Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђорђе, или управо његова сестра, продаде све. Извадише неки стотињак дуката и дођоше сви троје у Београд. Лекари му рекоше да се не може оперисати, него се може не знам шта
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Имам ја и своје задужење, зар је мени до бенастог Микана. Они тамо с пенџера очи ми моје извадише. Нећу, нек се сам вади како зна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И сада непријатељ командује... Они се опет враћају, извукоше онога мртвога. Други седа... Извадише и метак из каре, жут је метак граната, разорна граната...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Е, Боже помози!“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!“ Сва четир извадише леденице. Сердар извади иза паса своје двије, које му бијаху увијек свијетле и наредне, пак изиђоше пред врата.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Тако! — рече фратар и настави јести. Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише. Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу... Исекоше конопце, извадише онога из раке... Ала би то било, мој брате!... А може, што да не може, и мора бити...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И што би длан о длан, сви се наврх јаме обреше. Сада опет укреса па нареди Арапима те одмах донесоше бабу, па онда извадише ону велику стијену што је баба за њим у јаму бацила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Машила се за коју јој драго, онога је лепота девојка“. Ту су Марка ома послушали: извадише три златне јабуке, положише три златна прстена, изведоше лепоту девојку, па говори Краљевићу Марко: „Чујеш ли ме,
Краљ закука кано кукавица: „Јô Кајица, мој соколе сиви! Ал' ти баби крила одломише и обадва ока извадише! Како ће те преболети баба? На Бељацу оставити сама, да ми чуваш без промене стражу?
Па одоше у јелово грање, извадише свијетло оружје, о Турцима објесиш’ оружје, оћераше тројица хајдука, оћераше тридесет Турака, оћераше Сењу на крајину.
накупи егбета дуката, па се спусти пред тавницу б’јелу, из тавнице извади Стојана, одведе га пред подруме б’јеле, извадише коне из подрума: добра ђога бега Личанина, што га јаше на мејдан јуначки, и вранчића љубе Личанина, ког бржега у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
којино је многе вилајете под грчко царство био покорио, и толике краље и велике принце поразбијао, — пак после тога извадише му судом очи и остао је једним худим просјаком, тако да је седио на цароградској чаршији с лончићем просећи му по