Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га! Ах! та много сам штошта одонда изгубио што ми се у животу милило, што ми је срце веселило, а душу крепило;
“ Сад више немам ни Петефија — изгубио сам га! Ах! та много сам штошта одонда изгубио што ми се у животу милило, што ми је срце веселило, а душу крепило; осташе само успомене на прошлост, пуне туге и
Кад би га ви видели, ви би се запитали: шта је тај човек томе болеснику?... Шта је у њему изгубио? Да ли стрица? Или брата старијега?... А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио сам пријатеља!.
Шта је у њему изгубио? Да ли стрица? Или брата старијега?... А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио сам пријатеља!...“ Тај човек беше странац, па је у туђој земљи нашао пријатеља!...
Отац је нашега Милисава после неколико дана преминуо, а учитељ је у њему изгубио најбољега пријатеља, а у сину најваљанијега ученика... и реграцију...
Часак је то у коме се један век сахрањује; све што је у теби, све што је твоје било, све си са њиме изгубио... Све за чиме си чезнуо, све оно о чему ти је душа сањала, све си са њиме добио...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео... — А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио. — Продао сам мало жита и вуне... Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.
— упита онај што је погађао у каиш. — Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му
црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Дошао је... И довео некога. — Нека дође овамо. Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. Лазар сасвим изгубио свест. Он већ није знао шта ради. Ишао је, јер га је Маринко вукао.
Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: — Бог ми је свједок!... Твоји јади и моји су, јуначе! Изгубио си побратима — ево га!... Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!... Ко је теби натрунио, и мени је!...
Збогом! Поп је дрхтао од једа. Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... — Али, седи, попо! Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду.
Лазар га није задржавао. Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест. Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио.
— Што си се ућутао, брате?... — Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. — Изгубио мајку?... Па и ја сам изгубио мајку!... И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...
— Што си се ућутао, брате?... — Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. — Изгубио мајку?... Па и ја сам изгубио мајку!... И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...
— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. — Изгубио мајку?... Па и ја сам изгубио мајку!... И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?... Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Другог дана је примила милостињу другог племића који није имао десну руку јер је изгубио у једном од многих двобоја на којима се борио због ње. Они је нису препознали.
У страшној ноћи чуло се како лају лисице. Човек који је био изгубио пут у помрчини, и склонио се овде од зла времена, не препозна у домаћину човека који му је некада украо жену и псето.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих. Некака мрачна тајанственост била је на њему. Тако ми је био промењен, да сам изгубио сву вољу за „диспут”.
— Па дабогме! — Само то ми се не допада што проси. — Па мора да једе! — Знам! Али он кад је у рату изгубио ногу, треба да му се плати! Лепо да му кажу: Нâ ти, брате! Хвала теби који си за нас пролевао крв, и таке ствари...
Хвала теби који си за нас пролевао крв, и таке ствари... Човек је, у неку руку, то се види — како да кажем? — изгубио ногу, иде на штаци!Сад њему треба да једе, да пије. Хоће, богме, и лулу дувана... Човек је...
Зар кад би неко због мене изгубио само мали прст, па ја... А овамо држава... Слушајте!... Звижди! — Не звижди! — рече капетан. — Та звижди, бог с вама.
Шта сам хтео тиме? После сам скухао чаја и радио до три сахата по поноћи да бих накнадио оно што сам изгубио. Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети. Даље од мене! Имам ја својих послова.
После пет минута били смо доста дубоко у шуми. Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било. Нисмо ништа говорили. Ја сам мислио на њу и испредао свакојаке снове.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Е, то му, ето, баш не ваља! Тако је приклâне возио једног Џиду из Симиклуша у Велики Бикач, па га још код Бочара изгубио из кола, и тек код Карлова опазио да тера празна кола и не вози никог. »А што не пазиш?« пцују га људи.
И један и други поп се пипаше: поп Ћира да види је л’ му ту зуб, а поп Спира да није изгубио онај Аркадијин замотуљак. — »Обешењак паорски«, мислио је поп Ћира, »мене вози за десет, а њега за пет сребра.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И, кад опази да улицом нема никога, она претрчи пролаз да би га стигла, и тако он не измакао јој, изгубио се сасвим. И тако, кријући се, црвенећи и некад и плачући од стида што ће је ко видети и познати, склањајући се од
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Љуба је знао да за њега у месту нема изгледа, али зато није изгубио надежду. „Док је момака, биће девојака, ако не овде, оно на страни!” — била му је лозинка. ИИИ У селу Х.
а за кисели купус није бранио — тај већ није био у милости; па још ако није знао печење транжирати, онда је сасвим изгубио кредит. Он је држао, ко није кадар печење транжирати, није кадар ни заслужити га. Љуба свој посао започне.
Ако је код девојака изгубио нешто од кредита, Свилокосић себи накнаду налази у том што је опет од дама боље примљен. Свуд је први у колу.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
по некад вечност; и да сам ја имао толико уживања сам бих вечерас свечано тражио да ми одреде најопасније место па ма изгубио главу. Ето рецимо, спавам ја и пробудим се и видим да сам двадесет и три дана био ожењен.
Тако је Христић мислио о жени и оној цпећи све до црквене порте кад је онај сељак умолио да се врати и журно се изгубио, а он застао онде код велике капије одакле су војници с муком уклонили једну црну, надувену и усмрделу лешину
Сваки треба да помаже отаџбини на свој начин, како може. Ја овако, јер сам неспособан, три сам прста изгубио у фабрици. — Камо да видим, тражи оно чудовиште од бабе, разгледа ону направу и врти главом.
А у њој тражим ја све оне што сам изгубио и оне о којима сам увек сањао а никад их видео нисам, и оне што су умрле, и оне што сам у пролазу сретао па никад више
За мене ти си био изгубио сву реалност и да ми се опет повратиш требало ми је... Ох, само једно твоје писмо ми је требало.
Само ја никад нисам осетио оно што је живот у животу, никад млад нисам био, и сам сам себе негде давно изгубио. Тако је, свака ми се капља крви буни кад помислим: да је овака иста моја младост отишла негде у неповрат.
Африка
Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там. Оданде, чим дознаду да долазимо, полазе нам у сусрет сви са бубњима на челу.
Иако ме Н. гледа скоро са мржњом, довољно је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране узјогуним и пођем.
Има само две-три године како је, изгнан у Гамбон, изгубио живот на неки тајанствен начин. Његови синови растурили су очеву славу и богатство повикавши се у племена.
Растерује метлицом мушице са своје рањаве руке. Он је изгубио већ једно уво, и сад му отпадају прсти са руке. Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Ошиде). ПОЗОРИЈЕ 8. ЈАЊА (сам) ЈАЊА (сам): Проклето Ева! Има више памету него ја. „Коликој изгубио кир Јања?“... „Десет хиљада форинта.“... „Ајде да го помогнимо.“ На, на, на, колико? Сто форинта. Докса си о теос!
И што је свеће потрошио за то, и што је једанпут с такови воском писмо, наравно, слабо запечативши, векслу једну изгубио! Ја вам кажем, господине, кад би хотела приповедати све његове будаласте послове, могла би се читава књига написати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Један га је био ујео за руку. У том затвору, апсеник би брзо научио како је у мртвачком сандуку, а изгубио би и појам о времену. Влага је тамо доле била толика да је апсеник, већ после два‑три дана, добијао грозницу.
Вољ ти пити, вољ ти капу купити! Трифун је тако, то јутро, био изгубио осећај за оно што су сирмијски хусари звали: оријентација.
Ракосавлевич је примио Исаковича, одмах, у своју кућу. Исакович, иначе тврд на јаду, и без суза, био је, за тренут, изгубио присуство духа. Ћутао је и викао, наизменце. А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио.
Био се од жалости као скрхао. Сео је ту на праг туђе куће, као да се био некуд изгубио, заувек. Фењер га је само до попрсја осветљавао. Лице му се није видело.
Он, у њеној ћери, види само једно бајно створење, као неку малу рођаку, коју је био изгубио, па сусрео на путу. Госпожа Евдокија, међутим, додаде, јетко, да је природно да млада девојка, кад упозна мушкарца –
Кад би се овде сад изгубио, у тим мрачним, високим зградама, где људи станују на спратовима, не би више ни врата да нађе умео.
Микаил Вани оде, како је Павлу био наговестио да ће учинити, из Вијене, у Росију. Али, тамо му се траг изгубио. То вече, међутим, у Вијени, у греческој кафани, поп Микаило је Павла и очарао и изненадио.
Сад, кад је чуо да га у росијској војсци само за корнета пишу, био је изгубио свој мир – иначе уображен, на жену, на богатство, на лепоту. Био је чак и у братучеда посумњао.
Ко зна колико би још дана био изгубио, ту, око Митровице, да га ујутру нису рано пробудили. Гроздин је стајао чело његове главе и рече му да га један официр
Тај профоз неће дуго. Нема му дугог живота. Откад је из ареста изишао, мало се опоравио, али је изгубио свој философически мир, који је, у књигама госпоже Монтенуово, научио. А много је губио и на фараону.
А и прстима је то тумачио. И фурби! Е фесси! Као да је човечанство делио. При фараону, Исакович је, ћутљив, натмурен, изгубио све што је, то вече, у џепу, при себи, имао.
И Костјурин мисли тако! Исакович је, у Бечу, у росијском посланству, у фамилији Божич, био изгубио наду да ће наћи неки смисао у животу, за себе, и свој национ.
Теодосије - ЖИТИЈА
А богомудри Сава, раставши се са оцем, осећаше уједно и жалост и радост. Жалост — што је изгубио пријатеља, друга и саподвижника, и покров пред Богом у молитвама.
Излазећи из Свете Горе као из некога раја божаственог или као да је много богатство изгубио, плачући говораше: „О, коликих се добара лиших, ја јадник!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Динарски човек гори од жеље да освети „Косово“ (Косовску битку 1389. год.), на коме је изгубио независност и да обнови стару српску царевину, о којој стално сања, чак и у најтежим приликама, у којима би свако
Могу се замислити бол и вречање рањене животиње приликом додира са бодљама борових четина. Не један од чланова чете изгубио би услед тога храброст.
Крај свега тога он није изгубио смисао за сеоски живот и разумевање за народне обичаје и за старе навике својих земљака.
Међутим се не може пећи да је Прилеп изгубио сасвим од свога значаја. Он је још и данас трговачко средиште и његов пазарни дан — субота — веома је посећен,
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Био је ту оглас једног чиче који је јављао да је негдје у ракији изгубио памет, па потјерница за неком враном која је другом чичи попила мозак, па оглас неког пијанице који тражи дане
опомена гостима крчме да не иду на танак лед за неким коцкаром и најзад оглас једног домаћина који јавља да је у крчми изгубио добар глас и моли свакога ко о њему нешто зна да му одмах јави.
У огласу оглашујемо и проглашујемо ово: Прошле ноћи, кад смо се пели на орах да скинемо мјесец, чича Тришо изгубио је џак и мачка, и то џак на мачку и мачка у џаку.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
СПРЕМОМ, МОТАО СЕ МЕКО ВРЕМЕ ПО ГРАДУ, ЧИТАО ОГЛАСЕ И КОНКУРСЕ ИЗ ШТАМПЕ, ЗМАЈ КОЈИ ЈЕ УЖИВАО У СВОМЕ РАДУ, ИЗГУБИО СЕ КО СВИТАЦ БЕЗ ЛАМПЕ.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Верујем вам! А када би тај „редак карактер” изгубио катедру професора универзитета и изгубио име научника, ваша би ћерка, извесно, остала верна својој веридби?
ПАВЛЕ: Верујем вам! А када би тај „редак карактер” изгубио катедру професора универзитета и изгубио име научника, ваша би ћерка, извесно, остала верна својој веридби? СПАСОЈЕ: Е, то је већ у питању.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја сам наишао баш на време. Нисам изгубио ништа и немам права да се љутим. - Мислиш? - рекох, али ме она није слушала, јер је настављала да говори, како јој се
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
По све велика несрећа. Господар Софра изгуби десну руку. Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће. Пера је изгубио покровитељицу која је сину милосрдну руку пружила, кад га праведан грех очни гони.
Удата Ленка изгубила је у сумњивим стварима саветника, прорицатеља. Шамика је изгубио гнездо, где се као тић под њеним закриљем грејати могао; неће више таквог гнезда имати.
— Седи, мој Шамика. — Видиш ону контрафу? То је била твоја мати. Шамика плаче. — Ја сам највише изгубио, немам газдарице. Ожени се једаред. — Како ћу се женити, када ми мати не иде из главе?
Ништа, бар је себе и оца од незгоде ослободио. XИX Шамика је невесео. Он је изгубио мило и драго, али успомена му је остала.
И сад га још једе невоља. Два сина, две дубоке раке. Већ је изгубио наду да ће се икад Шамика оженити и да ће од њега унучад дочекати.
Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу. Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. Шамика гледа на Мимику.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Населио се у Галцу, терао своје шлепове до Беча, па ипак изгубио све. Земља и његова стока, болест дечија, плач, све је било узалуд. Морао је сваки час да иде онамо куда није хтео.
За тренутак беше изгубио свест, и није знао где је. Погледавши је затим запањен и са лица, виде да се сва обукла у ружичасте и беле чипке, са
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Можда је у излогу сајџије? Можда је неко изгубио или бацио у пресахлу Теразијску чесму? А можда је изгрицкана, са семенкама, на тротоару испред биоскопа »20. октобар«?
« и још ће казати: »Преморен си, изгубио си сасвим живце!« а он ће возити и возити, следећи непрестано неку само њему видљиву линију, све ће брже и брже
границе омеђене вечном загонетком, а ја скрећем споредним путем ка првој музици из аутомата, осећајући да сам унапред изгубио трку са њом и са старим Грком — софистом, јер и корњаче и стари Грци живе много дуже од нас, обичних смртника.
Где му је, у ствари, била кућа? Коме је припадао? Изгубио је чак и своје презиме, пошто су Французи тешко изговарали Јањић. Јањицх! Од Јан-јицх, постао је тако Жан Жик. Биен!
Једна десетохиљадарка одлепрша на патос и шеф се сагну да је дохвати. Док се сагињао, Жан Жик примети да је остарио; изгубио је некадашњу гипкост и тај покрет га је, очигледно, коштао напора. — Сада је у реду...
—Из именика. —Променила сам презиме ... —Пратио сам све промене! — рече, повративши сигурност коју је начас изгубио. — Ако немаш неки други програм, било би лепо да вечерамо заједно?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Својеврсност поступка дечјег песника је у томе што он одустаје од путева на којима би се изгубио, а пажљиво чува и у припросто рухо заодева оно што има.
Појури према шуми, седне на снег, да би се прибрао и сетио где му је кућа. „Изгубио сам се! Упомоћ! Пронађите ме!“, зајеца Зечић. На небу се, у том часу, појави сунце, да га загреје и охрабри.
