Употреба речи извирати у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

своји ако што добро виде и познаду, то почитују и похваљују, зашто из источника добродјетељи ништа нечисто не може извирати.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Мислим, ако знамо где извире наша минерална вода „Књаз Милош“, онда и тоник-вотер мора негде извирати и уливати се негде, хоћу да кажем!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

нити има шта већ ожидавати, он природно неће ласкати, следоватељно његове речи морају неодложно из другога кога извирати и происходити извора.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

жедни, а од те воде којуно ја имам и дам напити се, тај никад више ни у век неће ожеднити него удиљ ће у њему самом извирати, те из њега потоком истицати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности