Употреба речи извину у књижевним делима


Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Молим за извину! Закуцао сам на вратима, а како ми нико није одговорно, ушао сам. Хтео бих само да се распитам где бих могао наћи

Ћипико, Иво - Приповетке

И мисао се извину чак у оно доба кад Исуса Назаренина свјетина мучијаше; чини му се да је то јуче, било, и ево сваке године неминовно

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

А срце у њему немирно куца: не, не, нешто се променило, треба пазити како говориш. — За своју извину, Бранко, ја ти још унапред кажем: да се нисам трпао, да нисам тражио туђу штампу, да сам у сарадњу зват после

Има додуше једну велику извину: нит је доктор, нит је учитељ, него аустриски чиновник. — Да, да, — загледао се доктор у човеково незнање — да, има

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности