Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... 11. МАЛО ВЕДРИНЕ Прође неколико дана. Рањеницима беше много боље.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
унапред крочи, Онда паде, али грдне јаде Јоште мртав Турцима зададе: Три Турчина собом оборио И на нос им душицу извио.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
да се отргне, одржи, да му се покаже само као сестра, снајка, а не друго — и гледајући како се мучи од бола, само се извио и, даровав је, изашао! Она га је несвесно одгледала. Чула је, како га заустављају, а он неће. Глас му сув.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
по некој усамљеној дуњи или шљиви, а из те сниске зелене густине издвојио се поносно у висину по неки брест, или се извио танахни јаблан...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Погружен у болу своме, Он звучној поклони лири све звуке младости вреле; Он је прстима својим, из њених сребрних жица, Извио чаробну песму у славу невине Хеле...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
који кров од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком...
Краков, Станислав - КРИЛА
Само су тамо унутра у сали блистале пинцете, сонде и оштри хируршки ножеви. Понеки очајни јаук се извио као ужас, потом су долазили други краћи, пригушени.
Успала жена је пребацила своју голу руку преко њега. Њене распрштале подшишане косе дирале су га по лицу. Душко се извио и исправио. По поду је била испљускана вода, а по столицама њино бачено одело.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тада се десно од нас направи нека гужва. Извио сам се да видим... Згрануо сам се... Пети пук бежи у паничном страху. Психолошки разумљиво.
Са Пожарске Косе гађала је једна брдска батерија. Топовски пуцњи одјекивали су праскаво кроз ноћ. Лука зналачки извио главу, притајио се и ослушкује, ценећи по пушчаној паљби ситуацију код пешака. Рововац груну. — Добро је.
— Како имате лепу косу! — проговори и превуче руком преко моје главе. Неки жмарци подиђоше ме... Извио сам главу, и, уместо одговора, запитао сам је: — Зашто сте затворили врата? — Да бисмо били комотнији. — Непотребно!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
голоту, погибију, беду, Што нам често без џебане бојне На невољи долазе невољно — Седом дужду из очију старих Извио сам сузу сажаљења. РАДОШ: Сузу сажаљења? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јесте, Радошу! И обећа послат нам оружја.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Погружен у болу своме, Он звучној поклони лири све звуке младости вреле. Он је прстима својим из њених сребрних жица Извио чаробну песму у славу невине Хеле И с лиром и тугом својом остави пољане родне; И вале Јадранског мора здравећи