Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Осјећао сам да у тој Егидијевој пажљивости према баки има као нека клица отпора и неодобравања према дједу, и извјесне солидарности с њом у некаквом уображаваном, прећутном али латентном распору између ње и дједа.
— По мом личном укусу, бог постаје помало тежак тек онда кад почне задобијати извјесне волитивне функције. Стари се није обазро на овакво моје повлађивање. — ...
налазио се овдје, у мјесту и око њега, у инспекцији фортификационих радова који се изводе по његовој личној замисли. Извјесне мале сметње које је раније осјећао (и то баш негдје у подручју трбуха) одједном су се појачале, а он никако неће и не
А онда — сунце је наједанпут ослијепило. Упитао сам га једном (послије извјесне борбе са самим собом): — Мали, је ли много мрачно? А он је заљуљао раменом, малко стидљиво: — Како кад.
Само, сва својства у таквим особама имају свој стални, увијек исти водостај. А та сталност понекад порађа осјећај извјесне аутоматичности, механичког факта без властите воље и заслуге, који, због тога, дјелује као додуше истинит али