Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Како сте ожењени, могли би одмах... — А, извин’те, — упаде му г. Пера у реч, — још нисам, још нисам... — Шта, још не?! — чуди се поп Спира (а знао је добро да је г.
И кријући твоје лице Мени скоро... — Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине! Јуцо, душо, иди у кујну па спреми црну кафу. Знам да варошани радо пију.
— О, пардон — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли! Извин’те што сам се толико задржао. Први пут, па толико да траје визита...
-натарошевих, — ја ћу мало после доћи. — О, ништа, ништа! — вели гђа натарошевица. — Ми смо мало повише закаснили, извин’те и ви! — Бар да сте раније дошли, а красну смо рибљу чорбу имали.
— Та, шта је... — Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала! Службеница! Љубим руке, гнедиге!...
Одма’ би’ се зауставила па би’ је запитала: »Извин’те, казала би’ јој, ал’ одавно се нисмо видили, па сад чисто и не знам управо јесте л’ ви то, почитајема госпоја-Сидо,
Ха-ха-ха! — смеје се гђа Перса сатанским смехом сама у себи. — Ал’, рихтиг! О, извин’те, та ди су ми биле очи! Та ви немате мантију, — па ви сте онда госпоја Сида. Да, да, акурат!
— Па, кад буднем ваших година, драга хебаме, онда ваљда нећу бити тако лакомислена, него практиш к’о ви... — А, извин’те! — прекиде је Цвечкенмајерка. — Ја могу доћи у ваше године, ал’ ви у моје, боме, никад више... Никад, слатка! — На!
— рече, па их стаде миловати. А деца све грцају од смеха и не веле му ништа. — Е, па извин’те их за сад — брани их Јула; — то је њихова мама крива...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Чујеш само: »Мило ми је! Мило ми је особито!« Или се дигне један па се нахери преко астала па вели: »Извин’те, ми пијемо и, што кажу, већ и бог зна како пијемо, а нисмо се представили!« — »О молим!