Змајев портрет беспризорника није изгубио привлачност и поетску вредност, али он делује у супротном смислу од оног што је „песник хтео да каже”: Ево, децо, то
ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло, па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио. (Башта сљезове боје) То плаче само зло постојања, надвладано лепотом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
су се издавати његова целокупна дела, осамдесетих година је прештампаван, па и данас, у најнижим слојевима, није изгубио своје читаоце.
Он је био изгубио веру у идеје, у људе, у живот, и рад, и свуда је видео: »ништа, ништа, ништа«. У Даворю он ће дати израза тим својим
Поповић је тако шездесетих година изгубио од великог књижевног гласа који је за живота уживао, читаоци су га напуштали, а критичари одрицали или, што је још
1867. ишао је на словенску етнографску изложбу у Москву, и због тога изгубио државну службу. 1870—1872. уређивао је политички лист Народ у Новом Саду, а 1873. постао је адвокат у Осеку.68 1884.
1850. постао је професор францускога језика на Лицеју у Београду. Приликом династичке промене, 1858, изгубио је државну службу. 1861. постао је шеф пресбироа и на томе месту остао је до 1880, када је стављен у пензију.
Приликом династичке промене у Србији 1842. изгубио је пензију, која му је враћена тек 1845. После неких тридесет година напорног рада и тешког живота дошли су му
године назвао бранкоманија. Последњих двадесет година Бранко Радичевић изгубио је доста од свога гласа, и читаоци његових песама и занесени обожаваоци све су ређи.
Некада јако слављен, јер је боље но ико представљао лажан идеал романтичког »појете«, он је последњих година много изгубио од старог гласа.
тона, — исто тако има и две врсте приповедака, једне, отужно »појетске« и болешљиво сентименталне, где се писац сав изгубио у поетским сањаријама и у поабаној књижевној фразеологији, и друге где има истинског живота и живих људи, израђених
Када је почео читати велике руске писце, и видео шта је роман, он је осетио своју слабу снагу, изгубио поуздање у себе и престао писати романе. ОПШТИ ПОГЛЕД. — Јанко Веселиновић вреди више као песник но као приповедач.
Романтизам, иако оспорен и ослабљен, провлачио се за све време реалистичкога периода, данас се сасвим изгубио, иако је било покушаја извесног неоромантизма.
Војислава Илића, деведесетих година тако велики да му се није могао отети нико од младих песника који су почињали, изгубио се и код оних који су једно време били под њиме, и млади песници окренули су се сасвим другим узорима.
Милићевић, Вук - Беспуће
И коликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио. Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно.
И његове очи гледаху са запрепашћењем сав овај свијет у кавани, који је, у једном трену, изгубио за њега свој обични изглед, као да је било нешто што га је скривало, уљепшавало и на једном ишчезнуло; као да се
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао. Давно га је изгубио. И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разумети зашто
Добио је и класу, постао је поштар ВИ класе, па ту остао неких петнаест година, тако да је већ изгубио наду на аванзман.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Оца свога једва сам познао, За детињства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу, Њега зваху Змају Милутине.“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине!
а душе ми моје, Како оде, од онога часа Нигде њему ни трага ни гласа, Ох јунак је Радивоје био, Па је гдегод главу изгубио.“ Ово рече, ал' рече и више, — Ма се веће Срби опремише — Гојко миче коњанике своје, А уздише: „Хеј мој Радивоје!
Побратимство под ноге вргао, Родну земљу злотвору издао, На крст часни сабљу повадио, Украј Бога место изгубио, Па све заман — ох ти јаде тешки!
Сјајан Тале дотле њојзи био, Ал' крај Срба сјајност изгубио Кано месец кад гране сунашце — Утече јој на око срдашце: Тек спазила па Хајка планула, И у срцу своме покликнула:
Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот изгубио мој! Ено чета браће амо стиже, Како ми се душа силно диже!
Та то јој је живот, слава, То свет цели, то једино — Проклет, проклет сваки био Ко јој срећу изгубио! 77. Кад га види, тада живи, Тад јој јарно сунце сјаје.
На груди му сретна паде, И леп јој се заче данак, Какав досле још не био, Кô најлепши какав санак, Ма се брзо изгубио; Учас неста луче медне, Притискоше тмине ледне.
Слуге траже, ма га није, Куд ли им се изгубио? Сунце с' рађа, сунце крије, Господара нигде није. XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин
Оца свога једва сам познао, За детинства мога он је пао, Са Турцима у боју крваву Он је славно изгубио главу; Њега звау Змај-Огњени Раде...“ — „Змај Огњени?... Та ко за њ не знаде!... “ Ох, срећице старцу изненада!
Милутина, Он прискочи да привати сина, Једном руком своје чедо вата, Другом руком гађа на Ферата: Ферат сина њему изгубио Што од свију најмилији био. Старац креше, не мож' да опали, Креше другом, не мож' да опали.
14 — 848 4 ИВ Завичају он удрио рану, Драго своме отео пријану, На крст часни мача повадио, Украј Бога место изгубио... Мисли ове, као стење тешко, Падају му на срце витешко.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ограде просине нешто љупко, прозрачно и свијетло па ти се просто плаче, иако не знаш ни шта те боли ни шта си изгубио.
Гонетало се тако и наклапало, испитивани људи по селу и тражен сликар брадоња, који се некуд без трага изгубио, а послије мјесец дана ево ти Саве натраг.
Слабо користи и оружје, више се рве, бубета и гризе. Водник Микан већ је изгубио оба опанка опутњака па, још више разљућен, хукће носећи се с нападачима и псује Богородицу и усташама и својој килавој
Јашта него цар, шта ту има да се прича. Душан узима са стола гомилу писама и уздише: — Наочаре сам ти изгубио, мој ђедо, мораћемо причекати ова два врагодера да виде ком је данас писмо стигло. Ево, ово је све за наше село.
Дошло некако Илији тако при души као да се у овој октобарској ноћи изгубио и скренуо некуд с линије народноослободилачке борбе, а његова једина звијезда-водиља, узданица његова, угасила му се
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А ко се у бабе најми, па за три дана не сачува кобилу и ждребета, он је изгубио главу. Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син дође, па му она каже све шта је чула од змаја.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Јао, куку, како је сад страшан! Ваљда га стиже што је разум изгубио. ПОЗОРИЈЕ 7. (ШАЉИВАЦ, ПРЕОБУЧЕН, ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Имам ли чест господина доктора поздравити?
ДОКТОР: Ја сам зато пропустио, што сам држао да други нико није таку ствар изгубио. Но, ако је нужно, ја ћу додати да је мој разум помален, четвороуголан, крут и несавитан.
ЈАКОВ: За све? То не може бити. СЕЉАК: Зар ти је то мало? ЈАКОВ: Помисли само, онолике муке! Други би одавно изгубио главу. СЕЉАК: То јест; али промисли и ти, колико сам те пута омиловао. Колико сам ти пута и кукуруза давао.
Кукавче, што се ниси казао! Али још нешто. Чрез тебе сам мог магарца изгубио и јошт три дуката. Није право да и улар изгубим, зато, дечко, дај ми то натраг.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пролепшала се, постала некако блага, изгубио се онај њен чувени цинични смешак у углу усана, а најлепша ствар на њој су и даље њене пегице — сада их има још више,
Мистер Џи — откуд он у вагон Ли? — наклонио се и узео пудлицу у руке, а затим се изгубио с њом кроз такође црну завесу.
је пришао прозору, отворио га и изговорио своју опроштајну поруку: У срцу сам те закључао, Не можеш изаћи, Кључ сам изгубио, Не могу га наћи!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
јер ми, бединтери, нисмо млого пазили шта нам раде господа на балу, него смо се и сами унтерхалтовали, и баш добро. Изгубио сам један камен што сам одунуд украо; таквог камена нема овде на земљи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ На земљу Мјесец свјетло точи, пољану малу зрацима таче, а онда стаде и шири очи: неки малишан у врту плаче. Изгубио је сребрну пару, па суза лије — читаву бару.
Дубим, љубим и губим: читав сам бунар издубио, пола сам села изљубио, товар сам сати изгубио, док сам ти мудри савет као из топа убио.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Видите ли овога? Био је богат некада. Имао је три куће у селу и неке четири барке. Сад има само једну. Изгубио је два сина. Били су велики као стабла. Онда се више није занимао за имање.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Напућивши усне, да му се нос изгубио међу густим, поткресаним и накострешеним брковима, ошинуо је зналачким погледом цео фронт.
На супротној обали запрегоше одмах батерију и кретоше за стрељачким стројем, који се беше изгубио међу високим кукурузима. У даљини се чују пуцњи, све чешће и брже.
“ Али сам одмах увидео колико је то грубо од моје стране. Очајан изиђох из собе. Сем сазнања да сам изгубио оца, увиђао сам како су ме људи лишили сваке воље и без потребе угушују и моја интимна осећања.
Била је прибрана када сам полазио. Испратиле су ме до станице. Сестра је махала рукама све док им се нисам изгубио из вида. Тачно у одређени дан вратио сам се у команду. Наиђох прво на Александра. Био је усхићен.
— Вала, д’ умрем сад, не жалим! — и он се лупи по потиљку, а капа му налете на очи. — Изгубио си много! Било је скоро десет часова, те пожурих у дивизион да се јавим командиру.
Досад је мој пук изгубио шездесет процената. Остатак ће изгинути у следећим борбама... Е, лепо, нашто да их мучим! Нека се проведу, Док још
Поче да пипа по џеповима, као да нешто тражи. Онда направи збуњено лице и рече: — Господине пуковниче, изгубио сам цедуљу. — Лепо, богами! — климну командант главом и погледа строго ађутанта. Затим се очима обрати мени.
Један изгубио, а други заборавио? — На лицу команданта јави се гримаса као да нас омаловажава. — Слушајте!... У другим приликама ја
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
разјарену жену за руке, али познавши је, одједном пусти њене руке и стаде се освртати око себе, као да је нешто изгубио...
Оно до душе признајем... некако ми је, знате, незгодно било; цео дан сам био онако, некако... као да сам што изгубио. И господин попа вели то исто. Влајко је добио премештај на Гојково место, и преселио се на сам дан свадбе.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Да вас нисам задржала да преноћите... да сам вас синоћ пустила да отпутујете... СОФИЈА: Нити би Филип изгубио главу, ни ја косу!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Због тога је изгубио службу и послат за писара у Чонград, у Мађарској, неку врсту тадашњег чиновничког Сибира. Тома је, у другом браку, био
Кажњавао је за сваку ситницу, тешко. Кад сам ја, једном, вадећи војнике из јавних кућа, изгубио своју патролу и очекивао и батине и затвор, мене није казнио.
” Није га се стидео. У Галицији се изгубио и онај Биримац, кога читалац познаје из коментара, у Бечу, а који је добио куршум у ногу и предао се Русима.
Њихова ће брига бити да ме даље шаљу. Ја сам прво, изгубио шињел (то се кажњавало) и спавао на киши, мокар као из бунара, у нади да се разболим, али никад нисам био здравији
Било како било, београдски Универзитет, вратио ми је, од првог дана, ону животну радост коју сам био, на крају рата, изгубио. Била је то једна стара зграда (здање Капетан‑Мишино), која је била препукла приликом бомбардовања Београда. Он.
За она далека острва, где се догађа оно што смо, можда, ми учинили. Изгубио сам страх од смрти. Везе за околину. Као у некој лудој халуцинацији, дизао сам се у те безмерне, јутарње магле, да
А имали су велику салу овде још непознатих Рембранта. Тај тужни сањало, који је, после смрти љубљене жене, изгубио сваку везу са јавом, заливао је својом златном маглом месец дана живот Париза.
После се сусретох са трешњом, и, као у фрулу, свирах, у један поток плави. Дух ми је изгубио, тако, снагу. а тело се испунило неком ломношћу. Зажелео сам да милујем руком пругу видика, бистру и благу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Не могу да погледам!... — Зашто?! — Слеп сам! Настаде тајац. — Јеси ли у путу вид изгубио? — Ја сам се и родио слеп. Она тројица оборише очајно главе.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ни сан не воли кревет по спарини... Можда се спанђао са ноћним морама? Цариници га држе на Царини? Изгубио се у чарним горама? Или је већ ту, крај постеље вреле (Не баш у цркви, него у припрати)?
Ево и зиме: прве без доброг мачора... Знам — отишао је преко вода и гора, Замакао је друмом, између топољака, Изгубио се иза ниских облака, Препловио је мора, велике океане, И отишао у неке боље дане Лево од Касиопеје, источно од
МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ Пре педесет година, после једног атентата У коме је чувени престолонаследник изгубио главу, У Србију је стигла писмена објава рата И туђа војска похрлила је на Саву.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
на то, да је, на својим истраживањима која су имала да потврде његовое геофизичке теорије, професор Вегенер изгубио и свој живот. Он је, у циљу испитивања геолошког састава Гренланда и метеоролошких прилика на њему 1929.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата Уроша!
обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би очи за брата Уроша! Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом.
Аљинах је на небеса доста, па Бог даје коме какву хоће; а мени је свакоја једнака, тек сам своје очи изгубио. Благо вама који их видите, ви сте ближе Бога и чудесах! ТИШИНА ЈЕ; ИГУМАН БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ.
ИГУМАН СТЕФАН Ја имадем осамдесет љетах. Откако сам очи изгубио, ја сам више у царство духовах, иако ми јошт тијело душу задржаје и крије у себи како пламен подземна пештера.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рекоше оне двије, мислећи да му је на кожи насликано нешто. „Па има његову иконицу објешену о грлу. Бјеше је изгубио а донио му је Озринић о Ђурђеву дне“, рече Стана. Обје се дигоше и приђоше к њему.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Известан њихов део изгубио је и коментар и причицу, и само се тако као њихов фрагмент чува и даље у пословичком исказу.
— Ко се не стиди свога образа, не стиди се ни туђега. — Где нема страха, нема ни стида. — Изгубио стид, изгубио вид. — Часна хаљина срамоте не покрива. — Чувај се онога који ставља образ под опанак.
— Ко се не стиди свога образа, не стиди се ни туђега. — Где нема страха, нема ни стида. — Изгубио стид, изгубио вид. — Часна хаљина срамоте не покрива. — Чувај се онога који ставља образ под опанак.
Земља туђа, калауза нема, Туђи људи, не знамо им ћуди. Зла година прићерала орла: Изгубио и канџе и крила. Злату ће се кујунџија наћи. Зрно по зрно погача, Камен по камен палача.
Тројан је оглувео на месту где је сад село Глушци; отпали су му табани у селу Табановићу; ослепио је у Слепчевићу; изгубио је штит у Штитару, а највећа несрећа десила му се у селу Десићу.
(Отвара му) Ала сам се, душо, изгубио, кад сам твоје угледао лице! Бијаше ми се памет преврнула, ноге су ми задрхтале, а срце ми закуцало у њедрима: ја
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А ко се у бабе најми, па за три дана не сачува кобиле и ждребета, он је изгубио главу.” Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син дође, та му она каже све шта је чула од змаја.
