Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лежи они сиромах у љутој огњуштини, и једва изговори: „Воде, за| живога бога, изгорех и погибох!” Видећи га дервиш у тако жалосном состојанију, заборави своје аргументе,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” На то изговори се мој отац, да је млого јапије догонио у град за оправке касарне, и да има са бина-емином рачуне, а кад сврше рачуне,
Док ја толико речи изговори̓, а они сви прекидоше молитву, и већ на коњма. Изјâсмо и ја и Чупић. Пођосмо, а они ти нас окружише онако као сватови
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Често је у разговору мешао по неку страну реч. И то кад хоће да је изговори, чисто зажмури да би по том околина видела колика је ту ученост! А околина обично тада шане међу собом: »Нуто, нуто!
Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође. Ђуко спреман чека код кола. Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође. Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.
а? — Врлике! — Шта кажеш? — Ни'една врлика немат на чајир! — једва изговори момак колико се задувао. — Ама шта рече ти, шта?
Тај дан није хтео никако сести с попом и пошом ни за ручак ни за вечеру. Изговори се да нема кад, па узме мало хлеба и још штогод и оде подале, те поједе онако с ногу.
Ааа! — И господина министра поче освајати дремеж. Опет зевну и леже, па кроз сан, изговори испрекидано и без везе: — Ааа!... У држави мора бити... све чиновник... сва занимања уврстити у државну службу... сва..
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он поче грцати: — Оче!... једно ми унуче болесно... Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву... Једва изговори ове речи... Загрцну се. — Добро, доћи ћу! — рече попа суво.
Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. — Ја не знам — једва изговори. — Чујеш, Милошу! Ти си поштен човјек. Ја те волим, не мрзим те.
Пође пешке. Наједанпут зец му пређе пут... Њега нешто текну. Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: — Не вала. И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга... Затим га спопаде страх.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Па што тражи да се мучи, да проси? Кад етете те ете... — мучила би се она да одједном целу реч изговори — ете има сестру. — И ту реч „сестру“ иронично би нагласила.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Неки војник приђе са свим близу, најежи се и зину, али не изговори што је почео. После се почеша по коси, прибра и рече: — Гле, ово наш водник! Командант зовну командира пете батерије.
На столу је дрхтала мала дојана свећица. Један крај бадњака штрчао је из пећи. Позваше га да џарне, целива га и изговори неке речи. Он то учини послушно, осуђенички, тајанствено. Онда сви троје поседаше око софре и отпочеше јести.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ „Лепо“, повика Костјурин, „а ако би се појавила артиљерија?“ И не чекајући да Костјурин изговори, Трифун дрекну: „Атака!“ Костјурин му приђе и гласно се насмеја. Тако треба! Таквог официра треба!
Теодосије - ЖИТИЈА
рукама кадионицу ароматну од, мириса и посланицу светога, и пришавши часноме гробу светога и преподобног оца Симеона, изговори пригодне песме у његову почаст.
И тако одоше на починак. А сутрадан, опет, у трећи дан, свети позва све у Архиепископију и изговори им много од божаствених Му дарова, и довољно их научи шта треба после веровања и после крштења чинити.
Својим богоречитим језиком изговори му много о правди и истини и љубави и рече „што теби не годи, то ни другима не твори“.
Свети образац божаствене свете вере, као што од њега чује, рече му да изговори Три пута, и свети свршивши на њему и све остало што је узакоњено над таквима, и обновивши га свег вепом православља,
Овако и много још плача достојно изговори. И тако плачући и ридајући отиде међу друге људе који је нису познавали, те у девичанству и целомудрију, у посту и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
— Кад ово изговори, треба да остане на истом мјесту, и слуша какво ће најприје мушко име чути.“⁷ Слично се гата и у Срему.
“²⁰ Кад жена осети да почиње порођај, она треба да се леђима наслони уз кацу и три пута да шапатом изговори следећу формулу: „Кацо, дај ми твоју ширину, ја ћу теби моју висину“, па ће, верују у Пожеги, без муке родити.
