Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком. Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!
« вели слузи. Ђаче одговори. Ревизор задовољан упита другог: »У којој је части света ово ваше село?« па одмах извири у кујну: »Нек се само добро истишти!« Ђаче одговори и то. Ревизор пита даље другог: »Кога ми морамо поштовати?
«... па устане и извири на прозор. — Ко је? — Ја, Нико! Отвори да уђем — одговори Сава пришав прозору. — Ето ти сад опет — ти — зачуди се
— О, домаћине! — зовну поп опет. Залаја зељов још жешће. Нека девојка извири из куће, па је опет неста. То беше Стамена, поћерка Бошкова. — Домаћине! — отеже поп из свег гласа.
Милићевић, Вук - Беспуће
Испред кућа трчкарају неумивена дјеца. Иза кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања. Пси на ланцу трзају се и лају.
Ћипико, Иво - Приповетке
Часом, па иза наглих облака сунце извири и обасја их. — Нека сунца! — рече момак сам собом и извади из торбице комад круха, нуди и њу, и залаже се.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛАДИН (извири иза рафа, па кад види да је господин Жика сам, прилази обазриво и стаје пред његов сто): Па тај Јосиф из Трбушнице,