шаком у чело и залелече што је више могао не жалећи онијех сто цекина што је за тицу избројио, него што се преварио и изгубио срећу на овоме и на оном свијету, и кукајући отиде дома.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Жеља к ученију била је начални узрок да сам ја сву вољу изгубио у оном сремском рају, то јест у Фрушкој Гори, у [Х]опову, дуже пребивати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— рече и пољуби га у руку. Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки да му није „изгубио ришпет“ и молећи да опрости. Њеки још повикаше: — Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!
Вртиреп се опкладио са Наћваром да ће њешто наћи у њекој књизи, па је стога ходио у манастирску књижницу и изгубио опкладу. Најзад оста свак при своме мишљењу. Сутрадан дође мајстор Ловрић.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не памти да се икад овакав с пута вратио. Ни добро вече јој није назвао. Ни очи му није видела. Мора да је изгубио на свињама. Дешавало се и раније да изгуби, трговина је то, а Швабе су веште.
Нешто што није имало обала. Отац сигурно сада плаче. Он не може да плаче. Ноћас је све изгубио тај моћни Аћим Катић. Вукашин је сав скупљен и згуснут у дрхтај који ће сам себе да искида. Не могу по твоме!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То и није било учење него пипаво скупљање наукâ. За први наук био је спреман тек много после болести у којој је изгубио вид.
Вуку отписао да Вишњић нема нових песама и да их од њега не треба ни очекивати јер је слепи гуслар, на жалост, сасвим изгубио себе.
Претпоставља се да се тај спис коначно изгубио у години великог пораза, 1813, када је зграда Правитељствујушчег совјета напуштена у хитњи.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
и глас зачух кано глас ангела: „Ја сам душе твоје помрачене зрака сјајна огња бесмртнога: мном се сјећаш шта си изгубио; бадава ти ватрени поете сатварају и кличу богиње: ја једина мраке проницавам и допирем на небесна врата.
Попа, Васко - КОРА
недостижних корена И од дивних успомена На изненадне ноћи Кад нестане из улице Ко зна куда иде У шуми би се изгубио Али се увек пред зору У дрворед на своје место врати ПУ3АВИЦА Најнежнија кћи Зеленог подземног сунца Побегла би Из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту седоше за сто. Домаћин приступи понизно Никији, а овај поручи јело и пиће. „Изгубио си, синовче, недавно оца“, рече Никија после малог одмора Аристотелу. Овај жалосно обори главу.
Његов велики брат помилова га по косици, па му рече: „И ја сам онда, када сам изгубио свог верног друга, плакао исто тако горко као и ти“. Малишан обриса сузе, па рече: „Мајчице причај даље!
“ Исак им даде одговор: „Кад је добри Хектор изгубио свој живот, ја сам онда већ био пошао у народну школу у Грентему“. „Јеси ли био добар ђак?“ питаху га деца.
„Ја сам истрошени и оронули старац. У непрестаном тражењу и размишљању о једном те истом предмету, изгубио сам све способности за уживања овог света.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
од њиховог живота и од Николе, који се од доласка из војске, а нарочито од скорашње смрти своје мајке, сасвим изменио, изгубио, пропио, искварио у служби. То је последње средство и она више неће да буде луда.
провалио добош и у њему држао покрадену пилеж из непријатељских кућа, тукао каплара, задоцнио на маршу, коцкао се, изгубио маљицу и шаторско крило. Његов командир не зна шта ће с њим, пошто је исцрпио све казне своје надлежности.
— Ене сад, ја претерујем? Е, дед’ покажи ми како претерујем? И како може бити задовољан неко који је изгубио Отаџбину, који нема појма кад ће се у њу вратити и да ли ће икад видети своју кућу?
“ Па се искашљује пуковник и унезверено гледа по павиљону, као да је нешто изгубио па тражи. А потпуковник опажа његове муке, потпуно га разуме, јер зна о чему Мисли пуковник, и ужива.
Физички закржљао, он је изгубио особине здравога духа, он је кукавица. Кад пролази поред нас, обара очи, не може да издржи наш поглед.
Онда се све збркало око њега и у глави па се изгубио бестрага некуд у сну... Лежао је тако на некој, уској, трулој даски и над мрачном празнином, а даска се угибала,
Врло давно изгубио сам највољенију сестру, младост племениту и нежну, дивне косе, валовите и плаве, сивих великих очију и болесно румених
Он се претварао да га то љути. — Плакао? Та шта говориш, зашто бих плакао? — Плакао си, јер си изгубио сваку наду. — Мила моја, твоју болест друге издржавају на ногама, али ти си мала маза.
Ја сам се био потпуно изгубио онога часа кад се мој поглед, случајно, зауставио на њеним сасвим малим и као рука танким ножицама.
И хтео сам сва уста, све груди, све косе, све осмејке, огорчен што сам толико време изгубио, у пустом страху да свега тога не останем жељан.
„Једанпут се“, вели, „мре, па нека ме стрељају! Кад нисам погинуо и главу изгубио у свесветскоме јуришу, нека, вала, платим главом због тих парада и светковина, чудна ми чуда!
је сада то, по изузетку, допустио, да их она светина не би раздвојила и да тако жену своју, каква је таква је, не би изгубио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Другови би ми везали очи, окретали ме уокруг све док не бих потпуно изгубио оријентацију, и тад ме водили од јабуке до јабуке, а ја сам погађао.
Ја не бих одговорио ништа. Само сам се смијешио, с оним блаженим умором који наступа послије нагле препасти. Изгубио сам је врло рано, на самом прелазу из дјетињства у дјечаштво.
Али због тог стања као да није много трпио. На махове је чак изгледао задовољан њиме. Каснија је потпуно изгубио сваку осјетљивост за физичке болове. До конца је сачувао присебност.
Само, зашто си, мој синко, допустио да ти тако нагрде име!... А послије, прекинула се и та моја веза с тобом, изгубио сам ти сваки траг. Зато ти, мислим, и могу да овако, сасвим отворено, говорим ... Ти си у суштини добар... (А-ха!
* Ето, сјећам га се из тих дана. А касније је било друкчије. Изгубио сам из вида и њега и његову трупу. О њима се почело мање говорити. Трупа се распала, поцијепала у посебне групице.
аутоматски, онако као што се професионални спасилац бућне у воду не питајући колико је студена и вировита; он је изгубио осјетљивост и за хладноћу воде и за племенитост свог позива. Све у свему, прилично јефтина ствар.
Тједник је извјештавао о поновном процесу у коме су се двије жене огорчено отимале око човјека који је изгубио најприје памћење, па затим сама себе.
Чини ми се да су се сад, како је изгубио вид, његова пажња и његово ишчекивање лепезасто раширили свуд уокруг, у слутњи да ће му однекуд и неким другим начином
Али се касније опет јавио, и сву ноћ се разлијегао мојим полусном. И гле, обаршуњен тамом, обрубљен нестварношћу, изгубио је нешто од своје напетости и свог хладног сјаја, и зазвучао ми присније него икад! Хладноћа, хладна природа.
Са запрепаштењем угледа да је за тог првог раздобља, и поред мировања и здушног настојања, нешто изгубио на тежини. Но ускоро се смирује: тежина помало расте.
* Јасније се сјећам једино кад су и опет (— о, по који то пут? — већ сам изгубио рачун! —) дошла по ме нечујна бијела колица и кад су ме угурали у лифт. Само, овог је пута моја препуштеност била већа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сад, кад се нашао пред стварношћу, изгубио се сав. Само зна једно: да је могао унапред осетити све ово што је данас преживео и што сад осећа — не би се никад
Тако му пролажаху дуги, бескрајни часови у ћутању, те је већ изгубио сваки приближан рачун о времену... Наједаред зачу се тихо, као сан, као са другога света, куцање о капак на прозору.
