Употреба речи изгорим у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја ћу да идем на ћабу, но није стога што ми је ћаба мила, но само да се уклоним, да са псима и ја не изгорим. Него ти, кнеже, послушај мене: доведи кнегињу и оно мало дете (покојни Сима бијаше мален), пак да ја тебе и све што

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Анђео на срце, а вук на траг. Лек тражио, врачку нашао. Са српом ћу да те исечем, са огањ ћу да те изгорим, са воду ћу да те удавим, па ћу те распратим по бистре воде и зелене траве!“ Ово се понови три пута.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

мојој јадној глави као по кошници, па ми пију и сишу нешто унутра, тако да Ми ништа слађе не би било него да ову главу изгорим у неком жару или да [је] сву исецкам и здробим испод каквог жрвња.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И, изгоре Парапута, изгоре! (Окреће се и полети Ташани): А, ти си ме запалила! Ти хоћеш да изгорим. Ти хоћеш. Тебе ћу ја, тебе! (Сагне се и тражи по калдрми да би који камен извадио и њиме Ташану ударио.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Поручник Лука дира га. — Бре, Грујо, личиш ми на певца коме су исекли реп. — Вала, господин поручник, умало да изгорим ноћас. Заспао наш пожарни и подухвати нас ватра. Ја добро прођох.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности