Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Али и ту има много романтике, много сентименталности, много позоришног намештања и извештачености, авети, анђела, крви, отрова, мача, примитивне психологије, наивних објашњења, много тирада и лаких ефеката, мало
Ту је показана сва духовна беда и идејна пустош српске књижевности, која се била свела на романтичке извештачености и празну фразеологију.
Његова поезија губи од своје болесне извештачености и усиљене оригиналности, али утолико постаје природнија, већма човечанска, ближа.