како хоћеш. Само сад не могу... — О, брате — стаде Ђурица да се вајка, обрћући главу око себе, као да је што изгубио, па не може да нађе, а она се окрете и пође. — Па чекај, болан; не рече ми кад да се нађемо. — Видећемо.
Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам. Ђурица, опазивши да се старац стишава, пусти га, па приђе Станци и узе је за
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А ко се у бабе најми, па за три дана не сачува кобиле и ждребета, он је изгубио главу. Сутрадан, кад змај отиде од куће, царев син дође, па му она каже све шта је чула од змаја.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Како сам изводио ове мисаоне радње по други или трећи пут да бих протерао слике из својих визија, тај лек је постепено изгубио сву своју снагу.
Сећам се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром, она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ”Иди и забављај се!
После тога сам неколико пута безуспешно заронио, пошто сам потпуно изгубио оријентацију, али сам коначно успео да изађем из замке када су моји пријатељи већ дигли руке од мене и почели да траже
Мада нисам изгубио веру у његове могућности, моји су се погледи од тада променили. Рат се не може избећи, све док се не уклони узрок
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Силно су је веселила моја причања о томе како сам изгубио печену гуску у Карловцима, како сам први пут путовао железницом од Будимпеште до Беча; о мојим разговорима са
сам њихове симпатије, али нисам имао могућности да у пуној мери искористим њихово другарство чиме сам, као бруцош, изгубио да нешто научим из оних поучних акција ван учионица које амерички колеџи пружају својим студентима.
Одмах сам га познао иако је доста изгубио од своје надмености и грубости, чега се добро сећам када ме је грубо подигао са седишта оног незаборавног путовања из
Одмах сам га познао иако је доста изгубио од своје надмености и грубости, чега се добро сећам када ме је грубо подигао са седишта оног незаборавног путовања из
На то је Никола узвикнуо: „Хелмхолц! И он би изгубио свој светачки изглед када би морао да носи на плећима читаву империју, коју социјалисти вуку на једну страну, а
Ћипико, Иво - Приповетке
Пред црквом, иза голога дрвета заклоњен, блене у њих познати сеоски блека што је већ давно изгубио свијест о животу и не води бриге о љубави. Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије.
— Зло је! Олуја носи прама Пропаду, — пријегорно рече у вјетар стари рибар. И сутон је данас ранији, чамац у њему изгубио се, а олуја не попушта. Већ сви виде несрећу, па се Античину плачу придружише и двије жене из друштва.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Није речено како је и зашто изгубио памет, и вероватно није зато што је већ сам књижевни склоп приче изискивао да његова судбина служи као помоћна, да је
и потискивање чим се осети да су побуде инцестуозне, ето то је, укратко, унутарњи конфликт од кога је Јовча на крају изгубио здраву памет. При томе је упропастио и судбину своје ћерке. Он није кажњен, него је, више од тога, проклет.
175 Мајком он назива бабу, пошто је тачно као и писац рано изгубио родитеље, али зато писац није био ни тако знатнога, ни тако богатог рода.
Рецимо у случају када је Аранђел први пут изгубио главу пред лепотом своје снахе: „Сав задовољан, посећиваше жито, што поче у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу,
Атрибут је са почетка пребачен на сам крај, изгубио је актну везу с именицом „свеска”, па је стога тако рећи легитимно испред њега ставити зарез: „Свеску дај сестри,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Везан оваквим обичајима Хамза Вукашиновић је узастопце неколико година много изгубио на виноградима, јер су му остајали непобрани. Срби су га избегавали, а Арнаути са села не раде ове послове.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И засузи му око и набра му се чело, Уздахнуо је горко: „Изгубио сам рај!“ Ох, ноћ је била црна, тама је била густа, Ни од куд један зрачак ни путоказни сјај.
ЧУДАН САН (Мађарски од Е. Јакаба) Ономад сам чудан санак снио: Шећући се преко тротоара Нађох што је неко изгубио, Нађох нече срце из недара.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
И рт добре наде. О мртав да сам. Ал не помажу клетве. Смрт своју у глави носим ја путник без пртљага и лица. Изгубио сам те у ноћи подземној далеку ја дивљи ловац звезда кривотворно суочен са неистином, непомирљиви спавач уочен од
Краков, Станислав - КРИЛА
Четвртаста глава поручника Луке се бојажљиво окренула изнад угњечене јаке. Лагано се дигао са сандука, и неопажено изгубио у мраку. Мајор Милорад се тврдоглаво отимао: — Шта ви мени?.. ја сам републиканац... За револуцију...
Пара од коњака је јурила на њега. Изгубио је главу, и док је очајно гледао на отвор, кроз који су оптуженога извели, његова рука, вођена погледом мајорским,
Петровић, Растко - АФРИКА
Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там. Оданде, чим дознаду да долазимо, полазе нам у сусрет сви са бубњима на челу.
Иако ме Н. гледа скоро са мржњом, довољно је да се сетим да је он крив што сам изгубио један там–там играча на штулама, па да се сад од своје стране узјогуним и пођем.
Има само две-три године како је, изгнан у Гамбон, изгубио живот на неки тајанствен начин. Његови синови растурили су очеву славу и богатство повикавши се у племена.
Растерује метлицом мушице са своје рањаве руке. Он је изгубио већ једно уво, и сад му отпадају прсти са руке. Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пошто је главна цељ промашена, рат је изгубио сваки смисао; нашто га продужавати? Ако је до часнога мира пре би се могао закључити сад, док Турци још нису продрли
! Зашто они гину? Каква идеја њих креће напред? Је ли то горак и тежак живот који је за њих изгубио сваку драж? Или је можда вера?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Само што нас не пољуби. Каже: „Ја њихов вечерашњи налет не бих могао издржати.“ У току борбе ових неколико дана изгубио је две трећине официра и војника. У чети нема више од педесет пушака.
Али тек што смо замакли у шуму, када нешто груну, али тако громко, мајко моја, да сам, чини ми се, свест изгубио. Један од војника се претури. Тамо чујем неки жагор, затим шкљоцање, онда опет пуцањ.
Новодошавши посматра сажаљиво Перу и вели: — Штета, тако млад!... Боље да је изгубио ногу или руку. Пера ни да трепне. Остали излазе из павиљона да се не би гласно смејали...
— додаде Лука. — Вала, како хоћеш... Две године сам се верао по земуницама исцепан, вашљив. Живео сам као животиња. Изгубио сам осећање људске пристојности, и одвикао се многих навика културног човека.
Сад је прошло десет часова. Налазио сам се тада у положају дављеника који се и за сламку хвата... Па ја сам изгубио отаџбину, породицу... Отржу ме сада од девојке коју волим и терају ме силом на бојиште да погинем... Аман, људи!...
Он је за време целог причања везивао догађаје логичким редом. Када нам је изложио оно што је било најболније, изгубио је вољу за даље причање.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Одиста, овој песми се, изгледа већ од Шафарика, у потпуности изгубио сваки траг; Тих. Остојић, писац до данас најпотпуније монографије о Орфелину, чак је и не спомиње никако.
младог генија изгуби, који тек што зраком на њега сине одма и премине, као што га је род српски и цео народ славјански изгубио у Павлу Поповићу Шапчанину.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
* Поглавица Земаљске Владе за Босну и Херцеговину, Његова Преузвишеност, господин барон Јохан фон Апел, изгубио је, ваљда негдје у рату, једно око. Доктор (церека се): Тај си уобразил да граф јест! Но, што то јест?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
” ЈЕРОТИЈЕ: Аха, је л' ти сад мирише на проминцле? АНЂА (наставља читање): „Примио сам твоје слатко писмо и изгубио сам га стотину пута”. ЈЕРОТИЈЕ: Чудо није изгубио и писмоношу и управника поште и...
АНЂА (наставља читање): „Примио сам твоје слатко писмо и изгубио сам га стотину пута”. ЈЕРОТИЈЕ: Чудо није изгубио и писмоношу и управника поште и... АНЂА (чита даље): „Поступићу тачно по упутствима која си ми у њему изложила”.
Чудо божје! Отварао сам ја писма мало веће господе, па нећу Ђокино. АНЂА: Отварао си, ал' си због тога и службу изгубио. ЈЕРОТИЈЕ: Изгубио, па шта? Поседео мало, колико да се заборави, па после опет добио службу.
АНЂА: Отварао си, ал' си због тога и службу изгубио. ЈЕРОТИЈЕ: Изгубио, па шта? Поседео мало, колико да се заборави, па после опет добио службу.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Једног дана на женске и карте готово све дао, изгубио. Све требало да се распрода. И онда, тако се говорило, баба кришом, не говорећи никоме, сама, само с једним рођаком,
скине, а дуг велики, тешки, па кад то дочека, однесе повериоцу, који је већ и сам дигао био руке од тога дуга, већ изгубио веру да ће икад моћи тај дужник то платити — он, када то однесе, плати, сам поручује част јер зна да ће поверилац не
Ћипико, Иво - Пауци
—Па тако је и право... Ти си тако хтјео ... — Право?! — зачуди се газда. А ко се парбио и ко је парбу изгубио? Раде се изненадио, збунио. Газда опази његову забуну: —Дакле, видиш да је боље мирно да се растанемо...
Једнога од тих дана у чаршији предаде му судбени послужник службени спис. Предајући га, вели му: — Изгубио си парницу за „Брљачу” у планини, мораш да платиш око сто круна парбених трошкова за одвјетника, заступника опћине.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
сасвим близу голом Лаушевом бедру, брижљиво је претраживао љубичасту красту као да тражи неки мајушни трн који се изгубио у дрозги од гноја и тамне, згрушане крви. Потом се окрену и рече да му је потребна млака вода.
Али, што је време више пролазило, постајало је све очигледније да се с њим нешто чудно дешава. Најпре је изгубио ведрину, потом се стао љутити за најмању ситницу, најзад је постао туробан и горак.
У реду је. Прохор није хтео да свога Христа направи сиротим петлићем са мајушном жиркицом међу ногама, али је изгледа изгубио меру па је претерао у супротном правцу.
Загризли су дакле. Оно што ми је било најдраже, више од њихове поколебаности, јесте то што је њихов вођа Брзан изгубио стрпљење. Размакли су се да га пропусте и он је изашао напред на чистину, но наравно ван домашаја наших стрела.
и цвиљење, не могу да се вратим свом спокојству, тад ме мучи радозналост, хтео бих да сазнам ко је победио, а ко изгубио, колико је мртвих, колико рањених.
Али шта сада вреди јадиковати, оних десетак људи које сам изгубио ионако више не могу оживети. Да ли ће Брзан поново покушати са ноћним нападом? Можда хоће.
То ју је натерало у још већи плач. Додирнуо сам је за раме. Дрхтала је. Онда сам се потпуно изгубио. Одједном ме захватила некаква чудна дрхтавица.
Просто, био сам смушен и забринут за судбину и своју и ових луди овде. У једнм тренутку сам изгубио присебност, а он је чекао, потурио кљусу, изазвао ме, па сам лепо и глатко наишао.
Брзана нису ухватили. Стари лисац се изгубио чим је видео да је ствар пропала. Јелена Напред иде Дадара, јаше на махнитом црном вранцу, за њим као плен, везаних
Кад сам већ поверовао да сам их изгубио за сва времена, сазнадох јутрос случајно од једног меропха који је поткресивао живицу дуж пута што води од манастира
Имао је стас, лепоту, снагу. Али није имао стрпљења. Није хтео да чека. Своју драгоцену чедност изгубио је оног тренутка кад му се прва прилика указала.
Све сам већ пробао. Оно што сам добијао било је бледо, боје цигле, а ја сам хтео боју трешње црнице. Најпосле сам изгубио стрпљење па сам почео све оне прашке бесомучно мешати, што није промакло свевидећем Димитријевом оку.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ми путујемо... Трзам се, као опарен, из слатких снова: отпутовали смо сувише далеко, изгубио сам сасвим из вида, да се налазимо на научном путовању.
„У четвртом веку, када је хришћанство захватало све више Александрију изгубио се скоро сваки интерес за дела грчке науке да би се, напослетку, обрнуо у право непријатељство, које је године 392
Потомак шведске племићке породице, студирао је у Немачкој, где је стекао своја астрономска знања, а изгубио, у једној тучи, свој нос.
Лета те исте године посетио сам опет Кепенову и Вегенерову породицу у Грацу. Стари Кепен, који је сем свог зета изгубио још у рату два своја сина, тражио је утехе својој жалости у беспрекидном научном раду.
Од тринаестог века изгубио му се сваки траг. Ова саопштења и извештаји о ископавањима која се овде врше определила су ме да посетим рушевине ове
се и последњи живот, можда и живот подивљалог човека, који је у борби за опстанак и у прилагођавању новим приликама изгубио све што је у својој славној прошлости створио и стекао. Земљу ће обавијати ледена кора.
Ја сам услед тога изгубио на тежини пуних једанаест кила, а Ви, драга пријатељице, сада сте, ако сам са шездесет кила тачно оценио Вашу земаљску
Да ли то сваком посматрачу одавде тако изгледа, или само мени који сам, путујући по васиони, изгубио сваку меру за земаљске предмете? Лутајући по космосу, ја сам се одвикнуо од наше Земље.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (радосно): Е, је л’ се истрезнио? СТАНА Море изгледа да није ни био пијан. Сав се некако изгубио, помео. ТАШАНА Добро, нека дође. Само да ми опет којешта не говори. СТАНА Море како! Кука и моли...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Веруј мени, која сам ти из теготиње дошла, није сиромах онај који нема, него онај који је имао па изгубио... А што кажеш за Швабу: да буде један мање, па Шваба ти и здесна и слева.
Шта је било? Госпа Нола није мучила паланку радозналошћу. Саопштила је да је Срба изгубио новац на картама. — Сувише сам му лепа имена дала.
Седам година је „маркиз” трунуо у гаду и хулио на Бога и на небо. Као све што продужено траје, изгубио је и Милушић од тајанствености и од патетике.
Научио си да те цар храни и одева, па не знаш шта је рад и пошто је живот. Али си изгубио кредит код тог цара. Нема више парада и перушака на глави!
Још се некако подмладио. Смршао као дечак: смршало му тело, и лице, и прсти на рукама, и зглобови на ногама. Изгубио је од херојске своје фигуре, али се много профинио у покретима и у ставу мира.
— Одјекну још пуцањ из пушке, и онда ништа више. — Ко ти зна. Можда је само некога плашио, а можда је неко изгубио главу. Тиса бледи неким сухим белилом. Месец светли кроз танке облаке, и још му се светлост меша са испарењем.
Господин Тома је стекао климање главом, а изгубио сигуран прав ход. — Свеједно, дај штап. — После је господин Тома исто то казао и кад је некога дана морао да узме два
Ја сам једним махом изгубио, тако се то каже, веру и наду, а стварно, изгубио сам моју ведрину, Павле, моју способност, неоцењиву, да будем
Ја сам једним махом изгубио, тако се то каже, веру и наду, а стварно, изгубио сам моју ведрину, Павле, моју способност, неоцењиву, да будем задовољан увек са свачим, па и са овим што је сад ту!
