Употреба речи извирују у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Иди, кажи не дам! Поп нестрпљив изишао, па хода испред куће и гледа навише иде ли црквењак. Извирују и гости, а поп им вели: — Само док видите како је то! Врати се црквењак. Чим он на капију, а поп упита: — Камо?

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кочијаш јури. Миливој поносно седи, једну ногу ноншалантно на вратанца бацио. Из дућана сви извирују, истрче да виде је ли то баш Миливој. Сви се чуде. Стану пред кућу Алкину. Алка је већ извиривала кроз жалузије.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле онда отвори врата, и, видев како, са свих страна, гости у трактиру, извирују, на ту вику, поче да виче на ту несретницу, да се торња, или ће је стрмоглавити на авлију.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Али је њихова интелигенција најчешће управљена на материјалне обзире и на лични интерес. Као што им очи махом извирују, вребају и гледају с неповерењем и испитујући оно што се око њих дешава, тако су и целом својом духовном природом

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамча под „френтом” дâ знак за краћи пут, наведе кочијаша Саву на странпутицу. Када се она двојица пробуде, извирују испод арњева, чини им се да то није тај исти пут. Дођу до једног села.

Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују. Тако први дан једна фрајла, чувши да иде Шамика, брзо прозору, па у хитости, да се не би задоцнила, разбила је главом

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

па данас вероватно имамо најбогатију збирку ових предмета у североисточном делу земље), поред зимских капута који извирују на све стране, поред рингли од шпорета које се котрљају по улици, бочица са цуцлом, пудера, ћебади, бакутиних

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И сваки час после, када гости из вароши почну да долазе, они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају како су ови обучени, и како се слободно пењу на степенице, седају тамо, пију и

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из које извирују женске; све се губи у дубини таме кујинске). ЈОВЧА (пали, пуши, и срче каву; окреће се жени): А ти... шта је?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Расветљен у себи, Сима је гледао зеленило башта на падини, пре ма Дунаву: извирују чардаци турских кућа и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом светлости, и дишу, над

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

што није пробушена, вади излизане карте из масног копорана, пљује прсте, чешља карте и дозива војнике што радознало извирују из својих шатора. — Радња почиње, ајде народе! мало а... а... ајнца, мало ф... ф... фарбла. Видесте ли како пеглам?...

јêци звонке трубе буде из слаткога сна топле, ватрене девојке што скривене иза завеса, у кошуљама спалим са рамена, извирују да виде командире на коњима, гега он позади батаљона, искривљен препуном кантом, задуван, знојав, али ведар и пркосан.

исправе, и снуждени, онако у дугим и неуређеним брадама, очекују да им се отуд изнесу њихови документи, па сваки час извирују чиновници на врата и гледају на њих са страхом и дивљењем, док се најзад не појави и онај полицајац.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

ћилим”; најзад, брзо силазе у кујну, да доле седе, а кад варошани долазе, „они, држећи испод себе столичице, извирују и са страхопоштовањем гледају.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Са засталом у грлу речи да је проклето. Но шумарци маме поглед. Беле кућице као да навлаш због овакога расположења извирују из њих. Брзо се присећујем да су оне нове, послератне, српске.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

ће Дадара, тај презрени мудоња бити натеран у трње, праћен уплашеним погледима његових господара чије бледе главице извирују кроз уске отворе на највишој кули. Шта ће бити са Јеленом?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности