Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Траву газим, ал' је газим сам, Цвеће берем: коме да га дам? 2 Гај простире листе грáне своје. Над извором густ лад он прави; „Збогом, место, вода вели, моје!“ Јер га мора сад да остави; „Благо мени!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Вода, бистра и густа и као растопљен метал, као тела неких животиња сјајних и провидних. Стајаше над тим извором човек блед и у црној ризи. Црноризац, дакле.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
хеленском културом која их у међусобној сарадњи оваплоћује и уздиже; говораше о њиховим живим трговачким везама, извором њиховог благостања, увераваше Хијерона о свом непоколебљивом пријатељству и мољаше га да, као видљив знак и залогу тог
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Први: „пароброди запловише море“ место „пароброди запловише морем“. Други: „извором сањам“ место „извор сањам“. Трећи је веома сложен, зато што“ садржи вишеструко метонимијско преношење.
видици, бескрај, паробродизапловишеморе; А као тикве журне у пољу, Као хлеб врућ, извором Сањам. За пример „запловише море“ – који је истоврстан са „залутах разбојништво“ – могло би се рећи да прелазак с
постоје и у обрнутом случају, кад се с правог прелази на неправи објект, па песник, уместо да просто извор сања, он извором сања: канда помоћу њега, канда у његовом простору, канда заједно с њим, дакле с латентним сазначењима која су при
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Там’ под чарном оном под последњом гором Под цветнатом липом, пред бистрим извором, За духове напој свети који лева, Млади песник тамо сне вечности снева.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
носи истина; Послушаће те, кажи све: Да није права имô гонити Столећа тужног седу старину, Који је својих груди извором У годинама жарке припеке Врхова ових камен росио... Говори, моли, светла госпођо!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
видици, бескрај, пароброди запловише море; А као тикве журне у пољу, Као хлеб врућ, извором Сањам. Из ковнице изађох, навукох на себе небо ко кабан, Под главу жеље старе, да одморим своје удове џина; Около
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Постајала све ведрија, све лепша! Готово већ поче да заборавља свој Цвет. И, можда би га и заборавила да над извором нису летели лептири кроз чија је крила пролазила светлост сунца, као некада кроз латице пустињског Цвета.