Ту се Бранко уселио кад се венчао с Мартом, и ту је, сав срећан што је у Риму, и што га Марта воли, изгубио лево око. Зачудо, десно, врло кратковидо, поправљало се.
Али, видиш, Мимића бије још и несрећа. Срећа и несрећа, то су фактори живота и у животу владара, и у животу просјака. Изгубио је жену у најгори час; друштвена и материална немоћ му убија дух; и сад још и та ужасна катастрофа с јединим дететом...
” — Не продајем, господо! апсолутно не! — Којег дана је Ната сахранила мајку, те вечери је Мирко изгубио оца. Под орахом, стари Сава је таман испио флашу пива, раширио руке као да некога хоће да загрли, и пао главом по
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Као што онај који је поверене себи новце синоћ на карте изгубио, сокаком оди, тако сам ја три дана у мисли удубљен блудио, желећи докучити шта је пацов изгризао; но бадава, сав мој
»Код два пласта сена цркао си од глади, јер си с твојом филозофијом памет изгубио. Али тако је кад магарац оће да се плете у ствари које за њега нису. Бестрага са свом филозофијом!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам да идем редом од разреда до разреда, али кад сам се сетио колико сам напора ја уложио провлачећи се кроз разреде, изгубио сам сваку вољу да се још једном враћам у њих. Радије ћу учинити преглед школовања по предметима.
То би била на неки начин вредност писмености изражена материјалном вредношћу. Штета је што се данас изгубио тај идилски однос између учитеља и ђака, па на тај начин изгубила и мера којом би се дала ценити писменост, те је
То сам ја и тврдио на испиту и због тога сам понављао разред и изгубио годину дана. Сад настаје дакле питање: ко је надлежан да мени накнади тај губитак од године дана, који ми је нанет
„Нисам, брате, мислио, а да сам мислио, не би ми се десило то и то“, — жали се онај који не може да поврати оно што је изгубио. Слушајући ове жалбе, човек се одиста мора питати: шта је боље, мислити или не мислити?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пут је кривудао, а нигде светле тач ке према којој бих се могао управљати. Ордонанса нисам повео. Да се повратим, изгубио бих у времену. А овако сâм у ноћи, не познајући ни пут, почео сам зазирати од сваког дрвета...
Онако рањене Бугари су убијали — командир се загрцну. То није била жалост славољубивог командира који је изгубио своју јединицу и са њом команду, већ искрен бол за изгубљеним друговима својим.
— Добро, докторе. Онда требуј што више хинина. — Изгледа ми да је и санитет изгубио главу. Откада су дошле нове трупе из Индокине... враг би их знао одакле, болест је узела сразмере епидемије.
— Господине пуковниче — поче командир прве батерије — у току јучерашње борбе, под навалом надмоћнијег непријатеља, изгубио сам три топа и четири каре. Молим да се против мене поведе истрага.
Молим да се против мене поведе истрага. — Господине пуковниче — говорио је командир друге батерије — ја сам изгубио два топа и шест кара. Молим да се и против мене поведе истрага.
— наставио је командир треће батерије дрхтавим гласом — за време битке која се догодила у току јучерашњег дана, изгубио сам целу батерију. Молим да ме ставите под суд.
— Значи, бато, комарац ти спасао живот. Онај у углу умире од маларије. Овај преко пута изгубио моћ говора од силне ватре. Тамо цела чета изгинула. А ја сагоревам као на жеравици.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А те сам руке негда толико љубио, Осетио им тад свежину да спира главобољу; Траг дивних руку под књигама се изгубио, Но пређоше одједном саме у тајну животност бољу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ко орати? Ко сејати? Ко жњети? Мислио је и размишљао Царев Први Доглавник. Од силних мисли изгубио је сан Доглавник Првог Доглавника. Пушила се глава од премишљања Доглавнику Доглавниковог Доглавника.
Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину? Разболела му се млада жена, на коцки благо изгубио, а ничег нема на продају, сем неколико стотина оваца...
— Мицко! Мицко! — шапутао је дечак у зору и у сутон, када су у Кули сви спавали, а онда је већ изгубио наду да ће се Мицко вратити и утонуо у ћутање. Како су дани летели!
Али, не осврће се момак, не гледа. Зна: ко звезду небеску у срце прими — душу је своју изгубио! Али, сопствене га очи не слушају!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Откад сам је изгубио, Ја ни суза нисам лио. Срцем носим тугу многу, Но плакати ја не могу. 36 Из мојих големих бола Малене песме се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То троје он схвата као саставни део своје слободе, као пуноћу свога достојанства. Ако би њих изгубио, остао би крњ, ништаван, ружан. И тај бедни и наказни живот тиранин би најзад узео.
Муја Хрњицу убио је из засједе у Петровој гори побратим му потурица Мехо Катарица; Омер је изгубио главу панувши крај врела Коренице у бусију Стојан-харамбаше, а Халил пао је под Бањалуком у чети крајишника што су се,
коња уставила, напријед му ни крочити неће, па Латинка свекру проговара: „Мио свекре, Црнојевић-Иво, Максиму си срећу изгубио, како с̓ другог зетом учинио. Рашта, свекре, да од бога нађеш!
дође на мост на Бојану, дочека га хоџа и кадија, па овако њему говораху: „Не напријед, Вуксане војвода, јер си своју изгубио главу!“ Но бесједи Вуксане војвода: „Чујете л’ ме, хоџа и кадија!
али је важно то што се и једним н другим хоће да истакне како је Марко или Акир од дугога и тешког тамновања готово изгубио људски облик.
“ По једнима, бан је опростио жени да не би изгубио пријатељство моћне тазбине. По другима, он је праштајући жени истакао свој презир према кукавичкој тазбини, која не
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ав-ав-аууу! При крају Гаја, на оној страни куд се изгубио Мачак, зачу се неки лом и кршење. Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли, Сивче, како наш јунак
позабијао у стабло прастаре букве гвоздене клинце да се лакше може попети горе, у широку крошњу, а једног дана изгубио се некуд према стеновитој јарузи кроз коју је роморио таман поточић. Сатима се није враћао. — Куд ли се изгуби Мачак?
Ово је можда један од њих. Изгубио се у мраку и сад зове у помоћ. Зашто да га се дјечак боји. Глас му је тако дјетињски, нимало страшан.
И управ кад је био изгубио сваку наду да ће ишта открити и уморно размакао грање на једном жбуну, спази пред собом у трави неког заспалог дјечака.
сприједа, корачао сам, без свога пара, а за десну руку била му је везана Јованчетова капа коју је овај на пробоју изгубио.
— Бомбардује! — једва изусти Мачак. Јованче лагано подиже главу и вирну у ономе правцу куд се изгубио бомбардер. Изнад заравни на којој је била школа дизао се огроман мрк облак прашине. — Тукао је нашу школу!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
После тога, чак и на годину, би нека гунгула од људи на тога десечара и оклеветаше га код цара да је изгубио и потрошио царев доходак. И посла цар по њега своје људе, те га доведоше у Цариград, и затвори га у тамницу.
И у тамници ме лепо не разговори! Твој ход не би ти у залуд био, ни би изгубио свога од мене дара, или голога ме оденуо и жедна напојио студене воде, заисто би двоструко враћањем достао од мене.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
године дана — од последње славе Манине — како иде без капе, чупав и гологлав, јер још никако не може да се сети где је изгубио капу. А у могућности је да држи и калфу. Дућан му пун, а поруџбина сваки дан.
Дотерао је до шестог разреда, и ту је запео јер је изгубио право на даље школовање. То га је довело у сукоб и у заваду с државом и друштвом.