“⁵³ Ако случајно, нехотице, угледа наказу, најбоље је да брзо руком додирне земљу или да у себи изговори заштитну магичну формулу: „Само је он и нико више“⁵⁴, како би се избегла опасност по дете.
селима, да се браћа не би делила, мајка сачува одсечене пупкове мушке деце, затим их стави у зид куће, затвори их, па изговори ове речи: „Кад се ови пупкови раздвојили тад се и синови разделили!
Ако на крштењу кум погрешно или неразумљиво изговори „Вјеровање“, сматра се да ће дете муцати, да ће постати вукодлак или вештица.
“ или „Очи у камен!“, да не би урекао то чему се завидио.¹⁸⁹ У Херцеговини, ко први пут види дете, треба да изговори следеће речи: „Колико те ја прије видио, онолико те свако зло видјело, а ослен свако добро.
ваља се да узме мало воде у уста, па да том водом, коју сипа у своју леву шаку, умије дете (од браде ка челу) и да изговори следећу басму: „Лева рука крста нема, моје дете (по имену) урока нема.
“¹² У Црној Гори и у неким другим крајевима, да би дете проговорило, такође се носи око куће, а при томе се изговори одређена магијска формула: „Кад дијете не може да за доста почен зборити, треба га у врећу ставити, пак около куће
је да девојчица (најуспешније је ако је тетка детета) обаведе га три пута око ватре на огњишту и да, опет трипут, изговори басму, носећи у руци вретено или дружицу: ’Како ово вретено (или дружица) врче, тако мало (име детета) трче’.
Оне су приличио тешке, односно тако су подешене „да ко не могне лепо да их изговори, он направи смешну збрку, која га исмеје, те се стога добро чува да не погреши“.
Дете чија се говорна компетенција проверава мора надушак да изговори: „Мој отац твоме оцу зуби дуби, гувно поткопава.“ Ако неко дете ово тачно, чисто и без замуцкивања брзо изговори, вели
“ Ако неко дете ово тачно, чисто и без замуцкивања брзо изговори, вели један извештач из Црне Горе, онда је оно „добро за школу!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А одмах затим, не чекајући одговор, рече запињући: – Не свирају лоше! – и то је било све што је успео да изговори, а игра је већ била завршена и они су стајали очекујући наставак. Први пут осети да не зна шта да учини са рукама.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Момак донесе покољенак, велику боцу кантуначу вина и столовату чашу. Кнез устаде и за њим сви. Он се прекрсти и изговори: — Да се са страхом помолимо и поклонимо господу богу и богородици, благоме Христу, часноме крсту и сутрашњем
идоше на Границу, трећега се упутише ка Ђинову брду, кад их на пола пута стиже у трку њеко момче бајичко, које једва изговори: — Врати се, господару!... Погибија! Владика преблиједи, те и он једва изрече: — Шта би, дијете?
Ено све у Сава Маркова! Јанко скиде капу, пријеђе руком преко чела и једва изговори: — Но, хвала богу!... Хвала милостивом богу!... Хвала ти, попе Марко!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тек ће му наш Јова рећи: »’Ајде, кажи, Швабо: Раскиселише ли ти се опанци?« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори, па изађе нешто десето. Е, тога смеха онда!
« А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори, па изађе нешто десето. Е, тога смеха онда! И то тако иде из дана у дан, сваки дан.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Збогом остај... Но кад отле пођеш, Немој наши двора да мимођеш.“ Таке речи изговори мома, Па стазицом ударила дома, Ал' два-трипут ево с' обазрела Док за дрвље замакнула бела. А Милета?...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И отпоче се мантафа. Моја мати прво је изговори на турском језику, па је онда преведе на српски. Сама мантафа на турском језику кратка је, у стиховима; али у Врању
Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не
И, не знајући чиме да се изговори, поче га молити: Немој, болна сам! Њено обасјано и зажарено лице, угрижена уста, вреле очи, коса у нереду, јелек
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Та је марама имала силу кад је рашириш, па какво ти год јело или пиће душа зажели само га изговори оно се одмах само појави. Царева се кћи бијаше загледала у овог слугу, па му казала какву силу има та марама.
