Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха! Наша глава! ха, ха, ха!
сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа! Куме! Ви'ш, оооде!... Мати пође коса навише. — Хајдемо, куме, кући!
Међутим су поп Мића и његов Вуја већ јездили жабарским друмом. Пол звиждуће, Вуја ћути. Све му се чини необично — извраћено. Онај пут пун некаквих јама, па хоће сваки час да се спотакне.