Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„ То је најлакше, xоди да ти зубма извадим ивер”. Стане коњ и подигне ногу, а кад види курјака близу, лупи ти нам га у губицу, те му све зубе распрска, пак
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
На то Живковић рече: „Мој попо, ја хоћу, али немам новаца”. Ја извадим те му дадем 9 рушпија, и кажем му, кад донесе барут, да ћу му све платити.
Шта ћемо сад? Ко ће да иде да моли онога трговца да сад трампимо? Сад је лакше него кад је он хтео! Извадим ја 10 дуката и пошљем Чардаклију натраг, и даде Бог те онај узе 10 дуката и наше каруце, а нама даде његове које су
И тако определимо Протића Јову да плаћа и води рачун, а како нестане, ја извадим те по 20 дуката дам му, и опет тако. Дођемо у Букарест 14. септембра (1804. године) на конак.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Скочим нагло са столице и турим руке у шпагове. Ваљало је почети ма какав индиферентан разговор. Ја извадим духанкесу. — Извол'те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем.
Ја хтедох да вичем: шта да радим? Не знајући ни сам шта да радим, извадим махраму и почнем брисати влажан сто. Онда седнем за њега и подбочим се на руку. Идеја! — рекох ја себи чисто радостан.
И ја отпочнем. Уредим којекако ствари. Извадим неколико књига и наређам на сто. Болесницима одредим извесно доба дана кад сам код куће, итд., итд.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Немој да си тако брзоплета. Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба! Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га... Осетим лепо: тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Хоћу, рече Јован, да извадим »дијамант« из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас: »Моја жена Катарина, названа
« Па како? питам је ја. — »Ето тако«, вели она: »док ти спаваш, а ја ти чистим панталоне, па онда извадим понеки грош ајлука. ’Оћу«, вели она, »да се подновим.« »Ако, ако«, велим ја, »и бог је најпре себи браду оставио.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али узе друга жена и поче је преводити: „Не бој се ти мене! У дно мора сићи ћу, да извадим алем за твоје чело; злато целога света донећу ти, да те украсим, накитим и нагиздам!...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Послије неколико дана ражали се чоеку, па стане у себи говорити: „Хајде да је извадим, ако још буде жива! Кака је, така је; а може бити да ће се унапредак што и поправити!
Кресиво сам имао, али нема дрва! Уједанпут падне ми на ум да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим и исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
И заиста, онде, где свако може доћи и завирити, нису најбоље сачувани. Да их извадим дакле, и на друго место сакријем. (Иде к дрвету.) Оди, бриго моја! (Копајући.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Она улази, схватате, она леже у моју стару фотељу, тачно преко пута стола за којим куцкајући по машини покушавам да се извадим из чабра, тачно тридесет и седмог децембра, и пре него што заспи, каже ми да се дивно провела с тамо неким друштвом,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— каже поднаредник Живојин. — Господин потпоручник, богами, ту је „цукало“. Ја завучем руку, теке нешто тврдо. Извадим... оно сат. Загледа и Александар часовник, и вели да је из неке наше радње.
Ти кажеш, сви ћемо умрети. И ти ћеш умрети. Је ли тако?... Е, кад је таква и таква ствар, онда извадим ја лепо револвер, приђем теби, па у груди: цап, цап, и готово!... Милутин два пута удари Александра прстом у груди.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 30. Камен мосте, држ се, не нишај се, Сам да прођем и коња проведем, Да разбијем леда девет педа, Да извадим воду испод леда, Да запојим лењиве девојке, Да запојим младу момчадију, Кој’ не може камен да бацају, Кој’ не може
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Послије неколика дана ражали се човеку, па | стане у себи говорити: „Ајде да је извадим, ако још буде жива! кака је така је; а може бити, да ће се у напредак што и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу,
кресиво сам имао, али нема дрва! У један пут падне ми на ум, да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим, те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.
Послије неколико дана ражали се чоеку па стане у себи говорити: „Хајде да је извадим, ако још буде жива! Кака је така је; а може бити да ће се у напредак што и поправити;” па узме уже и отиде над јаму,
Кресиво сам имао, али нема дрва! У једанпут падне ми на ум да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, откуд нама три марјаша? Ми нејмамо ни три крајцаре. Нужда даје савет. Онда ја извадим из торбе мој часловац, који је био јошт наполак нов, молећи га да учини задужбину да нас он дâ превести и да за то
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Здраво, кажем, комшија Срето, сви су здраво на дому; па баш ето ту, господин председник, извадим моју кесу, цигару тутун да запалим. Извадим моју кесу, господин председник, цигару дуван да запалим, ама кеса празна.
комшија Срето, сви су здраво на дому; па баш ето ту, господин председник, извадим моју кесу, цигару тутун да запалим. Извадим моју кесу, господин председник, цигару дуван да запалим, ама кеса празна.
Баш ако се ноћас и извучем, ко зна шта ме чека у даљем току рата. На тај се начин човек мири са смрћу. Извадим из кубуре мој револвер и узмем га у руку. Нећемо, мислим се, бити убијени као пашчад. Идемо даље и ћутимо.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Запахнула ме непријазним хладом дуго ненаставане просторије. У зраку је још тињао изблиједели мирис етера. Извадим из џепа стеаринку и креснем жигицу. Угасну међу мојим прстима задављена влагом. Тек трећом успијем припалити стеаринку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Богме, лијепо, а ако ми не плати, ја ћу га расјећи па од њега испећи сапун, да своје паре извадим. Везировићу се на то сажали, па извади сто гроша и даде Чивуту: — На, па остави тога мртва човјека, налет те било!
Послије неколико дана ражали се чоеку, па стане у себи говорити: „Хајде да је извадим, ако још буде жива. Кака је така је; а може бити да ће се унапредак што и поправити.
“ Ја одмах извадим ћесу од пара и избројим педесет и један дукат, а боца се рахатлука одмах донесе. Сву је у кап испијем.
Кресиво сам имао, али нема дрва! Уједанпут падне ми на ум да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре спавати.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ти? ЧЕДА: О, те још како! Предњаке вадим по неколико одједанпут, а кутњаке по један, али кад један извадим, све остале заљуљам. Па зато баш и кажем, реците вашем зубном лекару нек дође к мени.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А ови јадници?.. По логору се засветлуцаше ватре. И за ме је била једна. Наместим це кпај yпаљенога пања, па извадим лулу разбрибригу да њоме терам сету и црне мисли.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Спусти га. Давид: Како би било, главати господине, да га извадим из вреће, па да га привежем за 'ву једну ногу од астала, да видите мог злотвора и душманина, кости му у Зеници сагњиле!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нађем странчицу на којој расте припроста но рајска бујад опојног мириса, извадим нож и очас нажњем нарамак. Доле испод мојих ногу лежи наша долина, скривена одасвуд густишем граба, букве и цера.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Моли им се стари Југ Богдане: „Нете, синци, ако бога знате! Ако данас цара погубите, на вама ће останути клетва; док извадим књиге старославне, да ја гледам, синци, у књигама је л' Милица Лазу суђеница“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— радознало се надвири Јованче. — Укосница. Гле како је оштра. Кад год идем куда кроз мрак, ја само извадим укосницу, држим је у руци и ничег се онда не бојим. — Како не бојиш? — зину Мачак. — Лијепо.