Помагај! Видиш да мени није до дангубе и разгвора. Извади ме пре, пак ме онда питај што год хоћеш!
Учитељ без науке, како ће ме научити кад он и сам сиромах не зна. Он из џепа ни из трбуха науку не извади. Али ће те учити како зна. О, велика ти хвала на такој речи! Гди си ту мудрост почерпао?
Онда ти он с главом у чабар. Постоји неколико, па кад је из воде извади, гледајући са ужасом на дервиша: „Ајме, ниједна веро, свече! Што учини од мене?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
”.) — Станоје Главаш повикне: „Побратиме Ђорђе, ево калуђера са сабљом!” — Он се при кучи, да види шта је, а Главаш извади пиштољ на Жарка, а Жарко ма̓не сабљом, да Главаша удари, ал̓ промаши те Карађорђа мазне и засече по образу.
Запитају ме чији сам; ја се кажем да сам син Алексин; док један мени руку у џеп, извади кесицу, у њој седам које петака које марјаши, пак себи у недра.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
И то рекавши, Сима приђе Раки, извади му из џепа у гуњцу четири дуката у злату и два у ситнини, па завеза у пешкир и стрпа у недра.
« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу... Гледам ја — баш ватра! Гори лепо као год с огњишта. Сељаци ударише у смех.
— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода. — Две рубље. Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.
Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га. Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове. Петли учесташе. У саму зору стигао је кући.
дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви. Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате... Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку: — На, брат-Ђуко, и алали! — Нек ти је алал, брате!
— Ништа, неки шећер. — Каки шећер? Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!... Што ће ти то?...
Сад је баш ишла како ваља!... Само да ти кажем. Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену. Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.
Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре. Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: — Оди, море, амо! Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу!
— Нек јој је срећно! — рече трећи гост. — Красан момак, а чуваран. Пупавац само клону као убијен. Извади из џепа 25 гроша, па пружи келнеру и не знајући шта ради. — Платили сте малочас — одговори овај. — Ех, ех!
дошло му тешко, боже, тешко — као да је убијен. Упали свећу и извади кесу па преброји паре — само још 25 гроша!... »Ружно. све се истроши. Хеј, Бранко, Бранко, Откуд сад баш да оде?!
»на приват«. Сад се нешто присети, па их извади из школе и даде у варош да уче. Досад су сви сељаци до једног волели учитеља да не може боље бити и хвалили се њиме:
— Па дела, богати, ради што знаш, а ја ти нећу заборавити. Анђа устаде и донесе из вајата некаке замотуљке. Извади из једног два-три летећа куршума. Хукну на њих, прошапта нешто, па их метну на ватраљ и гурну у ватру.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Скачем још стопу! — викну Станко. — Е, чекај! — рече Лазар. Па приђе белези. Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. — Скачи!
Бос човек може ићи. Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије. А кад се убоде на језик... Али, иди!... Иди!...
Јовица!... Дај хлебац и со! Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.
Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку. Десном руком одломи једно парченце, умочи у
Алекса се маши кесе и извади златан дукат: — Оче, да ти платим. И пружи дукат попу. Поп погледа новац. — То је дукат? — рече. — Ако.
Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. Молитва је била топла и срдачна.
— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се. И пође сандуку да извади пређу. — А... јест, јест!... Знам!... Нека, нека, немој вадити!
Дрини и Сави на погледу. Гледаћемо да нам нико не промакне. А сад да се мало презалогајимо. Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. — Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан.
— Тако је, оче! — Јово, изиди један часак! — рече попа. Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу. Поиска мало вина и донеше му. — Можеш ли се придићи?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Велике зенице човека који љуби отворише своја сјајна огледала. Жена извади из своје косе цвеће и чиоде, огрну се власима као сенком, и закликта од радости.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Тек ћете се ви после чудити. То о Ђурђеву дне. Дошао Прока у дућан да му се наново потпише буквар. Бабо извади деведесет гроша, па каже: „На, ево ти ајлука! Мени више не требаш; иди па тражи где се може играти крајцара!
дарну то мог оца, баш видех, али мислите да је попустио? — Боже сахрани! Извади само још један дукат па му даде: „На, на пут за уши!
Уђе он, а као да му се набрала кожа око левог ока. Нешто је добре воље. Како уђе, извади сахат иза појаса, као санћим да види колико је. — Зар си повратио?... — трже се. — Зар ти је већ оправљен сахат?
? Али ту мој отац погледа некако преко ока моју мајку. Она умуче. Он се узе скидати. Гледам испод јоргана. Извади иза појаса један замотуљак колик' песница, па баци на сто, а оно звекну: сам самцит дукат, брате!
Све бежи од куће. Само нам пара даје колико које хоћемо. Ако иштем да купим легрштер, а он извади по читаву плету. За јело је куповао све што је било најлепше у вароши. Моје хаљине најлепше у целој школи.
Онда видех бáбу како се надвири над прозор од момачке собе, па опет оде даље. Стаде најзад под кров од амбара да извади пиштољ. Али у исти мах, не знам откуд, створи се моја мајка уз њега. Пренерази се човек. Упро поглед у њу па блеји.
Писао ми је, истина, његов друг Јоле, али ја сам заборавио. Смешна имена тамо. Ево писма! У две борбе — у две... Он извади сасвим масно и изгужвано писмо из ћурчета и предаде га капетану који га понесе у руци да га прочита спрам свеће у
Овог њиховог Арсена знам још кад је био кевиљ. Извади двојнице иза појаса, па све ћурличе покрај Бурмазовићеве куће. А у Бурмаза је кћи — кћи и по!
Нема, море, оваке девојке ни до деветог села!” Онда извади из недара кутицу с огледалцетом и стаде коврчити золуфе. Несрећа је то што она, и кад уђе у кућу Ђенадићеву, оста
Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај! Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави. Обриши ме!
Ђеда све навијајући се уђе у своју собу. Отвори ковчег и извади један ђердан од некаких старих орлаша. Тури ђердан и један убрушчић у недра и дође поново бунару.
Ми помислисмо да је нов ћата, па поустајасмо. Кмет скочи: — Ја сам, господине! Господин човјек извади готову цигару, па тури у уста и наокришке, а све гледајући кмета, нриђе столу; заврати шешир, наже се према попу и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« рекла би гђа Сида кад транжира месо; само кад је чистила рибу, онда би му бацала оно што извади из рибе). А хватао се у коштац и са самим касапским пацовима, који су већ познати као врло дрски.
Поседаше сви пошто се прекрстише. Поп Спира извади из џепа федермесер и стаде га оштрити оцилом које му је увек метано уз тањир.
— А не, госту припада велика кашика — рече гђа Сида и окрену кашику на г. Перину страну. Г. Пера извади у тањир и поче јести. Чорба је била пилећа, баш што он воли, и допала му се. За часак покуса из тањира.
К’о да и нисам ту! Ја ћу ево овде на канабе! — рече Габриела, и седе иза њихових леђа на једно канабе, и извади свој штрикерај. — А не, не, — не дâ јој гђа натарошевица. — Се’те, слатка, овде сас нама.
Овде у ћошку, не реко’ л’ ја?! Ево га, ту је! Сад брже њега напоље, а да метнемо ово на његово место! — И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка, и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија, и зави га
— И поп Спира извади брже онај зуб из замотуљка, и метну га себи у џеп, а из џепа извади онај замотуљак што му га даде Аркадија, и зави га у завој па метну у појас поп-Ћирин. — Е, је л’ готово?
— Ал’ кажем ти, сто си ми пута пао на памет, а да ти докажем да сам те се са захвалношћу сећао — рече поп Спира, и извади из бунде, и донесе му једну лепу скупоцену стиву лулу, и предаде му је — ево, то нек ти је знак моје искрене
Гледа... гледа. Извади наочари, метне их на нос, а смеши се све, па опет гледа, и пита ме: је л’ то мој зуб. — »Мој, одговорим ја, ваше
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто. Покаже му њено писмо. Ружичић се тек насмеши, па извади из џепа један пакет писама, те их Чекмеџијићу показује. — Видиш, ова писма су од фрајла-Јулке.
