Употреба речи извијање у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сад Чамча са госпођом Саром на среду, па почну њих двоје играти „минет”. То је „минет”! Какво је то љубазно извијање, како Чамча Сари у игри ласка. Она његова интересантна фигура, оно лепо лице! Прави Адонис! Сви се од срца смеју.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

века, које је у његовим очима значило рађање слободе црногорске и српске (и зато се дело првобитно у рукопису звало Извијање искре — извиискра — извита искра) и зато је овај спев о ослобођењу Црне Горе посветио Карађорђу, ослободиоцу Србије.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А ватра пуцка и греје, звони једначит глас приповедача, а тамо са друма чује се крчање пуних кола и суморно извијање сетних »двојеница«.... Сунце се смирило. Обран последњи ред кукуруза и натоварен на кола.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

отуда из улице, њихне куће, као год са сваке свадбе, допирање свирке, меко, кроз ноћну хладовину и тишину гротање, извијање грнета, ударање дахира, песме Циганака.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности