Црњански, Милош - Сеобе 2
Била је скочила, закопчала се и спремала да иде. Мора, каже, кући. Госпожа Јулијана, изваљена на фотељи, смејала се и привлачила је, себи. У вратима, која се тихо одшкринуше, појавио се Вишњевски.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од дима се на први мах не распознаде ништа, па четници видјеше на путу изваљена коња и под њим Мушовића, кога двојица стадоше извлачити.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пред Рожљикином кућом је некакав неуобичајен неред. Каца изваљена испод надстрешнице, неки алат на гомили, троја кола у авлији.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Из чепова шуштала је вода падајући у камена, мраморна, четвртаста корита. На средини тершена једва се назирала изваљена тела и око њих или по њима већ слепљени праменови, влажних, дугих, црних коса.
жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшијске куће, одмах преко баште, где је сада ограда била изваљена, да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци,
Једва ће се то дочекати, да јој се сите. И због тога не смејући, а не знајући шта би друго, од страха, изваљена до свекровог места, уз трпезу, сва је цвокотала и грчила се.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ровови су били бели. Гребен покривен снегом руменио се на зимском сунцу. Покидане бодљикаве жице и изваљена крстила пред њиме светлуцала су снежним украсима. Гранате су пролетале, и правиле црне ране на белим падинама.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Откуда ти, Сароше?« Улази једна слушкиња. СЛУШКИЊА Снашке, ево и Сароша. ТАШАНА (не дижући се, изваљена, задовољна): Добро, нека дође. Знам, чујем да је дошао.