— Само, господине фишкалу, добро израђујте. Ја нећу на вас заборавити. — Ћирковић извади дванаест дуката и метне на сто. Фишкал погледа на дукате и кашљуцне од милине. Познао је да је мастан клијент.
О сватовима мало друштво, али весело. Наздравица једна другу стиже. Миливој извади из кутијице кришку баклаве, смрви је у млеко, полак успе у Алкину, полак у своју чашу „ауспруха”, па наздрави Алки за
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али коњ застаде и ошинут снажно тесаком по сапима узјогуни се још више и оста као укопан. Тада човек извади из недара неки дугачки, прљави пешкир па животињи, на којој је дрхтао сваки нерв, завеза очи.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ДИМА: Не си брини, де! Ја, то Рошилдову писму. (Пружи му.) ЈАЊА: Е, кала. (Извади новце, пак му броји.) Ине кала? ДИМА: Евхаристо.
Ето векслу. ДИМА: Евтис. (Потопише.) ЈАЊА (гледи потпис, пак онда савије векслу, и тек што метне у џеп, опет извади и преврће.) Тимиотатос антропос. ДИМА: Е, есмо готови сос прва посла? ЈАЊА: Докса си, о теос.
Ајде да вам дам ове фалишне банке за миразу. МИШИЋ: да ја одговарам? ЈАЊА: Ама, ви сте човеку учену. (Извади банке, па му трпа у џеп.) Узмите Катица, има пет хиљада три стотине форинта. МИШИЋ: То су фалишне банке, кир Јања.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Е, деда Теодор, кад са вама уђе у Црну Бару, натрапа, несретник, на неке кошнице, па кад их угледа, онако изгладнео, извади једну, па узе саће са медом.
узела копља из руке, и дала им у руке пушку, али није успела да их научи немецки, да их понемчи, и да им из главе извади Сервију, а дочекала је била да – кад у Сервију натраг не могу – уврте себи у главу Росију.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Идите, зваћу вас! МАРИЈА (одлази). XВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (један тренутак размишља, затим извади из џепа сва покрадена писма, згужва их и баци са одвратношћу на под).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида га је погледала задивљено. - Изгледаш као Сијукс Индијанац, Атамане! - Као шта? - Као Сијукс Индијанац кад извади ратну секиру. - Боже драги, Рашида! Говори да могу да те схватим!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
У бокалу вина до половине. Извади из џепа креду па повуче танку линију — белешку докле је вино, па опет у дућан. — Милане, у бокалу има још доста вина,
Онда се удали. Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока. Онда отвори орман, извади новце и нужне папире, метне их у буђелар, а овај опет у џеп напршњака изнутра, па се добро закопча.
Четири кочијаша ваљда ће кадри бити коње и кола чувати. Господар Софра иште вина. Чамча извади. — Хајде да пијемо, ту се спавати не може. Да сам знао да ћу међ’ такове људе доћи, не би’ се био кренуо.
Но кад је већ долама ту, мора бити ту и ћурдија и све остало што томе одговара. Тако господар Софра извади све парадне ствари: чакшире, чизме са сребрним мамузама, доламу, ћурдију, појас и калпак, и тако ће се намалати, али,
Није шала, хиљада форинти. Сад Чамча гурне армицијаша. дâ му знак да је време уталожити господара Софру. Армицијаш извади новце, хиљаду форинти, и пружи господару Софри. — Ево новци, амо квиту натраг. Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други.
— Ево новци, амо квиту натраг. Ми Пољаци живимо, а покрај нас и други. „Нех жију Венгри”! Господар Софра радостан извади квиту, прими новце и тури у буђелар. Одмах веселије лице. Тако исто и у Кречара; већ није био блед, заруменио се.
Разумели се. Већ је све за пут спремно. Армицијаш сад извади бутељу ликера и моли их да они опет од њега приме. Отвори и наздрави им.
Чамча уђе у кујну, извади бритву и отсече парченце од џигерице па кошта. Сад узме варјачу, па меша гушчије; па опет кошта. На то дође Рифка.
— Ово је први дан срећан. Брзо коње упрегну, седну и зачас су онде. Гроф проба „ауспрух”; истоветан је са мустром. Извади новце и исплати. Чамча прими у руке и преда Кречару.
’Де је Шамика и девојке? — Шамика сад ће тек доћи из школе, а девојке ћу дозвати. Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. — Будите добре и послушне. Девојке му љубе руке и грле га.
” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете расте, али већ мати
— Па што ми ниси писао тако? Ја мишља’ да си ти међу морски валови. Сад извади из сандука што је накуповао. Оцу је донео једну стиву лулу у талијанској форми. Катици лепе мараме и хаљине.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тада се она исправљала, стегнула у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију. При том њеном покрету сав би дрхтао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Пред венчање невеста извади из огња неколико „живих угљенова“ (жеравица) и онда их угаси водом. Ако жели да нема деце извесно време, она онда
Касније, када зажели да затрудни, она извади угљевље и стави га у ватру да се распали.⁶⁵ у бољевачком срезу понека млада понесе на венчање онолико зрна боба колико
У Шумадији, када дођу повојничарке, породиља загризе погачу од прве повојничарке, а онда тај залогај извади из уста и остави га. Када жели да затрудни, она га узме и поједе.
Тако, рецимо, мајка, када после купања извади дете из воде, „зграби шаком мало оне воде из корита, и дигне повисоко изнад дјетета, полије га три пута, цвркне устима
“² У Херцеговини: „Кад дјете први зуб извади, треба да га баци преко каква дрвета и рече: ’дај ми виле гвозден зуб, ево теби коштан зуб.
У Глухом Долу када жена, идући па воду, сретне мушкарца, мора да „скине ведро с главе и извади куђељу, стане док мушки прође па опет затакне и крене“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Колико смо дужни? — упита млади човек калуђерицу. – Ништа. Онда су Стоњанин и човек нешто шапутали, па човек извади из џепа новчаницу од десет хиљада и стави на сто, поцрвеневши при том. Нико је није такао.
Пиши! Келнер написа рачун мичући уснама док је сабирао: — Шест хиљада и двеста педесет... Млади човек извади из џепа згужване новчанице и стави поред цедуљице тачно шест хиљада и двеста педесет динара.
Равнодушно је записивао у блок цене јела и пића. Момак јој за тренутак испусти зглоб, да би могла да извади новац, који јој је испадао из дрхтавих прстију. — И два пива! — рече. — Молим вас... — промуца Нина. — Молим вас...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Оли да ти донесу један чибук? — Хвала, имам — рече Јанко, па извади из шпага своју лулицу и напуни је својим дуваном. Пошто припали, извади златан часовник и гледну на њ.
— Хвала, имам — рече Јанко, па извади из шпага своју лулицу и напуни је својим дуваном. Пошто припали, извади златан часовник и гледну на њ.
Послије су ме излијечили и осудили на робију у војсци. Сви се убезекнуше. Кнез од чуђења извади чибук из уста, диже обрве и запита га: — Ма, дакле, ти нијеси ћесаровац?
— Није, господару, но кћи Рака Мргудова, а ја ћу јој бити барјактар. — Нека јој је са срећом — рече владика и извади из шпага два талијера; један даде Крцуну, као што ће свакојем војнику на крају рока, други додаде, рекавши: — Подај
Кад доврши расијече кесу и извади три фишека; један наче и узе десет дуката, остало завеза и пружи кнезу: — Нека ово код тебе, па ако бог дâ, на
— Занаго је и он у колу! Да идем по њега? — Иди — вели свекар. Јанко уђе у кућу, извади из грудњака хартију иза појаса, дебелу млетачку писаљку, па написа писмо Жутковићу.
Свакоме иза главе бјеше торба с брашњеницом и мјешчић воде. Ниједан не извади иза појаса кубуру и јатаган, те ако се коме хтјело да се окрене на бок, није могао.
Медик и пристав стигоше у ручано доба. Медик одмах прегледа рану; дуго је пипао и трљао рањено стегно, па извади из једне мале торбе стијењак, који лагано упреде, па из једне кутије извади на прсту жут мелем и њим намаза фитиљ.
дуго је пипао и трљао рањено стегно, па извади из једне мале торбе стијењак, који лагано упреде, па из једне кутије извади на прсту жут мелем и њим намаза фитиљ.
Затијем извади танку стаклену цијев са љевком, заиска од Милице ракије разблажене водом, рече рањенику да се окрене на бок, па,
И стаде у рану увлачити фитиљ, вртећи њим. Дуго је то трајало. Најзад приви рану дугачким платненијем повојем, који извади из појаса. Па пошто поможе рањенику да легне на леђа, покри га и отиде пред кућу.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: Зацело? МЛАДОЖЕЊА: Уверићете се. ДЕВОЈКА: Чекајте да видимо је л’ истина. (Извади разговорне карте из ормана.) МЛАДОЖЕЊА: Шта вам је то? ДЕВОЈКА: Карте у вопросима и одговорима. (Промеша.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
НАЂ: Слуга, господо. Како сте? ШЕРБУЛИЋ: Ево се разговарамо како лудују наши Србљи. НАЂ: Заиста лудују. (Извади новине.
Који хоће да представи себи ужасност ове битке, мора у уму вообразити цео предел. (Извади креду и почне по асталу шарати.) Видите, овде лежи Сентомаш, овде Турија.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Почео се школовати у Вршцу, али га отац извади из школе и да у трговину. С муком је успео да продужи школовање. У Темишвару, од 1824.
Милићевић, Вук - Беспуће
своју снагу; бочи се и носи с њом, - у борби која замара, раздире руке, откида нокте и набија жуљеве на дланове, — да извади, отме, истргне из ње комад сувог, мршавог круха за се и за дјецу; у ту земљу он сахрањује своје мисли, наде, бриге и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И хајдук се мало попридиже, Те загрли, и пољуби Фату, Пољуби је и два и три пута, Па извади пушку од појаса, И удри је младу сред њедара.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сљедеће недјеље, ујутру, поћи ће ти дјед у своју собу да из кофера извади бритву па да га стриц Ниџо обрије. Дуго је преметао по дрвеном сандуку: нема бритве, нема каиша за оштрење, нема
Бог те пита ко си ти. Овдје стоји, црно на бијело, да је Тривуна Бабић, из тога и тога села, погинула у рату. Извади ти најприје крштеницу да ми видимо да си баш ти та Тривуна, а онда ћеш тражити потврду да си још жива.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Како која дође, извади воде из бунара, умије се, полије босе ноге, затим бришући лице „бошчом“ седа у хлад и ћерета са осталима.
Ох дођи, дођи и јави ми се!“ ... Девојчица, покривена велом, завуче руку у ћупче, промеша и извади једну киту. Све се нагнуше да виде чија је. Запламтелих образа, погнуте главе, пружи једну руку и узе киту. — А чекај.
Они је дариваше, па чак и Стојанов отац, на изненађење свију, пољуби је у чело и извади велики дукат — дублу. — Нека ти је срећно, ћерко, и дуговечно.
Само је у мом крилу видео њене беле, пуне руке, којима ме стегла и, онако поникнута, крила се иза мене. Он извади кесу с новцима и пружи ми динар: — На, да си купиш...
Поче да се таре руком по челу, скупља косу, хлади... Оде до бунара, извади воде, поче да се умива, запљускује... Освежи се, прибра.
А онога стид што га она тако стара двори, па надохват посрче кафу, извади из појаса лимун или поморанџу и оставља, одлази. Она га испрати чак до капије.
Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста кришку, и као да га је за то Аритон наговорио поче да кори Аритона: — Ниси требао. — Шта?
и готово изван себе, не знајући шта ради, појури прозорима, решеткама и почне да их цима, дрма, као да би хтела да их извади и побегне. Мајка јој дотрчи. дете се пробуди. Поче оно да цвили, оби грава око ње. А она ништа не зна.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао.
— па извади уши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјека
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујем
да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га дâ у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде
Кад соколовски цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру
Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с
Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица изгори Баш-Челик погине.
Он одговори: — Јесам. Она га запита: — Шта си још? А он извади прстен и чарапу па јој рече: — Ето то; и још имаш белегу на колену. Она то све призна, па се загрле и пољубе.
У то укори један другога, те приошинуше и ободоше коње, и пристигоше ђевојку. Кад она виђе, извади једну длаку из главе, баци и они исти час узрасте страшна гора да не знадоше просци ће ће ни куда ће, но тамо амо те
Кад то види, препадне се, па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ. — Шта је, побратиме?
Кад то види, препадне се, па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме?
Удри једном, а залеће јој се сјекира, па сва упаде у биљу; окрени, обрни, не може да извади. Кад то виђе Грбо кроз кључаоницу, рече краљици: — Шта се, госпојо, мучиш!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: То је истина. Но опет ми је нужно да имам каткад разума. Зато мислим да се тај магарац закоље, па да ми се извади разум. ШАЉИВАЦ: Шта ће бити ако се буде у желуцу скувао?
ИСАЈЛО: То ће најбоље јошт бити, ако нас буду преварили. ПУТНИК (извади један прутић): Производе Сенегамбије, доведи заблуђеног у чувство! (Приступи и удари Доктора припут бо челу).
Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето Вучко господин; а ћирица, рђава посла. (Извади једну књигу из недара.) Ваља да се учи. (Почне читати.) 2.
Но господин ће се фишкал смиловати, ево сам донела један пар млади голупчића (извади ји испод кецеље). АДВОКАТ: Хе, хе, хе, зашто сте се трудили.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Пело, гледај да се намажу чизме. СУЛТАНА: Мазали те Турпијом, дабогда, и тебе и сав твој род! СРЕТА (извади лагано један каиш иза кревета, па сакрије испод аљине): Пело, јошт јуче је требало да су господину чизме биле уређене.
Али ће га скупо ова шала стати. Мучићу га као змија, док му живот не исисам. СРЕТА (извади стакло с ракијом): Добро, добро. (Напије се.) Само ти мени млого говори. (Приступи к њој и гледи како ради.
СУЛТАНА (пође.) СРЕТА: Куда ћеш? СУЛТАНА: Да радим. СРЕТА: Тако! Ти знаш да данас морају чизме бити готове. (Извади бурмушицу и шмрка.) Оћеш и ти мало? СУЛТАНА: Ја се гадим од бурмута. СРЕТА: Али мени за љубов. (Султана шмрка.
СУЛТАНА: Орјатин је он, кад своју супругу тако даје бешчестити. СРЕТА: Већ то је млого. (Извади каши.) Господине, ви ћете ми допустити да је пред вами мало прокаишам.
СРЕТА: Видите, господине, тако ме по цео дан једе. Али сад ћу ја начинити разлаз. (Извади каиш.) Кући! СУЛТАНА: Слатки Срето, буди барем ти паметан. СРЕТА: Ја сам паметан, али ти си луда. Кући!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Па та игра наситно неће те далеко одвести. Имам генијалну идеју — рече и извади из ормара фотографију једне старице како стоји покрај неких рушевина, сва у закрпама.
— као да би и могла нечим другим! Једанпут тако извади она два долара, а благајница, пошто је погледала лову, објасни да јој је још двадесет и девете истекла важност у
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
) МИТА: Дакле, господин барон? АЛЕКСА: Кажи му да ћу абије доћи. На, подај му један дукат трингелта. (Извади кесу с тантузима и пружи му један.) Сад иди. МИТА (у поласку, за себе): да те ђаво носи! АЛЕКСА: Апропо!