Али слушај, још нешто: Чувај се добро црвене браде! — То изговори и пресели на онај свијет. Син узе оно сто дуката и намисли ићи управо у Стамбол, па се препоручи алаху и пође од куће.
— То изговори, па бог и пут, оде куд је намислио. БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Муј
Опет се снужди, па међу њих; неки му рече: — Да ти је здрава глава, Мујо! А он једва изговори: — Да су здрави пријатељи! Ал' за мал, што се не насмија.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Слободно изговори њено име име Студенице чије бело сјање траје до увече па се преноси на свице који не знају правце ни пут до
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници су полегали покрај топова и утишали се. Јанкуљ се још промешкољи и више за себе, али гласно изговори: — Где ли онај пронађе купус данас?! ОСМАТРАЧНИЦА НА ЦРКВЕНОМ ТОРЊУ Била је поноћ када су нас пробудили.
Тада зауставих потпоручника и запитах га за име. Он ме упитно погледа и трепну очима. Сасвим полако изговори своје име. Ја извукох нотес да запишем. Он се одједном прену. — Молим, зашто ће вам?...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Беше веома узбуђен, те једва изговори ово мало речи. — И мени се свиди тај савет, одговори Веља. Море, ви имате паметног фамулуса, вере ми!
Него.. тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја. — Ја то не разумем; не знам како...
нарочито му је казао да остави врата мало одшкринута... Чича се, ставши пред Љубицу, уозбиљи, мало се накашља па изговори наредбу. — Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву. И ви да се спремите да идете са вашом децом.
И његове прве речи беху скоро исте као и учитељеве. Гојко се једва осмели да изговори оправдање: — Далеко много... И посао велики у почетку...
— Пре... председник пододбора... Драгољуб Илић... изговори он оштро, замуцкујући на првој речи. И Гојко приђе к Драгољубу, рукова се са њим, па му објасни долазак Љубичин: —
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Одакле си, побогу, човече?!... — изговори пошто се прибра од чуда, и рашири руке, а узе ме са свију страна посматрати.
Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак. Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! — изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.
Али, врло, врло... ретко издање!... — изговори сладећи сваку реч, и узе ме љубопитљиво гледати како ће ме то изненадити.
И он ме погледа презриво, па згушеним гласом, пуним срџбе и гнева, изговори: — Срамота! Ја се застидех и једва промуцам: — Извините, нисам имао намеру да вас вређам, само сам хтео да запитам..
— изговори мој познаник гласом што дрхти патриотским болом. Ја сам се дуго извињавао и правдао за тако крупну погрешку, коју сам
Опет затим покуша да је изговори напамет, али без успеха, погреши. Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори.
Њен се корен у народу употребљава и као лек...” Старац диже главу. Кад дете изговори целу лекцију, запита га: — Научи твоје? — Научих. — Да си жив и здрав, синко!
Напред само, јер без жртава нема ничега! — Тако изговори онај говорник и коракну два корака напред, те га нестаде у јарузи. За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви.
хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: — Песме?!... Којешта!... — Ко зна? Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору.
— Ти га познајеш? — Познајем! — изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим
Прође поред бакалнице. Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: „Бакалин!... Трице! То ми је бакалин, као да га не знам! Наређао три-четири тањирића, па се начинио трговац.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Одлучним, младићским кораком, приђе он катедри и побожно скрсти руке. Ђак изговори молитву. — Седите! — рече он, рашири испитни списак, па и сâм седе.
Истина, једном јој недостао грош да плати пасуљ, и она затражи од попСиме на зајам, а он се изговори, да нема и побегне.... А ја лешкарим тако и ћутим и мислим.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Све ово изговори Срета гласом који показиваше да је готов да се свађа, па чак и бије. — Ама, разбери се, учитељу! То је капетан...
му једаред преноће у глави) — батали имена и разреши Мићу, задовољивши се и тим што је овај лепо запамтио и умео да изговори »Бразилију и Дон-Педра«, и пусти га у народ. Затим оде ћир Ђорђе на своју а Срета опет на своју страну.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ко је оно?“ запита неко момче. „Оно је сердар Пејо Грубанов с Његуша.“ „А!“ рече момак; то „а“ изговори овако, како разумјети можеш и да се сјећа нечеса и да се чуди.
“ Перјаници да се искидају од смијеха; а ни војвода Вуксан ни Шуњо не могоше се одржати — тако је смијешно ђакон изговори он „равнијех“ а изговарајући одигао своје обручасте обрве.
„Та, шта ти је чоче?“ Он избуљио очи; не мога се одмах прибрати. „Што ти је, говори?“ „Стане!“ изговори он наелак, крвавим устима. „Која Стане?“ рече Крцун. „Пејова“, одговори он. Сва четир му друга насмијаше се.
“ запита Радоје онако сањив, дижући се с натегом. „Нијесу, но ево божије вријеме удари“, одговори Оташ. Оташ, не изговори још а облак се просу врх њих, пљусак као из кабла.
Сузбијен тако ненадно, Пејо паде на простирач, па, као малакшући од ране, једва изговори: „Ето, убише и мене!“ То јој се ражали, па немогав се више савладати, клече крај оца и бризну плакати.
„Тако је! тако!“ повладише остали. Клапчић се помоли на врата, ценећи се од смијеха; једва се савладао, да изговори: „Стрико! оно је печено!“ „Богме, дијете, и ми готови!... Ха, момци, Спасоје, Марко, помозите!
Јанко га устави, узе га за обје руке, па гледајући га, зјеница у зјеницу, изговори му нешто лагано, раздвајајући сваку ријеч. Сви разумјеше да то би потоња од Јанкове стране, оно што веже јали дријеши.
Бих те свјетовала као сестра, ако хоћеш да ме послушаш.“ „Говори! говори!“ изговори он једва. Зуби му цакоћаху, као да га је грозница ухватила.
чини ми се баш с тебе је ово...“ „Које? Шта? Шта је с мене?“ рече она, напрежући се из петнијех да то изговори оштро, јер јој пара заигра у котлацу. „Ма, мени се чини да се он загледа у те, а ти у њ, па...
Жена се преви и паде на кољена, па хукну од муке. „Аман! забога!“ једва изговори. „Чујеш ти бабо!“ говораше он кроза зубе, једнако трзајући њом. „Чујеш ли ти! Није она ђевојчина, но моја шћер.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Не укради ’чела мојих! — (наставља газда). — Нећу, куме, не дао бог! (А чим то изговори он дрмне, за појас руком, или оним дрвећем коју „кошницу“, која се одмах дигне, и иде онамо куд јој он каже, обично
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А полуноћница се пева у цркви са „Блаженима“, и три катизме, и канон Богородици. А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу, само да се испева псалтир за дан и за ноћ. У суботу вече бива, као што имамо обичај, агрипнија.
(І Кор. 2, 8) А када се оконча речена молитва и јереј изговори уобичајену молитву, тога часа сви падају па лице и слушају игумана, а он овако молитву да измоли од вас: „Молите се за
И потом пој јутрење. И што ти остане од псалтира, то изговори по дану. Ако ли работу коју радивши, ноћу хоћеш отпочинути, онда изговори бар десет катизми ноћу, а десет дању, а
И што ти остане од псалтира, то изговори по дану. Ако ли работу коју радивши, ноћу хоћеш отпочинути, онда изговори бар десет катизми ноћу, а десет дању, а немој оставити ово правило, него за ноћ и дан псалтир да испеваш.
суботе да изговориш пет катизми на полуноћници, почевши трећом, па четврту, пету, шесту и седму, а у свитање недеље изговори других пет катизми, почев од осме, па девету, десету, једанаесту и дванаесту. А у дане само часове пој.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ово је грчка реч и ко [х]оће управ да је изговори, ваља да рекне „калогерос“, а то ће рећи - добар старац; а монах, илити управ монахос, значи - сам илити самац.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дивице причиста! Јозефе праведни! — кличе Барица уставши. — Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити — једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело. — Ди је кон!? — брекну Бакоња. — Ди је коњ!? — понови Кушмељ.
Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“. Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види иду ли, па опет настави мољење.
Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле. Једва једвице изговори: — Зло! — па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! — Зло Ловрићу? — запита гвардијан.
— Видија си га, је ли? — питају Мачак и Лис. Бакоња заврти главом, па једва изговори: — Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа... — Шкопићу! — викну фра-Тетка. — Шта велите? — одазва се Мачак.
Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у таквијем приликама, прекрсти се, изговори полако „Поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска, шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!
Једном му нареди да изговори онај циркулар што бјеше научио наизуст. Послије то тражаше сваке ноћи редовно. Еле, види Бакоња да се вра подјетио; и
Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе. За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, са заковрнутијем очима, па
— Шта је теби, Дундаче? — Ники ми се враг увалија у дроб — једва изговори возар. — Остави ме, молим те. Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.
— Заповидајте! — једва рече она и пође натраг. — Фала! — једва изговори он. Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Последња птицо: мом лику се окрени Изговори тихо ово име И онда се у ваздуху скамени. ПУТ У РАВНИЦУ О дуго нам трепери пред оком Пут дуг и жут од јаре.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симки хитро промакоше сећања на то давно вече и једна изговори: — Не требају ми. Он трже главу, ухвати је косим погледом, па касније промрмља у браду: — Они се смеју, седе на
Отвори врата, па дубоко и наглашено строго изговори: — Добро вече, оче! Оче!... Нисам ти више бабо... Стиди се да каже — бабо. А пре сат дошао.
— Није ти лепа? Ђорђе јекну. — Чија је твоја изабраница? — чвор је Аћимово лице. Вукашин тешко изговори: — Тошићева ћерка. — Тошићева ћерка?! Напредњака Тошића? — Јесте, његова.
Он је тражио само хлеб. А Ви, радикали, обманули сте га да је устав — хлеб... Народ, слобода, устав, све су то само изговори да се дође на власт.
— Једњак си ми прекинуо. Сав ми је врат модар — једна изговори војник, па из све снаге поче да га удара кундаком у ребра, терајући га ка Аћиму.
Ђорђе само види плаво лице, не верује очима, не може да пита јер се боји да ће се нешто догодити чим реч изговори. — Боље му је него прошле ноћи — рече Тола, покри Адама и уздрхтале руке брзо склони у сенку.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мајка, чудећи се, подиже обрве: — Откуда овај цвет овде? — узвикну запрепашћено, али девојчица не изговори ни речи. Чудесно миришући, сав прозрачан, плави цвет са високим руменим прашницима треперио је у струји сунчевога
Старица с рибљом главом седела је на њему као на престолу, и ругала се: — Стигни ме ако можеш! Још и не изговори Рибља Глава ругање до краја, кад риба, на којој је дечак јашио, зину и прогута старицу.
Само што изговори Златоусти те речи, нешто блесну. — И хоће! — трже га нечији глас. — Али само ако се ти преобратиш у Звездана, а
Јој, мајко рођена! Још и не изговори жељу до краја — шикну вода, а жабац стаде гасити троструку жеђ. Истога часа са дечакова длана нестаде Мерсадове кожице.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ретко, али у прави час, слао му је мајушне подстреке који су га упућивали како да, у трену, изговори праву реч или учини прави покрет; учио га је да се усредсреди на другог и да, на изглед, заборави себе.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
чувствовање, зато знаке различите дава, различита тјелодвиженија, умна чувства да објелодани; но сви наши слаби изговори и сва наша слаба чувствовања, спрам онога што би шћели казат, нијемо су сплетно нарјечије и клапњање душе
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Демокритос је саслушао само почетак ове беседе, јер чим номофилакс изговори име ученог лекара, он узвикну радосно својим тенорским гласом: „Хипократе!“ „Демокрите!
