Црњански, Милош - Сеобе 2
Него је и он, бурмут, шмркао, и громко кијао. А кад би кихнуо, додао би, пред госпожама, уљудно: „Но! Извињат. Простите!“ Тако се, вели, каже, у великом свету! Тако му се причинило да је, од Вишњевског, чуо.