Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СВИ (ћути). МАРИЋ: Ја морам у тамницу, је л' те? У тамницу или у изгнанство, да би ви на мојој тековини могли живети? Је л' те... је л' те? (Погледа их, али они не дижу поглед.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Марио је кад је Милош, убрзо, пошао у изгнанство. Био је први дан јуна, али је пространство неба над ушћем остало непорозно, киша је ромињала а кроз мокар ваздух, као
) Кад је, на савском пристаништу, стигао до лађе која је имала да га превезе на другу обалу, у изгнанство, Кнез је застао, миран, и чекао. Да се опросте с њим, прилазили су и пријатељи и непријатељи.
прилазио је полако, хром и мршав, да Кнеза и свог брата кога Уставобранитељи на челу са Совјетом шаљу у изгнанство, пољуби у руку. Јеврем је гледао у Милоша, али Милош није гледао у Јеврема, а сви су гледали у њих двојицу.
Кад је, са својим голаћима, погинуо и Зека Буљукбаша, Стојан је, у црној тишини, препливао Засавицу и отиснуо се у изгнанство. (АЛИ КАО ШТО ЗНАШ, ТИ ИЗ ОРАНА У АЛЖИРУ, ТУ ПРИЧИ ЈОШ НИЈЕ КРАЈ. НЕМА ЧИЧА-МИЧА, ИМА И ТРЕЋИ ПОРАЗ.
Он је био лишен власти а изгледало је да она стиче све већу власт. Није јој било до тога. Одлазио је у изгнанство са млађим сином, који је био здрав; остајала је у Србији са старијим сином, који је био болестан.
Јун 1839. био је кобан за породицу Обреновић: првог дана у том месецу Срби су испратили, у изгнанство, старог Кнеза; двадесет и шест дана касније оплакивали су смрт младог Кнеза.
гомилу која му више није била привржена, крочио са српског тла у лађу која је имала да га превезе на туђе тле, у изгнанство.
Његово старање о породици Обреновић показивало се као темељито: добро је припремио изгнанство за старог Кнеза, свакако је врло жалио смрт младог Кнеза а већ је смишљао побуну против најмлађег Кнеза.
Из лађе у којој је и она полазила, преко воде, у изгнанство, Љубица је гледала, међу новим кућама на Савској падини, свој Конак.
Кад је, три године после Кнеза, и Господар отишао у изгнанство, Анастасијевић је знао да је дошао час да испусти из вида тог мрзовољника над чијом су се главом сакупиле несреће.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Аристархос паде пред краља на колена, прими благодарним погледом гривну у своје руке, притисну је на груди, и оде у изгнанство. Никад се није дознало где и када је умро.
Онда га папа посла у изгнанство. Но као што се мачка, како год је бацио, дочека на све четири ноге, тако и наш Георгиус издејствова своје помиловање,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тако се то наставља, док нас не заболе вилице и трбуси. Помислим да је наше изгнанство из манастира најлепша ствар која нам се могла догодити, јер смо ту на слободи као три шумске зверке, без узде,