Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А оно што изгорети и мало помало у прах и у ништа обратити се може, што и сами на парчета режу и разносе по свету и продају, то се види
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
онај ко нас води не зна хоће ли одозго да нам сине зора, или пожар у коме ћемо, град за градом, жито за житом, изгорети. ИЗВЕШТАЈ Благоје на Дрини, пун шрапнела, Тодор са главом далеко од тела.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ет’, тако! Сад ми већ и фамилију не остављате на миру! — Не знам ја за твоју фамилију, ал’ ти ћеш баш изгорети... — Ех, да изгорем од ракије! — брани се и не да бојтар. — Е, ваљда сам неки фидибус, па да изгорем.
— брани се и не да бојтар. — Е, ваљда сам неки фидибус, па да изгорем. Нећу се ни запалити, а камол’ изгорети! Она ме ’лади кад је пијем. Ваљда има у њој педесет грáди, па да изгорем!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
даве, да пијеш све њене дражи слађе него икад, веруј, слађе него икад, да угасиш њену жарку страст од које ће изгорети, ох сва изгорети. Дођи, ох што пре дођи! О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.
пијеш све њене дражи слађе него икад, веруј, слађе него икад, да угасиш њену жарку страст од које ће изгорети, ох сва изгорети. Дођи, ох што пре дођи! О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.
Црњански, Милош - Сеобе 2
у седлу, био окренут Сунцу, оно га је грејало у груди, па му се учини да и он гори, и да ће и онај дотадашњи Исакович изгорети и нестати у тој вечери. Претворити се у пепео, који ће Сунце, у опало лишће, на путу који је прешао, расути.
У том буктању ваздуха, изнад Кијева, који се из даљине чинио, као да ће изгорети, са својим крововима, кућама, Исакович је, те јесени, сахрањивао сваку наду, са којом је био пошао, уколико се нечем
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
зиду у углу оџаклије, привиђа се Толиној жени Анђи као запаљен вепар који развилапљених уста јури на децу: — Деца ће изгорети! Појешће свиња, не дај! Изгореће...
болело је треперење жилица у затутњалом срцу, срце јој целом тежином нагазило на главу, срушиће се, коса ће јој изгорети. „Дошла сам да ти помогнем“, промукао глас скршио се у речи. „Ако, газдарице, ако!“ насмејао се.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ниједна не би могла бити нити пунија љубави и доброте, нити дубља — зажаре неком смелошћу грознице, и као да ће сместа изгорети.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Одлете трагом издајничке среће, Од блеска срца руком склањам лице. Не куни воду изгорети неће, Удахнуо те камен крилатице. ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Туђом су песмом очарани.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
одговарам ја. Стрпа тепсију са тестом у пећ, сад да видим шта је у Седмици — — — — — Могло је оно тесто изгорети, ја сам га заборавила!” Очевидно, њој није годио овај живот „теставних руку”, и она се на њега чешће жали.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Нагиње се и виче): Парапута, Парапута, ја сам, деда твој, не бој се! Нећеш изгорети! ПАРАПУТА (споља, невиђен): А, ти, дедо? Добро! Ево једем ја, једем. МИРОН Ама зашто земљу једеш, за Бога?
И то његово лудило да га једнако потпаљују и да ће он жив изгорети, то га једнако држи. И зато морам готово целу ноћ испод њега то камење полако да извлачим и склањам, да не би — кад,
ЈОВАН Не бој се, Парапута! Ту смо, ту, у својој кући. И нико не сме да те пали, и нећеш ти, нећеш изгорети. Узвици деце око капије све чешћи. Виде се како промичу поред капије и убацују овамо упаљене жижице вичући: Жиж!
ТАШАНА (иде ка Парапути): Нећеш, не! Не бој ми се! Нећеш изгорети! МИРОН (са клупе): Не бој се, не бој, Божја душо! ПАРАПУТА (једнако окренут капији, баца, кида са себе одело, да
Удариће те, умртвиће те! ТАШАНА (одгурне Јована): Иди ти, иди! (Прилази Парапути): Нећеш изгорети, нећеш. Ја не дам. Не бој ми се! (Понизно сагиње пред њим главу): И ако, ево, удри ме, биј ме! али само не бој се ти!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Која стално покушава да побегне, јер не схвата да ће, настави ли како је почела, од сопственог бљеска изгорети? — То је, сигурно, моја Звезда! — кликну Чобанин и задрхта: зар звезде нису вечне?