Напуни велики земљани крчаг вином са Алабана, а додај још и коју флашу Лакриме Кристи! Ове последње речи изговори опат сузним гласом. Онда потапша настојника по рамену, па заврши своје наређење речима: „И све остало што је потребно“.
Чинимо то увек, јер поштујемо и волимо нашег Сер Исака из свег срца, баш као своју рођену мајку“. Ове речи изговори чичица са толико осећајности, да омекну срце Пембертоново.
Он изговори ове речи толико љубазно, да му се морадох поклонити у знак захвалности, али је његов глас показивао гњев човека који не
- Шта би Кивије са својим знањима која су далеко премашивала моја, могао да створи са таквом идејом!“ Дарвин изговори то са таквом срдачношћу да немогох ни посумњати у искреност његових речи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
дотле гушенога талента, поче да натеже и, црвен као ватра, да се бори са оним упорним речима, запињући из све снаге да изговори свакоме познати стих: Пази, Вуче, сад Обилић туче.
А за то време док се сељак заклиње прикачињу му они, позади о зубун, по једну жабицу и шишкавац, те кад он изговори последње речи: „да га небески гром ту на лицу места убије и згрумица, ако истину не говори“, запрашти и зашишти оно
И то изговори врло брзо и замршено. — Молим? — пита Шљивић, још увек под утиском оне теорије о глувоћи. — Гаџо Штипаревић?
Ето шта ми је. Ишли смо малочас под руку, а ја зачух кад неко изговори име које највише волим. И седосмо овде, а ја мислим о Светлани, о чаробној светлости мога детињства, и како је тачно
Ћипико, Иво - Приповетке
Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат? — умеша се други и поче се церити. —Да ко ће?! — изговори тихо цурица и погледа на брата. Уто се и он приближи. —Што би? — упита сестру.
— и простре се по тлеху, бијући се шакама по глави и прсима. И мали се Марко расплаче. Суседа Јурка није могла да изговори ни цигле утешљиве речи. Блене у њу и нешто кроз зубе мрси. Мушки, као да није њихов посао, ћуте и пуше.
” И хтједе прећи преко прага, али чисто не може. Затвори врата и журно попе се уза стубе. —Морача! — једва изговори и зајеца. —Иди! Ово су велики дани! — одговори она и насмија му се у лице.
—А јеси ли ти што код куће посејао? — упита Арнаута. Заробљеник, не мичући се, изговори: —Ја?! Чу се издалека дозивање и блејање оваца. А на путањи што силази к води показа се пар волова.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Овде се можемо присетити бајке. У њој се прво изговори почетна формула „био једном“ или „били једном“ (то је прелазак из реалног времена причања бајке у време саме бајке),
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Зашто, 'ајде кажи ми зашто? РАКА: Па кад она мене тера да изговорим десет пута реч: „решонс лајзејшн”! ЖИВКА: Па изговори!... РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то.
РАКА: Па кад она мене тера да изговорим десет пута реч: „решонс лајзејшн”! ЖИВКА: Па изговори!... РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то.
'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!” 'Ајд' нека изговори то десет пута, па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! ЖИВКА: Марш, стоко једна!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако је Вуку Исаковичу допуштено да само понекад изговори покоју фразу, и то у црквенословенској стилизацији. Али је и то довољно да његов лик учини бар у извесној мери
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Неки ће свемир поново да нас створи. Макар слепог лица и мрачног срца реч праву изговори. У камену спава мало сунце што ће нас осветлити. Чујеш ли звездани систем мога крвотока!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То просто не разумем. Смилујте це, осветлите ми ту тачку ваших »убеђења« и »принципа.« Последње речи изговори Комаров са пуно подругљивог нагласка. — Да оставимо овај разговор, ваше превасходство.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— 'Вала ти, синко, на твојој части и чествовању! Бог нек те благослови, ова света црква и отац Сопронија! — једва изговори Симеун и принесе чашу устима, а сузе га облише.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у страху од смрти и мало засече букву, кад из ње потекне крв, а он, престрашен, скине капу, клекне, прекрсти се и изговори оченаш. »Онда ј̓ престала з букви тећ крв«, и по томе су људи знали да је исповест била добра.
Ћипико, Иво - Пауци
—Ево јој брата! — завика неко из гомиле. —Раде, брате! — једва изговори цура. —Што вам је, људи?. .. Што најашисте? ..... —Чујеш, синовче! — снађе се Петар. — Води је без очева знања ...
Драга си ми .... и не тражим друго, већ да си код мене... А јесам ли ја теби мио?.... — изговори очито дирнут. — Нисте ми мрски... А и зашто би били? И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради.
Жена диже главу и погледа га сузним очима што у сунцу засијаше: — Зар је теби свеједно, Раде? — једва изговори ... И, окренувши се од њега, гушећи се у сузама, пође натраг. Учини неколико корачаја па ставши, осврне се и гледа.
Ваљало би новац мјерити као жито на варићаке! Но зло слути! ... Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и часом ућута. — Не нагли, сине, биће да плаши, да што више избије! ... Не нагли! — Да не наглим?...
Теби исто фала! — смисливши рече Раде одлучно. — Понеси га натраг, молим те! — Зар сам ти тешка, Раде? — изговори жена, проблиједивши и сневеселивши се. — Нијеси, Машо, као ни она, — и показа руком на Божицу...
У смртноме страху напреже се Раде да га замоли да му помогне, али ријечи не може да изговори ... Очима упиљио у њ и пружа му руке да га из баре извуче.
И у Америци има доста паметних људи! Дакако! — Сигурно! — једва изговори Иво, и осјети да га нешто голица на смијех. Па да му се у лице не насмије уздржавајући се пође у други крај дућана и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Знам, оно што мора бити речено рећи ће Димитрије; он ће имати гласа да изговори моје тајне мисли, примајући на себе све страдање.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А решили смо, жена и ја, да дете носи презиме материно. — Бранко изговори гласно, као с неверицом: Исак Брок. И уздахну. Кроника паланачка чека.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Свако правило, свака дефиниција, има своје а, б, в. Стане професор на катедру па изговори правило: тако и тако, тако и тако, па онда дода: према томе: а) то и то; б) то и то И в) то и то.
Јер, одиста, владаоци старога века носили су тако страховита имена да је човеку била потребна факирска моћ да их изговори. А не само што су била страховита, већ налазим да та имена нису била нимало владалачка.
Седнемо нас пет-шест у круг, уложи сваки по једно дугме као визу, па ко изговори реч Артаксерксес носи шњур. Помагали смо се, разуме се, и на друге начине, како би савладали и сва остала имена која
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са извесном стрепњом, запитао сам га: — А батерија? — Не постоји више — једва изговори и у очима му се појавише сузе. Војска је промицала поред нас.
— добацује му Топлица. — Еxцуѕез — поче Драгиша. — Цоммент воуѕ аппелез воуѕ? — О јес — и она изговори нешто, да смо ми разумели „Хили“. — Хили! — понавља Живадин као у заносу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Очистићу болничко двориште, да би болесници могли да отворе прозор.. — Жена још и не изговори до краја свој предлог, а метлица се подиже увис и крете к њој. Али, тек што јој се примаче, а нечија је рука зграби.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Исправи се како је био доле сагнуо главу и овако изговори: »Знам твоје штедроти, чловекољупче владико господи, с одолевајуштеје вину стуженију. Их же греси нашим подгњештајут.
Знајући за то премудри цар и пророк Соломон изговори ове речи: »Има, вели, томе време кад ваља говорити а с временом и помучати.
И она томе сверова зато ову реч и изговори: Девојка Ево сам, раба господња, буди мне по глаголу твоме! Да кад би тако воља божија о мени, а ја ћу послужити му
Матер непоуздану, а не девојку. Брже ми казуј и изговори то твоје шарање и длакави посао, како и што је то од тебе било и свило се?