Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Бежао сам, а нисам знао куда... И други су бежали... Изгледаше као у оно прастаро доба, кад су се народи из једног дела у други део света селили да себи ново отачаство траже: преко
А, међутим, опет изгледаше као једна једина породица којој је кућни старешина преминуо: нико никога није вређао, ни млађи старијега, ни старији
Каткада је по седам-осам стотина кола застало да се у каквоме риту или шуми одморе. Изгледаше као чета дивљих Авара, с том једном разликом што у нашој гомили не беше ниједног ратника.
Гомила занеме од страха, изгледаше као да сања страшне снове; бледа и чисто бесвесна лица лутала по усправљеној светини, без цели, без намере, без јаука
Проседео је. Очи нису имале више оне светлости, беху тамне и упале, а лице му дође као снег бело. Мени изгледаше много лепши него пре.
На бледим цртама њеним простирала се нека необична мирноћа; изгледаше као да је смрт својом хладном руком помиловала. — А шта је теби тешко, чедо моје?
„Није ми ништа, добро моје дете, само што не могу да једем“. После тога је опет затворила трепавице и изгледаше као да спава... Ја и Алекса гледасмо је забринуто.
По кроју њенога стаса, по цртама њенога мршавога лица, могао си судити да је некад била лепа, али сад изгледаше као сенка: очи упале, једва си у њима могао видети и сенку од некадашње светлости, лице мртвачко, бледо...
— Мора да је био Прус, па је помислио да га је негде на барикадама републиканским погодило ђуле, а уистини и изгледаше као онај који умире: „Ди лајте синд... ди... ди...“ и тако захрка наш сиромах културтрегер.
носило је капу, а у десној парче сира, у чисту белу хартијицу завијено — хартија беше бела, а сир врло фино расечен изгледаше отприлике као коверта од какве депеше; — метну сир, скоро с неким решпектом, на сточе, поклони се учтиво и оде.
Он се осмехну, и у томе тренутку изгледаше, заиста, диван. Све оне боре које су године и пакости људске у његово лице урезале говориле су у томе часу о благој и
— додаде Сремац. И два пандура пратише у тешком гвожђу окованог Милисава. За три месеца мучења као да је остарео. Изгледаше као човек од тридесет година: лице бледо, очи упале у главу, а у чело се удубила једна дубока бора, коју учитељ никада
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дођите да видите! И харамбаша и хајдуци приђоше. Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. — Ваља! — рече харамбаша. — Мушки! — хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она истрже руку и нагло искапи чашу. — Али, госпођице! Она ми изгледаше увређена. Не хте ништа више говорити. Ћутали смо обоје. Попеску Доврши свиране, заклопи клавир и диже се. — Лаку ноћ!
Она не отимаше руку, али изгледаше озбиљнија него што бих ја хтео. Ово је згодна прилика да огледам њено „срце”, помислим се.
Из тога шала провириваше јој лице као из неког црног оквира. — Изгледаше ми необично лепа. — Да се вратимо? — питах ја. — А што? Она смакну раменима. — Ви се бојите ићи даље у пусту шуму?
Отворих очи и угледах момка који је ложио фуруну. — Сан! — рекох. — Сан! — И све ми изгледаше неверица. Поклопих руком очи и покушах да наново саставим разбијену слику. Ватра се у пећи беше разгорела.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Беше лепша него икада! Онако свежа како се наднела над кола, изгледаше му као бујно расцветана ружа међу пупољцима после мајске кише кад се пружи струком својим преко стазе баштенске.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ведро гледајући на икону Христову, изгледаше као да душу предлаже у руке његове. И гле, као неким добромирисним ароматима ваздух се испуни тако да су се сви који
Црњански, Милош - Сеобе 1
да нема чега да се боји, ни ако остане жива, и њена смрт му тада, на крају тог, тако дугог, чекања да је добије, изгледаше толико грозна, да је мислио да ће онда и он пропасти, одлетети јауком некуд главачке, у воду, раздражен, очајан,
Кад би ипак родила дете, место да умре, што напитом Аранђелу Исаковичу, у том тренутку, не изгледаше нимало немогуће, он је веровао да би се сва та њина несрећа добро свршила и да би он, у том случају, био мио и драг и
жућкастим и мутним, увек разрогаченим, сагињући се, дотичући му се руке, али на велико запрепашћење свога оца, како изгледаше, узалуд. Аранђел Исакович постаде, доласком госпоже Дафине у кућу, чудан, а за време њене болести још чуднији.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Овај пошљедњи, ћорав и сакат у прстима лијеве руке, изгледаше као да се вјечито кези. — Не знам — вели Јанко смијући се и рукујући се редом с њима... — Не знам, имаћеш...
Онај други, отац Јосиф, млад човјек, јак, кратке, црне брадице, лица необично широка, изгледаше приглуп. Старац бјеше родом од њекуд од Мораче, а млади бјеше Црмничанин.
Милићевић, Вук - Беспуће
с великим рукама које држаше неспретно на кољенима, с једним големим завежљајем изнад своје главе, испод којега изгледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, са својим преплашеним очима, бојећи се вјечно нечега.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти си била жива, брза, хитра, а твоја мати повучена, сува, увек се склањала и била у бризи. Изгледаше да је ништа не интересује, да ништа не види и гледа до само свој рад: окопавање, филизење и прашење дувана по њивама.
на мотци, пред кућом, обешена поњава; уз зид прислоњено неколико дрвета; мали прозори излепљени хартијом — све то изгледаше тако мало, ситно, повучено и скривено као да се бојаше чије навале и као да сваком говораше: „Молимо те, не дирај нас.
— Ако хоћеш дај, ако не... — И пођох. Она напреже сву снагу. Није смела да се одвоји од гране за коју се држала, јер изгледаше да би пала. Па, жмурећи, пружи ми: и лице, и уста, и око, све. Али ни корака к мени да крочи. — Е, нећу!
Опет поче песма. Али не онако топло, поверљиво, већ некако суво, дуже. Изгледаше да више певају из милостиње према Томчи, како не би опазио да он није за њих, и да зато они пред њим не могу онако као
Ошишан, обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву. Само су му ногавице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ
Кад се испесмо у кујну, и то до врата, у мраку, наиђосмо на оца му. Он се, како изгледаше, беше занео у неко опасивање. Ваљда се био распасао, па се сад стезао оним својим дугачким појасевима.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она га извади из кутије, па стаде обртати и разгледати, а очи јој не трепћу, и чини се она сама не дише. Изгледаше као дете, кад добије тако ретку и неочекивану играчку, о којој дотле није могло ни сањати.
А ти, јеси ли се намучила у путу?... Камо вас досад, за Бога! Тебе сам једнако погледала. Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.
Тако се учесташе походе, скоро свакога дана, а у Љубичину столу гомилаху се оне црне кутије с накитима. Гојко изгледаше тешко болестан.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— И појави се Месија? — упитам. — Не. — Никако? — Ваљда никако! — рече министар равнодушно и изгледаше као да без воље прича ту причу. — Зашто? — Ко то зна! — Па ништа се чак ни важно није догодило? — Ништа.
Министри се зауставише на пристојној даљини, скидоше капе и приклонише се до земље. То исто уради и маса. Он изгледаше нешто збуњен, преплашен, а у исто време јако зачуђен, али се с места није мицао, стајао је непомично, као статуа.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Цео му тај говор изгледаше као куцање часовника у мрачној соби. Он чита и као кроз сан чује нешто налик на оно: тик-так.... тик-так...
и топло јунско сунце које и најмученијој души даје полета и живота, али њему на души беше тамно и облачно, њему све изгледаше црно и несрећно.
ниси могао никад опазити строга и суха израза: у целу лицу му виђаше се неко нежно учешће и благо задовољство. Изгледаше ми као човек, који је претрпео тешке ударце судбине, па је време залечило ране његове и у душу му улило срећни и тихи
Одједном се отворише врата, тата утрча љут, суров, страшан као што обично изгледаше последњих дана, дохвати маму за косе и викну...
И сад ми изгледаше да ћу видети нешто ново и необично страшно. И видео сам... читаву локву крви... Лежим код куће и једнако се чудим
трес — трес... Изгледаше му као да га нека не видљива, ну пријатна сила обгрли, па му прича о далеком, давно заборављеном детињству, и чини му
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А усред те гунгуле и тога урнебеса дигао се пламен од буради и мирис од зеитина, гаса и катрана. И све то изгледаше као нека самртна воштаница Дон-Педру (па и оном чича-Милисаву Пајићу, старом председнику), како се то духовито изразио
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Године му не би умио одредити судећи по цртама, јер му лице иако мало жућкасто и сјединама окићено изгледаше ипак младолико. Особито крупне, плаве му очи бијаху пуне живости. Дугуљасти образи и нос.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
време јасно, овај брижљиви муж сву света овог славу и част ни за што не сматраше, и красота живота овог као дим му изгледаше, а Христова љубав растијаше у њему и разгореваше срце његово као дом њему спремљен и сасуд пречисти Духу његовом
Јер, заиста, браћо моја љубљена и оци, чудо беше гледати: онај од кога бојаху се и трептаху све земље, тај изгледаше као један од туђинаца, ништаван, расом обавијен, лежећи на земљи, на рогозини, и камен му под главом, и свима
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Иђем одма да легнем. Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије. Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао! За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама. Стриц пође да га прати.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ При овим лепим речима, његово се лице преобрази. Слабуњав и ситан, али са осмехом пуним самопоуздања, изгледаше као орлић који затресе своја криоца да ускоро полети.