АЛЕКСА: Драговољно, драговољно; ја се надам најбољој сатисфакцији. (Извади марамицу и почне се брисати, но у исти ма испадне му писмо.) БАТИЋ: Ха, ево пасоша! (Зграби писмо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Друже, не секирај се... и ово спада у рок службе — добаци један дебељко, па се маши своје торбе, одакле извади месо и хлеб. — Сигурно ти ово први пут, те не знаш шта значи то „џодисати“... Видиш...
— Господин потпоручник, ево имам ја — наврати се Танасије и маши се за џеп, одакле извади пуну мараму крижанога дувана. Потпоручник га гледаше у недоумици, онда махну главом и узе дуван.
— Слика или десетка. — Он се маши за џеп и вештим покретом развуче карте као лепезу. — Вуци, Попе: слика или цифра! — извади грош и стави на топовски точак. Душан се премишља, затим хитро извуче једну и стави је у шајкачу.
— Код мога Тасе! — сетих се одмах и позвах га. — Имаш ли дувана? — Па колико дао бог — раскопча се и из недара извади улепљену кесу пуну неких изломљених цигарета и ситног дувана.
— Па јест! — махну командир главом. Затражи фењер, извади блок и седе на једну ограду. Тада нам добаци: — Вас двојица ме подсећате на апаше...
— Је ли могуће? — проговорисмо обојица углас и исправисмо се. Командир извади часовник да запише када је примио заповест.
Ћутимо и саплићемо се о неке предмете. Командир се поведе и дочека на руке. Не говорећи ништа, извади електричну лампу, принесе је сасвим земљи и осветли, па је од мах угаси.
Нене очи напунише се сузама. Она извади марамицу и обриса их. Потом уздахну. — Нека си, чедо моје, жива и здрава — рече моја мајка. — Па шта је било даље?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.
Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету. Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић,
— Чекај, рече он, не дижући главе и не слушајући одговор Стојанов. Извади из стола деловодник, забележи тамо нешто, стави нумеру на ону исписану хартију, па је даде Стојану. — Носи.
О, брате, што сте допустили да се тако мучите без невоље ! Изволите, колико вам треба новаца... И он извади велики новчаник са гомилом наслаганих банкнота. — Ја ћу с кметовима то сад регулисати.
— Ја ћу с кметовима то сад регулисати. Љубица стаде рачунати, па онда извади из стола чисту хартију. — Па, ако ћете ми дати за три месеца... да напишем признаницу. — Шта ће приз... Ах, да, да...
— Аха, понео сам га... ево!... И писар, дрхћући рукама и тресући вилицама, стаде вадити из џепа неку малу кутицу. Извади је, али не може да притисне дугме, да је отвори. Руке му врдају, а у прсту нема ни толико снаге.
Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише. Изгледаше као дете, кад
— Ништа... остави ме ! Боли ме глава, одговори Љубица, затварајући врата. Скиде са себе неку горњу хаљиницу, извади часовник и метну га на сто, извуче из џепа некакву црну високу кутију од украса и отури је од себе са одвратношћу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Не да вила орит’ града нити бедема, Хитала се б’јелом руком у дил бедеме, Па извади триста пиљак’ и три камена, Те побила триста војске и три војводе. ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ КОЛЕДАРСКЕ 13.
Он се вата до дјевојке, Умори се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен јаглук, Утр себе, па дјевојку; Пак дјевојци јаглук даде: “Нај ти, душо, свилен јаглук, Опер’ ми га, убјел’
Гр’ота му се учинила младу, Да је љуби ал’ да је пробуди; Но извади од злата јабуку, Те је меће Мари у њедарца. Када се је пробудила Мара, У њедарца находи јабуку.
Ја се маши у свилене џепове, Те извади из џепова стрелицу, Да устрелим код јелена кошуту; Не погоди код јелена кошуту, Већ устрели под прстеном девојку.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Потписали сте, дакле, уговор? — викнуше сви у један глас, одушевљено. — Ево га! — рече странац и извади из џепа табак хартије на коме је уговор, и узе читати на свом језику.
Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: — Три часа и пет минута! Ни ја сад не могу пити каву.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Цветко казанџија остави рад, па оде у кафану и стаде да тражи с ким би играо »жандара«. Миле механџија извади печено сугаре и метну га на пањ, али не смеде ударати ножем, него зове руком сталне муштерије и, облизујући прст,
се нешто замислио, па кад се помену ова његова хартија, он се трже, као да се нечему досети, па завуче руку у џеп и извади отуд пуно хартије; разгледа их све пажљиво и журно, па кад не нађе што је тражио, он скочи и брзо оде среској кући.
Чича Пера се усправи. Махну левом руком преко чела, затим је завуче у недра и извади једну хартију — Ево ти, дете, решење општинског суда.
да сви Срби постану искрени И поштени... као она чудотворна свиралица... знате. — Знам, рече старац па извади испод тоге једну дугачку праву трубу од меди. — Изиђи на брег, па засвирај на све четири стране.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
) Браћо! Четрдесет и два литра вина... (Прекине.) Ко ми сад даде овај рачун? (Згужва љутито и баци на земљу па извади Ивковићев говор и чита.) Браћо!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па му се учини да учионица није довољно ни акустична. Одмах распита колико има ђака и одмах извади цолшток па измери дужину и ширину и висину собе.
Стаде да размешта свој пртљаг по соби. Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу Пелагићеву, ону где је намалан онако
у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге. Извади књигу: Гробари Србије, Живот Исусов од Ренена, Говоре неких посланика на некој скупштини.
— Ех, само кад ти се допада! Уосталом, истина се само тиранима не допада. — Е, из душу ми извади свако тој слово. Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде.
— Ташула дете, ела једно слатко, иска ми душа слатко од ружу; и једна кафа тури за мен’ у џезва! — рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
БРЂАНИ У ТРЦИ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ Кад брђанину досади у брду, извади пасош, Дође у Немачку, и викне: „Пустите да уђем јâ још!
Чу се Пљес! и Пљус! и Пљас! Хиљада ће Тисући: „Морамо се извући! А Тисућа Хиљади: „Ти се сама извади, Спаса ћу се домоћи И без твоје помоћи!
— Где био да био, спаси ме окова, Ишчупај ме из канџи караконџула!” „Наиђи, куме, направи чудо! Извади ме из ове беде! Дотакао сам ногом у дно Понижености... Покаж се, куме, деде!
” „Праведни Лазо, мани све те Уздахе и сузе! Час је, мислим, Да се извади делић штете Па да с рачунима кренемо чистим, Од почетка, од првог ретка, Од тачке, запете и запетка.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
која је ушла у вршку, за све то време остаје у њој узалудно тражећи излазак, док се вршка не извуче и лов из ње извади.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Врана врани очи не извади; брат је Турчин свуд један другоме. Него удри докле махат можеш, а не жали ништа на свијету!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
знајући да лупом, ни ногама ни рукама, не могу се његови тамо, у кући, пробудити, јер је кућа од капије тако удаљена, извади из сплава пиштоље и поче њиховим јабукама лупати.
Најпосле нађе то. Извади велику, густу низу све од самих дубла, свако зрно од по пет дуката. Сам јој веза о врат низу, која је била толико пуна
обрадова кад Марко, занесавши крајеве од минтана тако да му сасвим изиђоше из појаса и силава и разлетеше се око њега, извади другу кесу, и, гурнувши лактом са софре тепсије и тањире, стаклад и чаше, поче не да броји него да изручује злато.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Е, Боже помози!“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!“ Сва четир извадише леденице. Сердар извади иза паса своје двије, које му бијаху увијек свијетле и наредне, пак изиђоше пред врата. „Стане!
Ниједан не извади леденице ни јатагана иза паса, те да се коме и хтјело да се на бок обрне не могаше. Бриге им за то! Наузнак се слађе
Туре стаде баш пред шешаном Оташовом. Бјеше му, ваљда, пиљак, што ли, упао у опанак па се сагао да га извади. „Ајте људи, мрче!“ викну први коњаник, јер се и она два пјешака бјеху уставили за првијем.
зар ме остависте?“ Олово пови Марком. Не осјети је ли рањен, но метну нож у зубе па извади обје леденице да ће у бега... али му би лоша срећа.
Врата се од тавнице отворише и уђе унутра један човјек. Јан се не маче. Човјек извади испод скута ужежен фењерић. Јан видје е је то опет неки црноризац, па обрнув главу рече му: „Каните ме се једном!
Кад вјетар преста, извади камиш из зуба, пљуцну, накашља се, протра брке, па зину да заусти нешто. Сви остали, без Пеја, зинуше такођер, каоно
Видар изабра неку цијев што се завршивала ниском и неку кутију, па извади још дугачки усукани стијењ; све остало опет помињиво сложи и стави у торбу.
„А да си у његовој кожи, а при тој памети, не би ни чекао!“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?“ Медик извади чибук из уста а зину од чуда. „Ма не рекосте ли да је вјерена!?
Сад су опет муче сједили. Владика извади из џепа бројанице, па једнако замишљен, стаде пребирати зрно по зрно. Ђакон, погледав на небо, стаде да говори, више
“ одговори жена, а избуљи очи као да се препаде од те грозне суме, замишљајући је. Владика извади из џепа један кључ, па га даде ђакону, рекавши: „Узми из столића двадесет дуката и подај их овој јадници!...
“ „Па а... ако заподјене он... видјећемо!“ „Ма ти, канда, не разумјеш куд он гађа?“ Сердар извади чибук из уста па је погледа, мало зачуђен.
“ Јока се пред Пејом прекрсти два пута. И сердар, у највећему чуду, извади чибук из уста, па то исто учини. „Шта би, жено? Шта рече?“ „Ето, богами, то! Мираш Цуца иште Стану за сина свога.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ Калуђер, као заплашен, одговори: „Хоћу, господару, хоћу“. Па завуче руку за собом у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога, извади из бисага буздован на синџиру, па онако изненада потегне
Па завуче руку за собом у бисаге као да извади нешто да му да; али мјесто чарапа или чега другога, извади из бисага буздован на синџиру, па онако изненада потегне Турчина њим у главу, те га онесвијести и обори с коња; па
Кад нађе човјека гдје спава, а она га удари некаквом шипком преко лијеве сисе, те му се отворе прси док извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту.
Онда он извади свој мач, па оно ђе се држи руком набије на некакав трн, а оштрице опре себи у трбух, те се тако прободе и убије, и од
Кад то види цар, зачуди се врло, па пружи руку с коња да му узме сјекирицу, али хоћеш! не може да је извади из кладе! Брже боље сјашу слуге и војводе с коња, огледају сви редом објема рукама да изваде сјекирицу из кладе, али
“, (па онда дарује прочеље сребрном паром). (Сад извади иза појаса повесмо, развије га, превеси преко греде и рече): „Довде ти тежина порасла!
Дјед очекиваше да ће му нож иза ушију клекнути, па отвори мало очи, па кад видје кнеза да је преклонио главу, извади нешто зарђане кустурине те по вратним жилама, а кнез пред дједом на колена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и шта је тражио у тој рупи; а кад му човек каже, да му је ту прије неколика дана упала жена, и да је дошао сад, да је извади: онда ђаво повиче: „Шта побратиме, ако Бога знаш! Па то твоја жена! и ти могао с њом живити!
“ Човек извади своју траву из торбе, те окади ђевојку, а ђаво изиђе, и ђевојка остане здрава као од мајке рођена. Сви остали љекари
Кад то види препадне се па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку, и протре је, а лисица у један пут те предањ: „Шта је побратиме?
Кад то види, | препадне се па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку, и протре је, а курјак у један пут те предањ: „Шта је побратиме?
Како дође а он рече: „Ја ћу тога коња купити. Говори старче по што је.” Што је год старац заискао, Турчин му одмах извади готове новце без речи. Старац кад прими новце, скине с коња улар, па њиме о земљу. У тај мах нестане и коња и купца.
Господар извади један новчић па му рече: „На, то ти је служба.” Слуга узме онај новчић, и захвали господару, па онда отиде на један
” То рекавши баци новчић у поток, а новчић одмах потоне на дно. Онда се он сагне те извади новчић из воде, па га однесе господару натраг говорећи: „Господару!
Господар опет извади новчић па му рече: „На, то ти је служба.” Он узме новчић и захвали господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се
” Како га баци у воду, а новчић одмах падне на дно, а он се сагне, те га извади па опет однесе господару говорећи: „Ево ти, господару, новчић натраг, још га нисам заслужио, него ћу још једну годину
” А они му одговоре: „Чини штету, па хоћемо да га убијемо.” Онда он извади онај новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка.
Онда они изваде сваки своју мараму: њихове биле којекакве, а кад он своју извади, сви се зачуде, па она два брата скоче на њега: „Откуда теби то? Ти си то негде украо.
донела по ланац који се није могао ни један пут омотати око куће; онда најмлађи да оцу кутију, а кад је отац отвори и извади из ње златан ланац, они се сви удиве, па старија браћа скоче нањ, готово да га убију: „Ти ћеш нашу кућу оборити, ти си
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА Е, ако... Добро само кад то није. (Одобровољен): Сада иди тамо (показује собу) и тамо из бисага извади неке свиле и басме што сам за њу донео. Али, да од тога одмах начини одело, да носи, хоћу да је видим у то обучену.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пустиње, пештере и светињичење извади из главе; томе се данас разумни људи ругају. У данашњи дан, ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или фантазира.
Зато послушај ти мој последњи совет: извади из главе то твоје светињичење; ја ти задајем моју српску веру да из тога неће ништа бити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота. Бјеху три печене пастрмке. Затијем извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.
Поврх сијена слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче. За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачи пред прагом, гледајући косо
Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док, у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.
И то баш Кењу, губавом Кењу? Шта то може бити? — Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! — рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести. Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком.
“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама. — Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! — Ма шта може бити то?
А кнез се упути к њему, викнувши: — Дај крунаше одма! — Шта? Да вратим?... Кнез га шчепа и нареди Барици да извади талијере.
мало и одвише ако хоћете — одговори Тетка, разумјевши мимику. — Камо торба? — рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.
Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу.“ А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, нашли смо око двајест талира. — Ја, то је, борме, мајсторски било! — рече ковач.
Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка. Разговрао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак. — Ако ћете ми поклонити мало-помње да вам проштијем мој спив — рече не дижући очију.
Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном. Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће свечера њом намазати два листа репуха, па их
Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван. — Тако! Шта је то? Шта... — Ево шта је.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зашто сам ђинђуве купио? Десна рука одложи пушку, из џепа извади ниску ђинђува и поче да је ваља међу прстима. Не може да је баци у снег.
Замилкује слугама. Живим црње од манастирског пса! песница одскочи од стола. И тебе грејем на ребрима, извади кесу из недара, просу неколико дуката на сто и загледа се у њих.
— мазним гласом довикну Симка уводећи волове у двориште. Ђорђе дуже постаја сам на путу, она је увек весела, извади из џепа ниску ђинђува и с гађењем је баци у снег. ...
Аћим, намрштен, са штапом преко леве руке, изиђе из општине, стаде на праг, испуни врата строгошћу и снагом, извади општински печат из недара, подиже руку увис да би га сви видели, и викну: — Видите ли га, браћо? — Видимо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Он отшкрину малко капак прозора, танак сноп сунчевог зрака осветли собу. Мардохај оде до ормана, извади из његове фијоке неколико књига и положи их преда ме на сто. Прегледах радознало те књиге.
Свештеник откључа свој путнички сандук, превучен црвеним телећим руном, извади из њега лепе божићне поклоне и предаде их својој сестри и њеној деци.
Хемфре се задовољно насмеши: „А Сер Исак је мој златни мајдан!“ Он извади из џепа пуну шаку златника. „Ево, погледајте!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— То је добра ствар — примети крезуби студент. — Ја нарочито волим Арцибашева. — Па забаци руку и извади из преграде пљоскаву бочицу с коњаком коју понуди студенткињи.
И господин Леђенски јако и срдачно стеже малу руску руку. Онда, и кад она изађе, вичним једним покретом извади своју врло укусну табакеру, запали цигарету, узе штап и шешир, па стрча низ степенице и изађе на улицу.
Платићу половину погођене цене. И гледајући у ону господу испод ока он стаде тражити новчаник али га не извади. Признајем било ми је врло непријатно.
— Је л’ доста десет динара? — прекиде ме. — Петнаест... право је — промуцах дрхтећи. Мој клијенат без речи извади из свог великог новчаника три нове петодинарке и постави их на мој писаћи сто.
године храбро бранио историјски Таковски грм и Горњи Милановац, извади из џепа роткву, доиста врло сличну бомби, а купљену ту у некој крфској пиљарници, па је исече, посоли и загризе
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
цјењкања са зубаром, уз већ знане духовитости („у моме селу ковач се читаво јутро натеже са мном по ледини док ми извади зуб, а не наплаћује ни половицу” итд.), најзад би сјео на столац, још увијек с корпом на коленима.
— Вјерујем да ни све здравствене комисије не кушају од тога, је ли Петре? Извади из креденца оне високе чаше које су читаво вече својим циликањем призивале на се пажњу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Писар извади из свога капута један нов пешкир и упореди га с онима што кмет донесе. — Није то — рече писар. — Ама видим и ја да
Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу... Душу ће да извади, а живот да остави, ја како...
Вуја приђе к прозору, одмаче дугачку клупу са наслоном, која заклањаше половину прозора, па извади цео рам са хартијом.
А сад седите сви. Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се. Ђурица, стојећи, извади дувањару и стаде да савија цигару.
само да је видим, макар из какве заседе, прикривен...« И он седе ту у један шибљак, према самом извору, извади из торбе што имаде за јело, па стаде да руча.
— Тајо!.. куку, тајо! ... — врисну дете и потрча к оцу. Пантовац, који готово ништа не знађаше за себе, извади револвер и пружи га на дете. Ђурица прискочи и повуче му руку у страну. — Јеси ли луд?... Остави то!
— Наопако, шта учинисте! ... А новаца? Ђурица извади из недара смотуљак и баци му у крила. — Број! — рече му Ђурица. — Лако ћемо пребројати, но деде причај.
После пола ноћи, неко лупну на прозор, под којим Вујо спаваше. Он се брзо диже, извади рам из окна и промоли главу на поље. — Ко је то? — запита лагано, видевши кроз мрак човека, који стајаше под прозором.
— А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«. — Па, узе ли? — Узех, ја што ћу!
Завукоше се у густ шибљак и поседаше једно до другога. Пантовац одмах извади пљоску и натеже. — Деде, побратиме; не знаш како је ово добро за уморна човека — рече он, пружајући пљоску Ђурици.
— Подај и њој што у руку — рече он загушеним гласом, гледајући на појас Ђуричин. Ђурица извади револвер и даде га Станки, па онда окретоше јаругом к реци.
ево на, ево сад... — муцаше он, вадећи рубац испод појаса, али му нешто сметаше да га одмах извади. Руке му тако дрхтаху, да не беше у стању владати њима.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Идући тако, дође до неке воде. Сад извади папучу па је обује и пређе на другу страну. Кад је већ прешао, осете га џинови и потрче пред њега, а Петар, како их
— А ноћива ли још ко с њиме? — Јок, нико, само што има штене и мачку. — А знаш ли ти што за овај прстен? — Па јој извади прстен и показа. Робиња се малко осмјехну па ће: — Знам, богме.
Кад је види, онда се сети оне рибице што је из локве у воду бацио, па извади из мараме ону њезину љуску, протре је мало међу прстима, а рибица му се уједанпут јави из воде: — Шта је, побратиме?
Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу. Али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме ону лисичју длаку и протре је, а лисица уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме?
Кад то види, препадне се па скочи да тражи кобилу; али му одмах падне на памет што је баба кобили говорила, па извади из мараме курјачју длаку и протре је, а курјак уједанпут те преда њ: — Шта је, побратиме?
одмах отиде у двор па yппаво у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао.
— па извади уши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: — Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјека
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујем
да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га даде у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти
Кад соколовски цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па
Онда цар орлујски, кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На, — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с
Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади, па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица изгори, Баш-Челик погине.
Ћипико, Иво - Приповетке
Господара нађоше у соби. Узе књигу и стаде да рачуна. На концу је погледа, па ће: —Мало ћеш добити, — и извади из стола пехар с новцима. . —Хвала богу! Што је, да је! —На, узми; то је твоје! — и пружи јој нешто новаца.
Води послове у кући и дућану, а засве што је окосит, набавља својој породици оно што јој је потребно да добро живи. Извади из џепа новине и стави их на сто.
Часом, па иза наглих облака сунце извири и обасја их. — Нека сунца! — рече момак сам собом и извади из торбице комад круха, нуди и њу, и залаже се.
— И дода презриво: — Жена од жене, а срамота од срамоте! Ма ја ћу тебе научити!... И извади из џепа од гаћа кутију жижица, прихвати уоколо нешто суварака, упали их и подметне у жбун гдје је Антица с дјететом
Нико вам не креће у свеца... — Онда ча је било и потриба метнит другога на његово пристоље? — набаци своју Букало и извади из уста лулицу.
“? А ви хоћете да уштедите од залогаја и истргосте се од рада, као да знате што вас сутра чека! — па извади лулу и дода живље: — Будало, гледај ону рибу ондје у тикви; кад је најслађе загуцала, тада јој и присјело!...
Дође на ред и старица. Разријеши узао на једном крају од мараме, извади новац и плати потпуно, а чудо ми што се не тужи.
Погледа у земљу и затражи хлеба. —Зар си гладан? —Гладан! Миливој седе. Скиде торбу са леђа, потражи и извади из ње комад хлеба.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
низ степенице, замаче иза куће, стискајући очи палчевима”, а с друге стране то „Мита виде, примети, би му непријатно, извади из уста крушку”.
Тада се она исправљала, стегнута у пасу, високих, правих рамена, да извади два крупна бисера из ушију. При том њеном покрету сав би дрхтао.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Забележи.) Јошт вам један сат треба. ФЕМА: О, имам, Анчицема, остало мије од покојног два сата. (Извади.) Истина, сребрн је, но ја ћу га дати позлатити. АНЧА: То је врло велики сат. ФЕМА: Ништа, ја не жалим платити.
ЕВИЦА: Ах, како можеш добити када си поштен? ВАСИЛИЈЕ: Зато што сам поштен, даће бог те ћу бити срећан. (Извади решконту.) Видиш овде дванаест иљада форинти. ЕВИЦА: То је само артија. ВАСИЛИЈЕ: То је знак да сам метно у лутрији.
— Зар ти није муж доста новаца оставио, него и ствари да залажеш? (Извади сат и бурмушицу.) Шта си имала шиљати ово код мене? РУЖИЧИЋ: Несмислене, да прил’пнет јазик гортани твојему.
Краков, Станислав - КРИЛА
Усред камењара било је мало гумасто дрво. Мајор стаде у његову сенку, обриса зној са чела, и извади дуван. — Душко, Душко, — викао је богињави капетан са гребена, — да видиш само, оди!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Или обоје! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Други је пукнут, Оправку чека већ трећи дан. РАДАК: Онај из воде лепо извади, Те га исполцем чисто испљускај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен! Сасвим утопљен!... На дну Дунава! И песак га је већ заронио!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Прости... Затим скиде са својих груди неке ордене, извади сат и кесу с новцима и све предаде једноме од оних што ношаху Кирилова: — На!
