Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ИИ Дигнем тад очи небесима, нада мном се плавило рађа, Погледам доле, и бескрајних светлих извирања је јава, И кружи маглени даљни дах, седефом, док млеко се рађа На очима руке провидне, чежњама ми заноси