Употреба речи извика у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети. Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе.

— Еј, жено, овамоде, шта сте урадили с Вилсоном ? Изгалами се домаћин на жену, извика на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се читава соба, кад у зло доба опази стара Ђуја изгажено цвијеће, напољу, испод

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности