Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти. — Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама. — Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Каткад би се смешкао. Што је госпожу Кумру, љутило. Све до оног дана, кад су његови Махалчани хтели да изврну оберкригскомисара Гарчулу, Трифун, селидбу у Росију, није жени помињао. Избегавао је то, колико је могао.
који се видео како стоји у својим колима, и удара бичем по Махалчанима, који се беху стрчали, са очигледном намером да изврну кола.
су дотле били троми и мирни, али вукли добро, узнемирише се и почеше да се дуре, тако, да је постојала опасност да све изврну. Коњушар замоли Павла, да просто стану, и чекају Сунце. Тек кад је Сунце растерало маглу, путовање се наставило.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Жено! — викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати према прозору — а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
скоку, Сину, скочи, оде преко, Али само са предњима У потоку оста зеко, Оста јадан, са предњима, И мал' што се не изврну, Господар му вас претрну. ИX „Ао зеко, а мој јаде, Куд доброта твоја оде? Шта би ово нуто саде?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита: — Како се утопи? А они јој одговоре: — Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице завикасмо: „Дај, попе, руку! Дај, попе, руку!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Онда треба тражити заштиту високо на планини кад време покаже знаке опадања и тарабе се изврну у блато и крену саме да се пењу једва се разазнају сродства и старост оста без мудрости у јеку забезекнућа свима
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита: „Како се утопи?“ А они јој одговоре: „Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице завикасмо: „Дај попе руку! дај попе руку!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Стане у сав плач попадија кукати, као коме је невоља, пак их запита: — Како се утопи? А они јој одговоре: — Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви једногрлице завикасмо: „Дај, попе, руку! Дај, попе, руку!
Ћипико, Иво - Приповетке
Арнаут, искезивши зубе, махну главом: — Кућа!? Где ми је кућа? Растуристе нас! —говори и наузначице изврну се на земљу, лицем према небу. Дечаци поје краву и радознало гледају у стране људе.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— чу се неко иза каце. Симеун погледа попријеко у мрак, изврну чашу башице, па настави: — Кад сам узјô 'ата и изашô на Козијерац, било се подобро одјутрило.
Нали чојеку чашу ракије. — Боже мој! — чуди се један. — Кô оно вријеме! Онда је могло свашта бити. Симеун изврну чашу, стресе се, па настави: — Кад сам дошô у Мајдан, све се дигло! Јаучу жене, дрече дјеца...
Симеун се нешто присјети, па нагну још једанпут. — Није! Нијесам добро погодио. Чекај, чекај! — забрза, изврну до дна, па се стресе. — Десет и пô! Управ под мјеру. Толико ти је.
— уздахну мајстор Глишо и опет презриво пљуну. Послије дугог мољакања и устезања, Симеун изврну чашу и поче: — То је било прве неђеље иза укопације, а управо на неђељу дана пред онај мој, ако се почем шјећате,
— Па то је, болан Симеуне, кô једна историја! — узвикну отац Сопронија меко и као мало зачуђено, па изврну чашу наискап.
Ћипико, Иво - Пауци
Па како се све изврну, како силом догађаја последњих година о свему се разувјерио! ... Тешко му је у души... Послије очеве смрти премишљаше
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А озго јуначка момчад, и жене, и храбри људи, Сипају кључало уље и пале њихове груди. Прште високе лестве, и кад се изврну с града, Безбројно нападача са риком на земљу пада.