Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ако је Ирош, баш се ирошки и владао! А, обешењаци једни!... Но, ништа, ништа; шта је, ту је! Могло је бити и горе! — извињава господин попа своје овчице. — Хе, хе... деца... врагови. Шта знате!? Џак бува, хе, хе!
да једу код куће, али која су, говораху они, деца к’о деца, безобразна, па сваки дан досађују господин-попи, а попа их извињава па вели: »Ех, није него још нешто! Каква благодарност?! Нема ту ништа од тога!
Фини младић к’о из штифа, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се само учтиво извињава! Каже: »Шкодиће ми конштрукцији!« Једва је попио пола чашице! Сирома’ младић, и сам се чуди што га је сад снашло.
— Та ништа, ништа — извињава га стари учитељ. — А и онако поњамо ми то већ... и због слова сте мало возбуђени. — А, господине, мило ми је што вам
— Извол’ те, чесњејши, дед’, Спиро! Путници поседаше. Нуде домаћина. Он се извињава. — А, фала, фала! Ја, боме, сам не испуштам ову лулу из уста до довече! — рече смејући се.
Збогом! — Та није баш онако к’о што је требало — извињава се домаћица — ал’ ви ћете већ извинити!... Па поздрав’те госпоје и децу; а оне су, боже, ваљда већ велике девојке,
Све јој то не поможе, увукоше је између Ниће боктера и Проке плајаша. Ержа се стиди, али игра, и једнако се извињава Проки да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом: Ја сам мала, не знам ништа, Метите ме код огњишта, Ди кувари
њом Бетика са великим штајерским амбрелом, а за њима кривоноги Сепл са тешком лулекањом и са отромбољеном доњом усном. Извињава се Сепл да не зна српски ни говорити а камоли играти, све му то не помаже! Игра Шваба ако му се и не игра!
Њега је, додуше, нудио Глиша Сермијаш да иде у собе где су господа и беамтери, али се Нића извињава тиме што тамо не би био комотан, а вели он: он и не рачуна да једе ако не сме да се наслони на један или други лакат
Сад ћеш с кола! — рече, па га ухвати испод пазува. Рада попусти и пољуби господин-попу у руку. — Нека, нека! — извињава се путник. — Док нарасте, биће послушнији!... Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Пред вече хода око куће Милеуснића да види мајку. Мајка и Милевина сестра спазе га и зовну га унутра. Сестра извињава Милеву, уверава га да ће сутра доћи и да је чека. Љуба се обрне, па тек рекне: „Остаћу, може бити”, и оде.
Африка
То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао. Ђанколо Ђоло се извињава што је толико болестан да не може устати да ме дочека, како је то обичај. Доносе ми троножац да седнем.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич је, међутим, притрчао ћерци, зграбивши је за руку, грубо, па је натера да се извињава. Била је од бола пала на колена, поред оца. Девојке, у њеним годинама, каткад – рече – не знају шта раде.
Исакович му упаде у реч и рече да је готов да плати, добро. Копша се на то одобровољио, и поче да се извињава да би он, то, учинио рођацима, да може, гратис, али он је целог свог живота штедео, да осигура себи, у старости, топлу
Чрногорци верују Василију. (Исакович рече: Хоффнунг хабен Ихро Гнаден!) То је, као да се нешто извињава, избрбљао. Тек што то рече, а Кајзерлинг одгурну хартије и тресну гушчије перо и викну, понова, да је Василије
Божич је био почео да хода, као паун, испред капетана, и да шири руке, као да се извињава, што капетан седи, поливен, као додоле.
А да га је Божич задржавао. – Сад могу, каже, мирно, да вечерају. Извињава се, јер је домаћин, али се био препао, да му је капетан узео оно, што му је још једино остало у животу.
Да би се некако извукао из те куће, то вече, Исакович поче да се извињава, да уверава Вишњевског, да ће Вишњевски, свакако, наћи неког другог, за наследника, у Токају.
Ракич, који је био добре нарави, а много млађи, поче онда да се рогуши, и извињава, али упорно. Све је то лепо, болан, брајко. Зна и он, лично, госпожу Трандафилку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Већ много путују налево, надесно, па дођу у Пшемисл. Сад се Чамча извињава, да није крив, превидио је прави пут. Дођу чак у Замоск, па опет у Житомир.
Па вино боље него измешан „цліqуот”. Господар Полачек пита за господара Софру зашто није и он дошао. Шамика га извињава.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав? — дере се Јова. — Нема је никако! — вели Паја, можда је зарасла — извињава га полаженик. — Е, може и то да буде — вели Јова.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Са неким учтивим, финим смешењем прилази он столу, пружа руку, извињава се, моли за допуштење да поседи мало у школи... мило му посматрати овај занимљиви рад.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Него, извињава се, она ће то послати пред вече у хан где је овај одсео и то још по слузи. И Софка по изразу лица Арнаутинова виде
с јелом да горе код њих изнесе и постави, већ је слушала како се тамо гост једнако, изненађен и запрепашћен, нећка, извињава.
Ако оно тамо искупи? Она, посрамљена, бришући се, а највише сузе | од радости, почне да се извињава и одлази натраг у кујну. — Сад ћу, сад, Софке! Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Мијат се с јауком пробуди. — Зашто спаваш? Је л' ти газдарица рекла да ме не сачекаш? Мијат се извињава, припаљујући свећу. Ђорђе га не слуша. Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Да драги нећаче, рече он Исаку, „мајчина љубав нема граница“. „Ја сам“, поче мајка да се извињава, „непромишљено рекла што није хришћански.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
лице остављам утисак не некога који се представља Лазар Пардон, већ некога који се представља именом Лазар, који се извињава.
Пардон! Један једини разлог који извињава, то је ранији бурни живот, што никако није мој случај. А затим, и ја, брате, нисам дете, тридесет година мислим ја о
Петровић, Растко - АФРИКА
То је био већ трећи црни краљ пред кога сам дошао. Ђанколо Ђоло се извињава што је толико болестан да не може устати да ме дочека, како је то обичај. Доносе ми троножац да седнем.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Граната није никоме род — па ни ђенералима... Изгледало је као да се Комаров овим нешто извињава. Уопште чинило се као да је нешто јако збуњен.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Казао сам му своје име. Он збаци џак са главе и поче да ми се извињава. — Откуда ти тај кожни џак? — Од телефона. Њега сам увио у мој шињел и ставио на предњак, а кожну навлаку сам себи
Ћипико, Иво - Пауци
—Остани са нама, вели јој сувезник. —Остани, нуди је и Божица па ћемо заједно... Али она не хтједе, извињава се да не може, да је човјек код куће чека.
И нато умокоше и упутише се прама селу. У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: —Зар се љутиш на ме? — упита га. —Зашто? Фала вам, к'о господару и бољем од себе, ма ча не ваља, ни никому драго.
— Ја га у то не улазим, — извињава се кад је Ридић изишао, и рече озбиљно онима што су у соби остали: — Народ је на њ огорчен, па што ћу му ја!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он се, истина, у свом предсловију извињава што је приметио да понајвише ћаци, који у школу иду да што науче, књиге пишу и за народне учитеље себе издају, пак је
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сви отурају од себе, као по некој команди, домине, карте, табле за шеш-беш и питају га где се толико задржао. А он се извињава — каже да се задржао због писања неке жалбе и давања адвокатског савета. Одмах настаде већа живост.
Али, срећом по Зону, стиже и Замфировима и Мани поздрав од Манулаћевих. Манулаћ се извињава да не може, јер баш тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу