Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
капута на леђима, а другом се шиба прутићем по панталонама и звера, гледа на све стране, тражи камен, грудву креча, изваљен колац или коју трулу греду, да то понесе, одвуче и убаци у своја дворишта.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али нико више сем њих троје и Магде. У колима, на прво место седао би он. И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком
Отац би био цео дан доле, у башти, изваљен на јастуцима, опкољен тацнама дувана и шољама од испијених кафа. Мати горе, на кули, сва срећна, једнако је била на
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Оне су, можда, учиниле човјеку највеће добро које се смртнику може да учини. Желио бих умријети изваљен наузнак на доброј, врућој земљи, сав у сунцу и јáсу, умријети у једрини дана, у сат узаврелих зрикаваца.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1892. ЗАПУШТЕНИ ИСТОЧНИК Разорен источник стоји, окружен високом травом, И валов, изваљен давно. Из празних камених груди Не струји бисерки талас у жарке јулијске дане, Кроз пусте и мирне стране.