Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Волови запели, једва помичу кола. Да му је барем на обалу изићи. Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу... Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша. Кад, али — хоће оно да га обори.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Једва се извукоше напоље кроз неку рупу под кровом, а кад су већ били у дворишту, мачак Тошо командова: — Јаши ме, Мишу пророче, тако
Црњански, Милош - Сеобе 1
Једва га извукоше, већ укоченог. Кад су га донели дома, настаде такав врисак и лелек по кући, да се нико и не зачуди кад она тихо,
Са прстима и ноктима пуним коњске длаке, којом му се напунише и уста, он се дохвати трске, затим пања, на који га извукоше, свег улепљеног блатом што му је цурило са очију, из ушију, из носа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ипак се један коњ обурва и паде међу запрегу, одакле га једва извукоше. — Ја славу му, колишни је, а налеће као да је побеснео! — вели поднаредник Живојин узјахујући свога коња.
Неко је јечао међу гомилом лешева и наши војници извукоше рањеника са пребијеном ногом, да се видела гола кост зглавка. Са измученог лица су капале сузе и рањеник је склапао
А ми смо немоћни, јер су наши рањеници испред њихова рова. И сада непријатељ командује... Они се опет враћају, извукоше онога мртвога. Други седа... Извадише и метак из каре, жут је метак граната, разорна граната...
Кретосмо даље без предаха. Стењу војници, одупиру раменима о топове, док коњи брекћу под тешким теретом и једва извукоше оруђа на један ћувик. Застадосмо да људи предахну. Звезде се изгубише и потпуна тама поклопи земљу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече сердар. Момци живо дохватише ражњеве за дебљи крај, па онако цјелокупе браве положише на трепезе и извукоше из њих ражњеве. То је учињено у трен, као за опкладу. „Ха, ножеве, ножеве амо!“ гракну Пејо.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића. Ђаци се зауствише, гледајућ
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Главачке изгурани, Цигани се први нађоше на улици. Остали су се мало опирали, па се и они с пијаним лаконоћавањем извукоше напоље. Ика поможе келнеру да покупи чаше и приђе Ђорђу да наплати рачун. — Ноћас ништа не плаћам.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Дођоше тиме у гадну неприлику, али се из ње извукоше изванредном вештином. „Вероватно Вам је познато да листови убраног и прикупљеног дувана морају имати известан степен
Ћипико, Иво - Приповетке
— па ће одлучно: — Идимо! . , . — Па де! — прихватише сложно неколико њих. И други послушаше, те се мучке извукоше из места. Међутим сасвим је заноћило. Из околних кућа разасипље се ређа и слабија светлост.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи. Неки стари људи се најзад, као на прстима, извукоше кроз капије, које су нечујно отварали и затварали за собом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Друга добацише конопац ономе који је висио, те га извукоше. Био је готово полумртав. Наиђе баш тада један ђенерал и рече нам да пустимо топ.
Сви су занесени гледањем, те и не одговарају шта се то доле збива. Тек кад извукоше чамац, угледасмо у њему једнога пешачког потпоручника и поред њега она два морнара.
А кипариси се уздижу као надгробни споменици... Жењени официри извукоше први из својих сандука сачувано одело и кретоше у варош да би заборавили тугу своју.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Скочио је као опарен и кочоперно се испрсио. — Идемо. Лак сам као зец. Кад се из пећинског мрака извукоше напоље, пред њима сину бљештаво зелен Гај, чист и весео као да је тога тренутка створен и стављен под сунчан свод неба.
„А затим, у неозначени сат исте ноћи, ове три пијане фигуре извукоше се помоћу својих ногу и власторучно из јаме и сасвим бијели од креча личећи на вукодлаке и томе слична празновјерна
— то им је сигурно муниција. — Хајдемо, Јованче, да и ми погледамо. Извукоше се заједно с Луњом, допузаше до логора и дуго су зурили у ватру, у спаваче и сандуке.
Кад бомбардовање коначно престаде и шума утихну, дјечаци се лагано извукоше из јаруге. До- чека их задимљена шума пуна мириса од сагорјела експлозива и паљевине.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« А кад им заповеди, те шњеговом речу с десне стране кораба заметнуше мрежу, тим часом туштену рибу извукоше. По томе прознаше га да је сам Господ.
хеле он доплива у крај, да се брже ш њиме састане. Кад извукоше мрежу с рибом, сто и педесет и три теке великих риба бијаше — моруне, што ли су биле.
И опет сви уједно одоше те попленише домове. Што год за њих ваљаде, све извукоше напоље своме дому а град запустише. После отац им Јаков свију их сазбра преда се, узе их световати и карати зашто су