Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
по реч па их још и бирати И сам по себи болно гмизати И оној својој змији свирати Зар сад баш у тај мрак из окола Извити глас свој попут сокола Па као киша за њим левати Зар сад баш кад и ево свитања Дизати главу пуну питања Немети или
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
носе у себи своје унутрашње лице, људи у једној станици свога бића носе клупко свог развоја, чија ће се нит из њих извити и даље по своме закону одвијати.