Зато ми изгледаше скоро непојмљиво да Аристотелес, жељан науке и поуке, не оде до онда већ славног и познатог филозофа. Но свеједно, био
Тај циљ је био: показати се достојним благонаклоности принцезине. Јер све што је он дотле у науци урадио, изгледаше му безначајно. Остварити нешто што би га уздигло далеко изнад свих његових колега, то би му био прави лек.
Мајка се задовољно насмеши. Исак, лепо израстао, изгледаше свеже и весело. Његова свечана одећа, једна врста црне мантије са белим овратником који му је покривао и груди,
Уживеше се у та времена, смејући се весело, јер сада им изгледаше много што шта лепше но што је у ствари било. Говорило се и о Њутновој вештини, коју је онда испољавао у прављењу
Предео којим је терао своја кола виђао је до сада небројено пута и увек га посматрао равнодушно. Но овог пута изгледаше му као измењен и далеко лепши него икад до тада.
Он изгледаше врло измењен, оронуо и некако чудновато забезекнут. Скинух пред њим шешир, но он не одговори на мој поздрав.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Разлило би му се тада по лицу тако велико задовољство, да изгледаше други човек. Ну девојке су га избегавале, као и момци.
Сакупи се велики збор пред канцеларијом. Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући. Људи се чуде, зевајући и протежући се.
и тргне је истога тренутка, као да се ожегао; час тргне главом унатраг, забаци је и истога тренутка заигра ногама — изгледаше као да у њему ври читава бура, па не може себи одушке да нађе. То беше чувени, у оном крају, Пантовац.
очекиваше час, кад ће пасти на њега, сад га је одједном притиснуо целом својом страховитом тежином и — како му сад изгледаше — смлавио га, уништио... Није могао да се прибере задуго... Али, пролежавши подуже време, поче се опорављати.
Све што је чула да је Ђурица урадио, њој изгледаше и необично и умесно, све јој то беше и чудно и примамљиво. И што се више она старала да ову необичну појаву себи
Сунце падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.
— Па кажи ми овде. — Ама знаш... проћи ће ко... Баш те молим: сврати мало — рече он, а глас му изгледаше тако непоуздан, тако непознат... — Не знам, како ћу... — Хајде, молим те. Ваљада ме се не бојиш?
Али пошто му Вујо преполови добит, опет му остаде мало, те сад изгледаше где би још ударио. Јатак му показа трговачкога вересијаша из Београда, који се враћаше с пута по југозападним окрузима.
необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом, сањивим надувеним очима, дугом и уском расом, изгледаше као страшило.
легнувши на леђа, угледа зелено и густо лисје буково, које се раширило и виси пред његовим очима, али му оно сад изгледаше као да је израсло из неба, па виси над њим.
— Само ти мрдни, па не брини! — одговори Новица, за кога то, као што изгледаше, не беше никаква неповољност. — Хоћу ли га посјећ’, или право у чело? — Боље је да не пуцамо. Нож ти је оштар ?
Сад му све изгледаше друкчије. Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Устао сам рано, преко обичаја; Отворио прозор. Изгледаше као У природи да је било окршаја Неког грозног, страшног. Ваздух мокар пао. Неба нигде нема. Можда је пропало.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Ха, ха, моји земљаци у ђенералном штабу! — рече пуковник Рајевски, и оно озбиљно лице, што изгледаше као да се никад није насмејало, развуче лак осмех — моји земљаци!
Ћипико, Иво - Пауци
Стигоше у букову, стару шуму. Раде надвири над једно суво, шупље дрво, што изгледаше као какова старинска, порушена кула. — Овдје сам се— вели — једанпут, у ову букву, сакрио.
Био ситан, мршав, шиљасте главе, са дугим ушесима; изгледаше, по казивању сељака, као умрли дан, само што су му очи биле необично свијетле, сјале се.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад поче својом сигурном руком да на школској табли исписује математичке обрасце, изгледаше ми као Фидија, који са длетом у руци клеше храм богиње мудрости.
Но, тај лепи осећај није био сасвим непомућен. Са висине до које су се они винули, изгледаше им њихов дотадањи рад узан и скучен.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А тако и персијски паша, што је пред њима серасћер, њега изгледаше где је, што ли чини, је ли оправан на бој. Наскоро скобише се под градом уједно: онај стиже из преко мора од Азије, а
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним цвећем које се откидало и отпадало с играчица!... И Зона пође зловољно кући.