— Шта је, Трбо? — Ако погинем, бре, ево имам овде под појасом 17 нови' аустриски цванцика и три черкеза. Извади да не узму Турци...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Он са пушке скиде бајонет и стави га у зубе. Пушку остави. „Шта ће ти бајонет?“ — запита га његов десетар. Он извади бајонет из уста, па ће рећи: — Ако се праћакне и стане да запомаже, има да га нестане.
Коса ми се диже. Један од наших заби Бугарину бајонет у уста. „А-а-а!“ — изусти онај. Један од Бугара извади бомбу... Добровољац га ухвати за руку, а други му забоде бајонет у слабину. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!
Мој каплар, по старој навици, завуче му руку у џеп, одакле извади једно писмо. Хтео је да га баци, али ја га задржах. Тај млади Бугарин освојио ме је онако мртав, те сам се
— Како си прошао? Он се само накрену мало на једну страну. Онда завуче руку у џеп од чакшира и извади гомилу изгужваних француских банктона, па се опет наслони на стену и жмурећи рече ми: — Ако што дође...
Посматрао сам, заклоњен иза камења, агонију друге чете, забезекнут и згранут... Влајко уздахну. Онда извади марамицу да обрише знојаво чело.
Његово лице је изгледало као саливено од челика. Ставио је цигарету у уста, и почео да пипа по џеповима. Извади кремен и припали цигарету. У бугарским рововима је неко јечао.
— И он принесе чашу да се куцнемо. Војник донесе у порцији врућ паприкаш и стави на сто. Онда из једнога сандука извади две виљушке и хлеб. — Овде, друже, немамо тањира. Мораћемо из једне порције. Изволи.
Посилни, шта чекаш? Војник приђе журно и припали му цигарету. — Ах, стани, грофе!.. Сад се сетих. — Коста извади из уста цигарету и наслони се рукама о колена, издижући при томе рамена. Грофе, ви сте митраљезац.
— А зашто си пустио браду? — За прилику... Тако, како је кад згода. — Танасије извади из џепа француски бере и натуче га на главу.
Посматрала ме је са извесном неверицом неколико тренутака. Затим се хитро окрете, отвори врата, извади кључ, па изнутра забрави и кључ стави у недра. Ух, шта урадих! — помислио сам. Њено лице је сијало од задовољства.
и допустите да изиђем, па ћу други пут доћи. — Знам... није потребно. Код ње... како хоћете. — Она извади кључ из недара, диже се и приђе вратима. Али није откључала. Посматрала ме је. — У мојој сте власти...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Мићан прегледа још једанпут котао. Кад нађе, да је све у реду, огрну хаљину, сједе пред ватру, извади лулу, па напуни. — Оно нам је — вели Мићан, па се сагну да метне угљен на лулу.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МАРИЦА: Јесте, јесте, свршено је, ако си то хтела да питаш! Ако не верујеш, ево да ти прочитам шта сам му писала. (Извади из кецеље парче хартије.) На, ово је тај одговор од њега што сте га ви отворили и прочитали. Ево, слушај!
МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико. (Узме крпу и пође.) ЖИКА: Ал' извади свежу воду. МИЛАДИН: Хоћу, господин-Жико! ИВ ЖИКА, МИЛИСАВ МИЛИСАВ (који је расуо сву фасцикулу): Е, ово је
А је л' ти ту поверљиви протокол? МИЛИСАВ: Јесте, господине капетане. ЈЕРОТИЈЕ: Дедер, извади га! (Милисав вади из фиоке један протокол.) Заведи! (Милисав умочи перо и очекује.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. И Младен једе као што треба. Ни мало, ни много. Умерено.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У том случају узме се цедило кроз које се цеди млеко, метне на траву, окружи ножем, и тај б. извади па се наопако баци на место где крава лежи, говорећи: какав б., такво виме; како се у тору б.
од четири листа, и да је сакрије под часну трпезу у цркви, и да ту остане кроз три службе; нека је после извади и обнесе око себе три пута, и метне под прстен: кога момка тим прстеном дотакне, он ће се за њом окренути (Беговић,
зауставља се крв кад се извади зуб (ЖСС, 320); да би жена лакше родила, завајају је водом са срцем из зове (ЖСС, 193); з.
— Понегде има важну улогу у врачањима за брачну срећу: у Лесковачкој Морави, кад девојка улази у младожењину кућу, извади из појаса три дуње, па две баци преко прага увис (и њих ситом младожења сачека), а трећу пресече, па једну половину
»За ту траву се прича да има неку силну, тајанствену моћ. Кад се хоће да извади њезин коријен«, он »бјежи све дубље, а ко би га извадио, тај би био веома срећан«, и кад би кроз прстен на његову дну
Ћипико, Иво - Пауци
—Ништа! — вели Васо. — Биће човјек забораван, и, пришавши к њему, извади му иза припашаја топљени бакалар. Човјек муцајући прогунђа нешто и испричава се: — Заборавио, да, заборавио...
— обрати се Петар к њима. —Колико је право! — одговорише сви троје у један глас. Петар са стола узе кесу и извади из ње неколико банака, размота их и броји. Ево десет десетица! — вели. — Ево их, гледајте како су модре... Ко ће их?
Упути се планином равно к јами, гдје још снијег лежи, да се напије воде сњежанице. Уђе у јаму и извади комад снијега, постави га на нагнуту плочу, као што је и досада радио.
— понуди Раде и распрти се. Па стави гуњац под нагнуту плочу, острми га и гледа како се снијег топи. Затим извади из торбе и неколико груда сира и скленицу ракије. Редом напише се воде са острмљена гуњца и, посједавши, залажу се.
А зачас закуца наглије него обично. Ево капаре! — рече Илија, одушивши од узбуђења. Извади кесу из њедара и броји новац, полажући га на сто. Наброји три стотине форинти. — Поштено!
Па, подвивши главу, спусти му се потиљак и — узригну му се. Извади из широкога фратарскога рукава кутијицу, промућка чашом и усу у њу из кутијице крцату жлицу бикарбоната, промијеша и
Доктор црковног права извади из рукава смотру „Ла цивита цаттолица”, (он је ионако дошао да се провоза и разоноди у простој природи), па нашавши
Раде извади скленицу варенике и вели му: — Метни, Марко, у кућу, а другом згодом биће боље... нијесмо сада у земану ....
—Како хоћеш... потреба ми је ... . —Причекај. Марко уђе у кућу и за собом затвори врата. Разгледа се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше.
се по кући, па извади један камен из зида при земљи и узе из рупице добро увезану навлакачу, у којој новац држаше. Извади колико је требао у сребру и злату, јер банке није држао откада му их бијаху неколике мишеви нагризли — и опет постави
али ..... —Пусти! — пресјече Раде... Божице, донеси твој ђердан! Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. Носећи га, звекне сребро.
— Уфајмо у Мајку божју, Божице!... Неће нас она запустити... Кад се Раде поврати, стара Смиљана извади из хамбара плећку суве овновине, већ на по оглодану, и пружи је Ради да вечера. — Пресмочи се крухом, — вели му.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Млађи коракну до једног сточића поред прозора, положи онде своју мапу, отвори је, извади из ње лист цртаће хартије и предаде га Тиху. При тим његовим покретима, сагледах му лице.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Једног јутра уђе Костица у шнајдерницу са дугуљастом кутијом. Извади нове новцате фине шнајдерске маказе. Два неједнака ножа, клин на опрузи, ушке за прсте како прсти захтевају.
Претстављала чика-Мишу пред другарицама: — Извади читав ред флашица и кутија и исечака из новина. „Ово, ове пилуле, це-ео Париз узима, о-одлично поправља апетит.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Мајци и оцу скотрљаше се низ образе сузе радоснице, те отац спусти руку у џеп, извади онај нов новцати дукат и предаде ми га љубећи ме у чело.
