Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Певао је у краткотрајном, јутарњем тренутку повести и поезије: његова је лирика извирала из душевне ведрине, из трезвене заљубљености, из посебног осећања одговорности.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пред њим је била једна чесма, на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно. Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
115. Тужна јадна, да сам вода ладна! Ја би знала, гди би извирала: Украј Саве, украј воде ладне, Куд пролазе житарице лађе; Да ја видим моје мило драго, Цвати ли му ружа на
“ 155. Извор вода извирала бистра студена, Изметала струк босиљка зими зелена, Чувала га дилбер Мара б’јела румена, Ту налази млад на коњу,
159. Што сам млада, да сам вода ладна, Ја бих знала ђе би’ извирала — Крај дућана Јове базарђана; Не би л’ Јови жеђа додијала, Не би ли се водице напио, Не би л’ мене у води попио,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пред њим је била једна чесма на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно. Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И још нешто: она првашња препуштеност као да је била моја, као да је извирала из мене, из дубине моје пути, а она нагло надошла усплахиреност као да је споља нахрупила у ме и пренула ме.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пред њим је била једна чесма, на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно. Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
тумач и учитељ физичких феномена, говорио нам је да је по мишљењу једног старог грчког мудраца Аристотела, светлост извирала из ока и слала наоколо зраке - пипке на околне предмете и да преко зрака-пипака видимо околне предмете на исти начин
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд се трудили да га угуше: јечало је као уклето, а звоњава је и из земље и из неба извирала и обрушавала се на село. Узалуд су дани летели!
Од среће људи су повикали углас, почели да певају и играју, а вода је извирала и као течно сребро разливала се по Пешчари. Једва су иза себе погледали, а већ је текла кроз младу шуму.