Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” На ови начин и наш лепи Тамиш из раја извире. Здраво и прекрасно мудрованије овога учитеља! Како се човек сваке наравне злоће избави; ум свој од лудих, мрачних и
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече, Света и обасјана; Увире сва у вече, Извире сва из дана; Светла реч Бог што рече Да плоди тло Ханана. Виноград мој у страни, И трешње већ у цвету.
Теодосије - ЖИТИЈА
благопокорним људима, деци његовој и народу његову, новом Израиљу, учини својом силом да и ова од сухога креча миром извире, јер су неисказани и неиспитани путеви његови.
одгони, него још учини да и света слика на зиду, подобије његова часна лика, из сировог камена и из суха креча миро извире на његову главу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кроз њу теку три речице од којих постаје Мавровска река, притока Радикина, која извире у Корабу изнад села Штировице. Мавровска котлина изгледа потпуно затворена и само је на западу отворена дубоком
је слив Биначке Мораве затворен великим кристаластим масивима Скопске Црне горе (Карадага), са које Биначка Морава извире. Планинске стране су разривене многобројним долинама и покривене шумом, супротно оголићеним странама према Скопљу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Волим Косовску улицу недељом у три. Она извире испод Главне поште, па тече сива и суморна покрај кафане »Косово«, поред једног киоска, заобилазећи паркић Скупштине,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Хумор се најпре јавља у склопу пародичности, као подсмех конвенцијама и поетичностима; затим извире из следа неочекиваних исхода игре.
Безумна страст за путовањем, како Дефоов јунак оцењује своје животно опредељење, извире, свакако, из потребе да се за живота, у част живота, испита сваки део те чудесне планете на којој смо се, ко зна како
Милићевић, Вук - Беспуће
кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура. Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, беживотној тишини.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' само ти, о песмо пуна јада, Штоно певам ја уз гусле сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па умире, Љубичица докле, докле ружа ниче, Докле она ниче,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мислим, ако знамо где извире наша минерална вода „Књаз Милош“, онда и тоник-вотер мора негде извирати и уливати се негде, хоћу да кажем!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ја сам, истих жудњи кућа, од једне фруле створим жубор фрулства а снага моја чинодејствујућа; из лаке руке извире ми грана „У плодном крају старога незнања“ Калопер-душом одишу ми чувства.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206. У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златном јабуком:
“ Мома ју је узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни јабуке, окани ме се.“ У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златним ђерданом:
“ Мома ђердан узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни ђердана, окани ме се.“ У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златним прстеном:
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
обрастао рабићима, и другом којекаквом шумом, и на врх њега налазе се некаке зидине у земљи, а ниже тога бријега извире у пољу смрдљива бара.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
неме поноћи, К'о грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји к'о да умире, Ил' да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
и господски одевен, високе чарапе су му од свиле, на ципелама му се сијају сребрне копче, а из исечка прслука и рукава извире најскупоценије рубље.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као извире коса баш из оне полутине што је за то да се једном већ све сврши, а мед из оне друге што му слатке успомене изазива,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ако све извире из физиса, из стварности нашега тијела, из материје нашега свијета, по чему је важније, по чему је вредније оно што
То, мислим, извире из једне основне истине о људима: сви ми јако волимо себе, сви смо ми силно заљубљени у све што је наше, сви ми
А ако је та „воља” само одраз физичкога, нешто што извире из тијела, није ли то један зачарани круг у коме слијепац слијепца извлачи из јаме?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Посао - говорио је Билхарц - који не може бити обављен без помоћи парне машине и разних других направа, не извире из идеализма, нити води идеализму.
Ћипико, Иво - Приповетке
али, право велиш, боље да ми се нађе овај грош при грђој невољи, — и кренуше даље. . . Напише се воде што извире испод градских бедема и отиче у море, и пођоше даље да нађу конак.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Одакле, на пример, извире снага која зна да нас понесе у овој, последњој реченици есеја „Савременост и традиција“: „Она (поезија – Н. П.
свесног погледа тако вешто и тако често скривену премису: поезију примамо осећајним делом свога живота, јер поезија и извире из њега као из свога јединога и правог источника.
