Павловић, Миодраг - Србија до краја века
наше воље жао му је што се наш глас кукавно извија сад хоће да и њега сви чују доста је слушао наше кукумавке изгореше му нокти од силних свећа и врат му је придављен од пешкира које везујемо око храста ништа му наше теменање не прија
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Вретено! Вепар! Изгореше! — Нису, не бој се, ћути, Анђо — устаје, покушава да смири жену, држи је за руке, а њене бесмислене речи шире страх и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Откуд ти овде, деда Стојане? — Изгореше не проклети Турци, бог ги убио. — Зар упалише Церје? — Упалише, упалише, проклетници проклети! На ноћ га упалише.
Видиш ли да ће овај свет овуда ама баш дибидус да пропадне. И гину, и куће им изгореше, имања им пропадоше, и вамилије, пусто, у свет прскоше.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН (посрћући, силази са чардака и таре уста): Уста ми изгореше!... Ох! КОШТАНА (силази за њим; и брижно око Стојана): Болестан си? Да не свирамо и не певамо више? Хо ћеш, а?