Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Е жао му за браћом, јако, боже, жао, али шта ће: изгладнио је, ижеднио, стога се пожури да што прије стигне до кyће. Ишао даље и ишао, нигдје ништа ни појести ни попити, док не
Медвјед тад повиче: — Ох, што сам изгладнио бјежећи! — Бе, ако си ти, и ја сам, — рече му лисица — него иди у село па нам донеси једно улишће меда, а ја ћу те