Отуда и извире „музика“ два наведена стиха, па и целе песме, „музика“ која је из активираних – на посебан начин организованих и
(1999) ИИИ ДВА ИНТЕРВЈУА (разговоре водио Александар Јовановић) ПРВИ ИНТЕРВЈУ ДУША КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА ИЗВИРЕ ИЗ КУЛТУРЕ И УВИРЕ У ЊУ • Господине Петковићу, разлог овоме разговору је целокупно ваше дело и деловање, а непосредан
Семиотика не убија душу књижевног дела. Јер та душа – ако ћемо право – извире из културе и увире у њу. А семиотика заправо отвара пут ка тако схваћеном извору и увору.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Отуда и извире блага иронија. То како себе види Магда дато је у огледалу туђег, Софкиног виђења. А тако склопљена реченица, чак и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чутурице су нам биле празне. Нико не зна где је извор. По карти видим да однекуда са Кајмакчалана извире неки поток. Позвао сам двојицу и објаснио им где се отприлике налази тај поток.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
— Велико Село и Ждрело места су у истом окружју. — Млава је река која изнад Жагубице у окружју пожаревачком извире и код Костоца у Дунав утиче.
поноћи Кô грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји, кô да умире, Ил’ да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил’ земља куне своје покоре?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Добровска вода, извор у близини Ресна, која ужива поштовање и бива посећивана недељом, извире испод једне старе в., »коју нико не сме оборити« (ГНЧ, 24, 261).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
се каткад чује из дубине гротла и отуда, понекад, она бела пена што плива на површини воде Белог потока који из пећине извире. Та пена, причају себри, капље из раља бесног дрекала.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
воље не може, изгледа, да се помири са комплексом оних, још непознатих закона о којима сам говорио, а из којих извире појам каузалитета који све што се дешава везује у један ланац. Зато би се ваљало одлучити или за једно или за друго.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дечко није остао само при својим запажањима, него је и читао о Тиси. Нашао, да она извире у брдима, у Карпатима: да се тамо зове лепим именом Црна и Бела Тиса; да је у горњем току брза и бистра планинска
Она се код Сланкамена улива у Дунав, и то је крај, Дунав је прогута као ништа. Нема више онда Тисе, која извире у шумама испод Карпата, баш испод планине која се зове Черна Гора. После, Тиса више није ни бистра ни брза.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
у руци На белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно рањенога гвожђа Река наше крви извире Тече увис и увире у сунце Поље се под нама усправља Сустижемо небеског коњаника И своје звезде веренице И летимо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Капетан Радојчић погледа у карту. — Да. Планински масив је у облику крста. Из доњег левог угла извире тај Кајмакчалански поток. Он тече средином масива, који се налази у том углу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То је надмоћност правде, поштења, морала, за које се бори Марко. Најчешће, Марково јунаштво извире из дубоке љубави према човеку који је у невољи.
раздваја и тако оптјечући га утјече у Скадарско језеро, које се онуда зове Блато; а вода је Цетиња чак у Далмацији (извире близу варошице Врљике и утјече у море код Омиша).
мановски — језик неког племена у турској војсци (можда: монголски) Маоча — село у Босни марва — благо Марица — извире испод планине Рила, тече кроз јужну Бугарску и улива се у Егејско море мартолози — помоћни хришћански одреди у
бел. Е, 5) Ситница — десна притока Ибра, извире на Косову сјати — сјахати сједати — посађивати: Сву господу за софру сједао сјести (кога) — посадити сјетовати —
сељацима спахилук — имање са кога је спахија (господар земље) добијао десетак спендза — новци Спреча — река која извире близу Зворника спучавати — закопчавати спуштити — спустити Србадија — Срби Србини — Срби србињски — српски
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Роћењу рад сам, ал', чудна прилика! снебивам се смутно. Видам где нови извор извире, и бистра вода кључа текућа, — а и то мотрим, јер давнашња узтока измиче бежећи испред њега!
Узе распитивати га натраг откуд му је та жива вода (жива вода у писму та се зове, којано дурма извире, те отиче а не стоји у локви).
« Чуди се томе жена и врло мисли што је то, како ли то може трефити се да из човека вода извире. Поче искати да јој дâ напити се те такве воде. На то већ хоће Господ да је улови.
Кажите ми ко удиљ стоји код извора хладне воде, може ли жедан бити? Тако је и учење. Оно извире у светој цркви, а малоумни на празно пролазе жедни божје науке.