– Тако је! – прихвати збор. – Има, дакле, реч конте Иво Војновић! – Ја?! – изенади се конте Иво и извади малу марамицу, чипкицама оперважену, и обриса чело. – Ма немојте!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Батерија крете. Командир извади цигарете и понуди ме. Руке су ми још дрхтале од страха, да једва дохватих цигарету. Заустих, у наивној искрености, да
Сав црвен, гледајући подмукло, трговац приђе теразијама и одмери два килограма. Лука извади банкноту и баци је на тезгу, говорећи осорно: — Кусур... И не гледајући Луку, трговац набусито одбаци банку.
И не гледајући Луку, трговац набусито одбаци банку. — Немам ситно. Али Лука плану, прескочи тезгу, извади револвер и упре трговцу цев међу очи. — Кусур, или ћеш сад мртав пасти!
— Кусур, или ћеш сад мртав пасти! Трговац с дрхтајима уздахну, хтеде нешто рећи, али се уздржа, извади кључ касе. Тада застаде неодлучан... Рука му је дрхтала, као да оклева. Онда проговори: — Колико сте имали шећера?
Најзад отвори, и у каси заблиста пун чанак сребрних динара. Лука се маши за новчаник и извади гомилу банкнота. — Размени и ово! Трговац га погледа запањено, као да пита: или се шали, или озбиљно тражи.
Трговац га погледа запањено, као да пита: или се шали, или озбиљно тражи. Али када виде револвер у руци, извади чанак и поче одбројавати сребро. Исајло се задовољно смешка и глади подбрадак. — А-ха!... А сад, браћо!...
Он сјаха, али као за утеху, извади из џепа нотес, у који записа име потпуковника Петра. За све време док није прошао и последњи војник дивизиона,
— Па ми смо платили собу... Е, то је сувише! — плану командант. Али, ипак, извади двадесет динара, даде јој љутито и изиђе из куће. Падала је ситна киша, а по друму отицала прљава вода.
Застадоше. Она најмлађа наједном се окрете и журно притрча бунару. Био сам готов да пустим коња... Али она из торбе извади парче хлеба, остави на камен покрај бунара, па, и не гледајући ме више, отрча до оних жена.
— Ја!... Брашно!... Као да га ја правим овде. Ово мало што има резервисано је... — Ипак извади кључ и откључа катанац. Уто се зачу труба на кршу. Цео свет поче да бежи као обезглављен. И наш магационер.
Капетан Лазар принесе дурбин очима. Осматрао је кратко време, онда поздрави потпуковника. Хвала лепо! — и одмах извади карту, на којој је једном сламком мерио одстојање. За то време водници су контролисали постављене топове.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Птица запева на грани, Девојка запева у башти. Доктор трбух просече, Извади бубрег болесни: О колико је велики! И би му мило у души што ће и таквог имати у збирци.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта ће ми маске ђавола, попова и којекаквих пробисвета? — Али, да би се са својима у селу нашалио, извади једну и прилепи је себи на лице, унапред се радујући изненађењу које ће својима приредити.
— Па, добро! — насмеја се презриво. — Моја трећа жеља је срце твога пса! Извади и дај ми га! Није оно вредније од свирале и мача. Шта се трзаш?
Напреже очи и виде: у даљини уз котлић седе вештице и ватру потпирују, вичу, једна другој очи да извади. — Нема га! Зашто си га пустила да оде? — рече прва. — Не могу ја до краја света чувати његову стражу... — Мораш!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А када је тавна ноћца дошла, не доносе воштане свијеће, већ по мраку изводе ђевојку. Кад то виђе Тодоре везире, он извади од злата прстење са бисером и драгим камењем: разасја се соба од камења, — така му се учини ђевојка да је љепша од
Тад извади мача зеленога, па говори трима ђевојкама: „Која је ту Роксанда ђевојка, нек савије скуте и рукаве, нека купи бурме и
Кад то зачу силан цар Стјепане, он се маши руком у џепове, те извади хиљаду дуката, и извади од злата јабуку, у јабуци трн камена драга, обиљежје Милици ћевојци.
Кад то зачу силан цар Стјепане, он се маши руком у џепове, те извади хиљаду дуката, и извади од злата јабуку, у јабуци трн камена драга, обиљежје Милици ћевојци.
“ Кад се свати мало одморише, подиже се Краљевићу Марко, па извади сабљу димишћију, па је метну себи на колена, и Јанку се онда окренуо, па је њему тијо говорио: „Чујеш ли ме, војеводо
гледа ценераловица, шаље благо од Прилипа Марку, па узима од тавнице кључе, те отвори проклету тавницу, и извади три војводе младе и са њима старога Топлицу, па их води на бијелу кулу, па бербере хитре добавила: једни мију, други
Виђе јунак код воде ђевојку, па је поче богом сестримити: „Богом сестро, лијепа ђевојко, баци мене једну крпу платна, извади ме из воде Марице, честиту ћу тебе оставити“.
Ђевојка је за бога примила: баци њему један крај од платна, извади га води на обалу. На јунаку рана седамнаест; на јунаку чудно одијело; о бедри му сабља окована, на сабљи су три
пред њиме тешку топузину, цар с' одмиче, а Марко примиче, док доћера цара до дувара; цар се маши у џепове руком, те извади стотину дуката, па их даје Краљевићу Марку: „Иди, Марко, напиј ми се вина; што су ми те тако ражљутили?
Тад се беже безистену врати, оде Марко с агом на кадију. Како иде царев Алил-ага, папуч' скиде, седе код кадије, па извади дванаест дуката, те кадији меће под колено: „Ефендијо, ето ти дуката, не дај Марку правог синџилата“.
Цар с' одмиче, Марко се примиче, док дотера цара до дувара: цар се маша руком у џепове, он извади стотину дуката, па и даје Краљевићу Марку: „Иди, Марко, те се налиј вина!
Марко паде, а Ђемо допаде, свеза Марку наопако руке, па извади синџир из егбета, окова га све у гвожђе љуто: а на ноге двоје букагије, а на руке двоје белензуке, а на грло
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
мравчина ЖЕЛИШ ЛИ МАЛИ ДА ТЕ СМЛАВИМ Мравче одврати ТРАЖИМ НАЧИНА ДА МОГУ РОЂЕНДАН СВОЈ ДА СЛАВИМ Мрављи поглавар извади мапу И жврљну нешто у регистар АКО ЈЕ ТАКО — СКИДАМ КАПУ ЈЕСИ ТВРДОГЛАВ АЛ СИ БИСТАР ОДАКЛЕ СУ ДЕЛИЈЕ Одакле су
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Лазаре, брзо у пећину док остали нису стигли. Носиш ли батерију? Мачак извади из њедара електричну лампу и свечано је подиже увис. — Ево је! Нов је новцат уметак у њој. Сија као сунце.
— забезекну се Стриц. — Та нијеси га ваљда већ читавог појела. Или можда јеси, а? Стриц извади из џепа кору кукурузна хљеба и баци је кроз отвор. Куја је дочека још у ваздуху и стаде слатко да хрска.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Она му рече: — Пет литри злата смо јоште дужни. И на то он ражали се и таки узе од сандука кључ, те извади кесу с дукати и одброји јој то пет стотин дуката, те даде и поклони јој то да искупи од дуга из тамнице свога мужа.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе. Хаџи Замфир није дао да се даље школује.
У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли-кутије, која јој служи још и као нека мала „шпаркаса“), па се
— Здраво сам си! — одговара Васка. Ту Мане застаде. Привуче своју табакеру, отвори је, лизну десни палац и извади један папир и дуван, у који хукну, па поче савијати цигару.
— Ах, сарафче и банћерче ти татино! ... Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. Откуд га извади па тај реч, магаре јорданско?! — кликну блажени Јордан. — Како га каза онуј реч, ешеку ниједан?...
! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи си, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’! — рече и извади табакеру, па стаде завијати цигару. Запали је, стаде пуштати димове.