Употреба речи извије у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

оголила јој се прса, снага, она осетила додир мужевљева кошчата тела уза своје, да је, пошто је узалуд покушала да се извије из његова наручја, пала и, загњуривши лице у своје косе, трпећи, проплакала. Даље?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Зар небо није звездан рукосад, над Златним рогом зденут срмен пласт? Слаповит смех се извије у крик, а Босфор-стаклом хурија се рој разлети лебдив. - Чији ли смо лик? Са божур-ока наш се колор - јој!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Одатле су баш и допирали пуцњи. Повремено се извије у висину таман стуб дима, од неке разорне. По томе смо закључили да је тамо ситуација опасна.

Али највише јада задавали су им наши рововски топови. Посматрао сам са задовољством како се тешка бомба извије у висину, па одозго суне наниже. И нама се коса диже од страха, јер све мислимо, сад ће међу нас.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Силовито ме чемером прострели. Худи свој, госпо, на песму проћердавам век. Завапим, ал’ извије се глас. Милогласан је негде на звезди спас, што болни певач промуцах овде доле.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности