Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња! Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Спусти га.
Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња! Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Спусти га.
Изволи, велевлажни господине? Судац: Изволим де, привежи га. Давид (вади јазавца из вреће): Чувајте се, господини моји, јер, ако ми се измакне, зло ће бити.
Давид (смије се): Ама, чекајте, људи, да се мало приберем! Ја сам тебе питô: „Изволи, господине?“ Ти кажеш: „Изволим, изволим, Давиде.“ Е, ко је сад крив? Ја бели нијесам, јер слушам што старији изволи и нареди.
Ја сам тебе питô: „Изволи, господине?“ Ти кажеш: „Изволим, изволим, Давиде.“ Е, ко је сад крив? Ја бели нијесам, јер слушам што старији изволи и нареди.
Давид: Изволи, господине, да шједнем? Баш сам се млого уморио. Изволи, господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Сједи, па нам кажи какву прáву траже газде.
Давид: Изволи, господине, да шједнем? Баш сам се млого уморио. Изволи, господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Сједи, па нам кажи какву прáву траже газде. Давид (сједа): Чудновату прáву, главати господине, траже газде.